NEMA MESTA ZASTOJIMA IZMEĐU USPONA I PADOVA

 

Nema mesta zastojima između uspona i padova

Usponi i padovi nam daju osećaj života. I, da u životu nema promena, to ne bi bio život već smrt. Pandemija nas je uvela u paralizovanost i prisiljeni smo da vodimo pospan život, zatvoreni u svojim domovima.

Očigledno je da će nam to pomoći da otkrijemo nove forme života, uspone i padove, ali ne onakve kakvi postoje na berzi ili u svakodnevnim prepirkama koje ispunjavaju naš život, već uspone i padove druge vrste.

Dospeli smo u karantin gde osećamo da promene u životu mogu da budu različitog stepena, i da se sve one nazivaju život. Mi ćemo početi da cenimo padove bez kojih usponi nisu mogući.

Na samom početku stvaranja, Stvoritelj nam je priredio veliki pad kroz razbijanje zajedničke duše. I, mi moramo svojom snagom da uzdignemo tu posudu i vratimo je u njeno prethodno stanje. Jer time što dodajemo našu participaciju, naše traženje, našu prazninu, našu molitvu, zahteve, napor u tome da se ujedinimo, mi osećaj početnog uspona povećavamo 620 puta.

Pre razbijanja duše Adam HaRišon, naše postojanje je bilo nesvesno. Tek sada, usled svega onoga što postoji tokom pripreme, počinjemo da osećamo uspone i padove, a i sami pokušavamo da se uzdignemo nakon svakog pada: sa nivoa neživog na nivo vegetativnog, zatim na nivo životinjskog i na nivo čovek. Konačno, počeli smo da osećamo to šta znači biti čovek, zbog čega živim, koliko je moje stanje daleko ili blizu života na nivou čovek.

Tako, mi u padovima i usponima postepeno otkrivamo suštinu života, njegovu svrhu, smisao našeg postojanja, razvijamo organe za oset, otkrivamo šta znači to biti mrtav ili živ, ili biti u padu ili u usponu.

Jedno ne može da postoji bez onog drugog. A sve počinje padom. Stvoritelj razbija posudu da bismo se pripremili za sva naša buduća stanja. Stvoritelj je uspostavio tako da sve počinje u tami, kroz razdvajanje, uz osećaj odvojenosti od Stvoritelja, cilja, prijatelja. Jedino iz ovog stanja možemo da počnemo da uzdižemo naše delove da bismo došli do velikog, poslednjeg uspona.

Uspon nije moguć ukoliko pre njega nije bilo pada. Uspon se tiče i toga da razaberemo pad da bismo se i uzdigli iznad njega. Zato Stvoritelj za nas priređuje padove, da bismo imali iznad čega da se uzdižemo, da razdvojenost preokrećemo u jedinstvo, a mržnju u ljubav.

Iz toga možemo da razumemo šta uspon i pad jesu zapravo, i to ne u odnosu na naš egoizam, već u odnosu na stanje potpune povezanosti koju moramo da postignemo.

Broj padova i uspona, njihova učestalost, dubina, maksimalna brzina i amplituda određuju naš napredak ka kraju ispravke. Svakom pojedincu je, unutar njegove Kli, dodeljen konačan broj uspona i padova do njegovog pridruživanja zajedničkoj duši, kao što je to dodeljeno i svakoj desetki, a isto tako i svima nama zajedno.

U obzir se uzima snaga uspona i padova, kao i brzina kojom se oni smenjuju. Ne produžavajte uspone i padove dugo. U duhovnom nema vremena; za svako stanje dovoljan je jedan trenutak. Čim se jedno stanje otkrije, odmah bi ga trebalo zameniti sledećim stanjem.

Povećajmo intenzitet rada na našoj povezanosti tako da nema mesta zastojima između padova i uspona, i isto tako i između uspona i padova. Glavno je to da stanje brzo razjasnimo, kao i njegovu korist za sledeći korak.

Mi moramo da pokušamo da se i prema usponima i prema padovima odnosimo konstruktivno, kao da su to podaci od Gore. Viša sila ih je već pripremila, i mi smo dužni da prođemo kroz sve njih. Od nas zavisi jedino njihova učestalost.

Sve zavisi od naše pripreme. Ukoliko uspone i padove ne povežemo sa našim osećajima, već sa generalnim procesom ispravke čovečanstva i sa tim da je Stvoritelj naš cilj, tada svaki trenutak postaje dobar i ispravan korak na ovom putu. I, sve što ja moram da radim jeste to da još više guram ka napred da bih se približio konačnom cilju. Tada će se svi usponi i padovi spojiti, i ja ću ta dva stanja osetiti kao jednu celinu: “Tama će zasijati kao Svetlost”.

Link - There Is No Room For Downtime Between Ascents And Descents

Autor:
  Dr Mihael Lajtman