уторак, 23. фебруар 2021.

NIJE SLUČAJNO

 

Link - Not By Chance

Nije slučajno

Ništa u ovom svetu se ne događa slučajno; sve se događa samo sa jednom jedinom svrhom – da napredujemo ka cilju da smo ujedinjeni kao jedan čovek u jednom srcu i da se povežemo sa Stvoriteljem.

To je svrha čitave stvarnosti. I, ukoliko težimo ka tome, mi ćemo svaki problem doživljavati kao priliku da ubrzamo naš napredak i da nas to vodi ka tome na najkraći i najbolji način.

Najvažnije je da otkrijemo centar desetke, i da iz tog centra žudimo za Stvoriteljem i da tražimo i zahtevamo Njegovu pomoć da napredujemo, i da zahvalimo Njemu što nas je povezao u desetke i dao nam um i osećaje da napredujemo ka Njemu.

Molitva treba da se sastoji od zahvalnosti i zahteva. Zahvalnost se zasniva na činjenici da nas Stvoritelj nije ostavio u nesvesnom stanju poput ostalih ljudi na svetu, već nam je dao razumevanje o tome gde smo i da treba da se krećemo ka istini, ka svetu istine, ka stanju istine, i da nas na taj način nauči da kontrolišemo svoju sudbinu.

Sve ovo je u cilju toga da damo zadovoljenje Stvoritelju kroz to što ćemo se približiti Njemu i privući i druge ljude ovog sveta ka tome. Stvoritelj želi da vidi sve ljude ujedinjene u jednu desetku, u deset Sefirot duše Adam HaRišon.

To je naša dužnost u odnosu na Stvoritelja i čitavo čovečanstvo, jer mi smo u sredini između njih i moramo da povežemo Stvoritelja sa drugim ljudima. I, zato smo mi nazvani - sluge Stvoritelja. S jedne strane, nalazimo se u korporalnom svetu i povezani smo sa svim ljudima, a s druge strane povezani smo sa Stvoriteljem i trebalo bi da služimo kao provodnik između Njega i stvorenih bića.

Mi imamo oba ova dela, deo Stvoritelja i deo stvorenih bića koja moramo da povežemo unutar sebe kao Galgalta ve Einaim i AHP i  da uspostavimo svoju dušu.

Stvoritelj je  izabrao nas  za ovaj rad: da služimo kao povezujući kanal, sredstvo komunikacije, provodnik između Njega i čovečanstva, i mi želimo da opravdamo Njegovo poverenje. To je naporan posao jer zahteva da brinemo ne samo o svojoj sudbini, već i o sudbini sveta, da osećamo bol svih i da osećamo njihove želje. U isto vreme, posebna je čast primiti takvu misiju.

Centar desetke je mesto u kojem se stalno povezujemo usled toga što se svako poništava pred desetkom, podređuje joj se. Na taj način stižemo do centra desetke iz kojeg se zajedno okrećemo ka Stvoritelju. Ako se svako poništava pred drugima, onda nam ne ostaje ništa drugo osim jedne zajedničke tačke u centru iz koje se okrećemo ka Stvoritelju. U suprotnom, Stvoritelj neće čuti šta mi želimo Njemu da kažemo.

Ako vidim da moji prijatelji gore, a moje srce je gluvo, onda bi trebalo da se osećam kao mali među velikima i da učestvujem najbolje što znam. Čak i ako sedim na času i ništa ne čujem, ne vidim, ne razumem, ako su mi utrnule misli i osećanja, uprkos svemu - ja sam među prijateljima. To znači da postajem embrion unutar desetke, poput deteta unutar ma

Dete u majčinom stomaku leži sklupčano i ne radi ništa, samo se poništava, a Viši ga razvija. Na isti način, moram da poništim sebe u desetki, da se što više uklopim u nju i sačekam da moji prijatelji utiču na mene. Ovo je vrlo visoko stanje i takvo poništavanje sebe omogućava nam da rastemo.

Tako što poništavam sebe i što hoću da se inkorporiram u desetku, ja izvršavam dobro delo, jer izvršavam ispravnu akciju u skladu sa uslovima koje mi Stvoritelj sada postavlja. Mi uvek predstavljamo deset Sefirot u desetki i u ovih deset Sefirot svaki put igramo drugačiju ulogu. Zato prijatelji neće moći da napreduju ako nema nikoga ko se, kao i ja,  poništava među njima.


Autor:
  Dr Mihael Lajtman

Нема коментара:

Постави коментар