уторак, 16. фебруар 2021.

NEMA VIŠE SVETIH KRAVA

 

Link - No More Sacred Cows

Nema više svetih krava

Uprkos tome što se očekivalo da se uz zatvaranje, stroge mere i nove vakcine izborimo sa KOVID-om 19, zaraza se neprestano povećava, a smrtnost je na svom vrhuncu. Bez obzira na to ko je na vlasti, svetske vođe otkrivaju da nisu u stanju da pronađu izvodljiva rešenja za izlazak iz krize. Nemoć da izađu na kraj s pandemijom i njenim post-efektima naposletku će ozlojediti i iscrpeti ljude koji upravljaju, otkriće to koliko je njihova uprava neuspešna i krhka, a nas će motivisati da uvidimo da svete krave više ne postoje. Svet zahteva više vođstvo: vođstvo prirode.

„Niti povezanosti između ljudi i njihovih vođa već dugo su pokidane, iako se to tek sada u potpunosti otkriva. Sada više ne možemo da se oslonimo na oronulo i klimavo vođstvo iz prošlih vremena. Umesto toga, moramo da naučimo da pravilno komuniciramo i da podržavamo jedni druge. Unutar ove nove mreže povezanosti izgradićemo infrastrukturu za potpuno novu vrstu vođstva, što je vrhovna sila prirode, sila koja će nas uzdići iz krize i pomoći nam u izgradnji novog života.

Priroda ima svoj tempo razvoja, a on je trenutno ubrzan usled pandemije. Ukoliko ne možemo da pobedimo prirodu u njenoj igri, bolje je da joj se pridružimo na njenom putu koji vodi ka uravnoteženijem ljudskom društvu. Sistemi koje smo izgradili – porodica, naša okolina, gradovi, društva i države – svi se temelje na čisto egoističnim odnosima, na iskorišćavanju i takmičenju, na preziru i aroganciji. U takvim sistemima raste duh razdvojenosti, i oni su u potpunoj suprotnosti sa formom prirode, koja teži povezanosti i jedinstvu.

Sukob između zakona društva i zakona prirode – jaz između egoističnog i altruističnog – jeste ono što nas je dovelo do krize u kojoj smo sada. Ovaj sukob je postao prelomna tačka sa koje smo gurnuti u zarazu virusom korona na globalnom nivou.

No, ipak ima mesta za suptilni optimizam. Uz bolest i teškoće, očaj i nemoć, javlja se i velika nova želja; želja koja je uvek bila prisutna, ali tek sada jasno izranja iz grubog stiska pandemije, od kojeg gubimo dah. Javnost počinje da razume to da nam svi putevi kojima smo prošli kroz istoriju nisu od koristi u ovim teškim vremenima krize. Čak ni od svih istraživanja koja smo sproveli, ni od akademskog znanja koje smo akumulirali, a isto tako ni od sofisticirane tehnologije i sve naprednije medicine, nema trajne koristi. U roku od godinu dana, kula od karata koju smo tako naporno gradili kroz generacije srušila se pred našim očima. 

Virus koji nam je priroda poslala zahteva da prepoznamo to da nas priroda podstiče na  suprotan smer od naših sebičnih ljudskih kalkulacija, na putanju na kojoj postoji komplementarnost, podrška i pomoć, obzirnost i solidarnost, briga jednih za druge i uzajamno jemstvo. Ponašanje u društvu koje uključuje to da se biraju vrednosti bratstva i prijateljstva, takvo ponašanje jača povezanost između nas i približava nas tome da načinimo potpuno novo tkivo društva koje je primer sklada s prirodom.

Ukoliko pozitivno odgovorimo na to što nas priroda preusmerava i težimo ka tome da povežemo naša srca, otkrićemo da nas jača velika sila povezivanja, vrhovna sila koja nam omogućava da nadiđemo suprotnosti i suprotstavljanja, sila koja učvršćuje ljudski rod u novu kohezivnu celinu. I, što više budemo povećavali ljubav iznad greha i razdvojenosti, time ćemo više pozivati ovu pozitivnu silu prirode, i tako će se sve više pojavljivati izvor između nas koji nas ujedinjuje i dovodi u viša stanja.

Nema koristi od toga da se nadamo i očekujemo da će nas vlade ili organizacije i političari voditi ka pozitivnoj promeni. Jer, ono što nam oni obećavaju –  pikove i nakon njih stanja na mnogo višem nivou od stanja pre pika, nije u smeru društvenog jedinstva, njihove ponude su isprazne i nemaju uticaja.

Iako naša želja da se uskladimo s prirodom kao ujedinjenim čovečanstvom postepeno raste, i svest o tome raste i na organskom nivou, još postoji zahtev i obaveza da se proaktivno usredsredimo i temeljno objasnimo program i evoluciju prirode. U suprotnom, naša rastuća egoistična tendencija preti da nas i dalje razdvaja dok gazimo druge.

Nije nam potrebna povezanost zarad toga da upravljamo, niti nam je potrebna razdvojenost zarad toga da vladamo, već ono što nam je potrebno jeste takva vrsta povezanosti čija je svrha da se međusobno dopunjujemo zarad toga da nastane osećaj jednakosti. Ova jednakost, koju ćemo izgraditi, nije takva da ljude obeshrabri zbog toga što su različiti, već je to jednakost koja osnažuje razlike, ona koja poštuje želje i individualnost svakog pojedinca, i pametno ih nadopunjuje i oblikuje u obrasce povezivanja slične trendovima koji se uočavaju u prirodi.

Niti povezanosti između ljudi i njihovih vođa već dugo su pokidane, iako se to tek sada u potpunosti otkriva. Sada više ne možemo da se oslonimo na oronulo i klimavo vođstvo iz prošlih vremena. Umesto toga, moramo da naučimo da pravilno komuniciramo i da podržavamo jedni druge. Unutar ove nove mreže povezanosti izgradićemo infrastrukturu za potpuno novu vrstu vođstva, što je vrhovna sila prirode, sila koja će nas uzdići iz krize i pomoći nam u izgradnji novog života.


Autor:
  Dr Mihael Lajtman

Нема коментара:

Постави коментар