Deset uvida o životu u 2020. godini i nakon nje
Godina 2020. bila je puna događaja, traumatična po mnogo čemu, isto tako i revolucionarna, a svakako nepredvidiva. Po mom mišljenju, 2020. nas je uvela u novu eru, kada ćemo na sve što se bude događalo gledati na potpuno drugačiji način. I, kao zaključak za 2020. godinu, želeo bih da ponudim svoje uvide o nekoliko tema na koje je uticala ova turbulentna godina, a isto tako i neka razmišljanja o našoj budućnosti u ljudskom društvu.
1. Porodični odnosi: U 2020. godini naučili smo o važnosti porodice – to je, naposletku, naš prvi, najintimniji i najprirodniji krug ljudi, krug o kojem zaista moram da brinem. Mnogo smo skrutinizovali u vezi s porodicom i mislim da će to, na kraju, stvoriti čvršću povezanost unutar nje.
2. Hrana: Ove godine, barem u Izraelu, prestali smo da se hranimo van kuće, jer su restorani uglavnom bili zatvoreni, i počeli smo da kuvamo. Po mom mišljenju, ovo za nas može da bude samo korisno. Nadam se da ćemo uspeti da smanjimo obim onoga što se prodaje u supermarketima, tako da u njima ostane samo deset posto proizvoda – jedino ono što je zdravo i prirodno. To je sve što nam je potrebno. Za nas nema ništa bolje od toga da za sebe sami kuvamo hranu. A ukoliko žudimo za nečim novim, uvek možemo da odemo u goste svojim komšijama ili da oni dođu nama.
3. Kupovina: Mislim da će se naše navike pri kupovini drastično promeniti. Sve zavisi od uticaja okoline, ali mislim da ono što budemo kupovali neće biti isto ono što smo kupovali i pre virusa, jer društvo sve diktira. Ako bi nam bilo rečeno da van kuće hodamo u papučama, mi bismo tako i uradili. Ako bi nam rekli da su cipele sa štiklom smešne, nijedna žena se ne bi usudila da ih obuje.
Umesto da tražimo nešto novo što ćemo kupiti, tražićemo nove percepcije, nove odnose sa ljudima. Mi ćemo hteti da „kupimo” novi pristup prema svakome, pristup koji je prijatniji i topliji. Biće nas stid ukoliko budemo imali loše misli o drugima; osećaćemo se kao da hodamo goli i da svi mogu da vide ko smo zapravo, da su naše misli izložene. Odeća će postati duhovnija, tako da će ulepšavati naše misli o drugima, a ne naše telo.
4. Zdravlje: Kao što sam već mnogo puta rekao, na KOVID 19 ne gledam kao na bolest. Mislim da je to lek koji leči naše društvo, naše odnose, i naposletku, naše zdravlje. Mislim da će se nakon pandemije društvo osećati zdravije nego što se osećalo pre nje, posebno ukoliko krizu koristimo za to da ojačamo svoju povezanost i međusobnu odgovornost.
5. Škola: Mislim da moramo da unesemo radikalne promene u obrazovni sistem, da ga okrenemo naglavačke. Ovde ima dosta toga o čemu treba da se razgovara, ali jasno je da sadašnji sistem ne funkcioniše i da je potrebno da se promeni. Jednostavno, nije prikladan za 21. vek. Škole su postale mesto samo za razuzdanost, drogu i mnoštvo drugih korupcija. Nema smisla vraćati se na to.
6. Monitori i ekrani: Iako provodimo više vremena nego ikad gledajući u svoje male ekrane na mobilnim telefonima ili računarima, od njih ništa nismo naučili. Ono što smo naučili je to da su ljudi koji kontrolišu glavni tok u društvu i društvene medije toliko korumpirani da ja nemam dovoljno reči da opišem ono što mislim o njima; to je jednostavno užasno. Isključio bih sve one koji sada prave program na medijima i poslao ih u neku ustanovu u kojoj bi se edukovali o tome kako biti čovek, ukoliko je to za njih još moguće.
Mediji nisu sredstvo za komunikaciju; oni su sredstvo za manipulaciju. Mislim da je tu radikalna promena nužna ili ćemo svi zbog toga pretrpeti strašan udarac, i tek nakon toga početi da se oporavljamo i da bolje radimo. Pre nego što ljudi u medijima uopšte i pristupe svom poslu, moraju da budu podučeni tome šta znači postupati sa ljudima sa poštovanjem. Tek nakon što oni budu, u tom duhu, reformisani, može da im bude dozvoljeno da rade na ovom polju.
7. Poslovi i karijere: Sada je jasno to da ne moramo da radimo toliko sati. U 2020. godini naučili smo da možemo da radimo manje sati, da se zadovoljimo time što su nam najosnovnije potrebe podmirene, ali da je to i dalje dobro za nas i za svu prirodu.
8. Novac: Za sada, mi i dalje obožavamo novac. Međutim, krećemo se ka tome da se iz toga probudimo i nadam se da ćemo uskoro početi da osećamo to da ne možemo da pobegnemo od preokreta u vrednovanju stvari. Mi ćemo početi da tragamo za novim nagradama, za tim da korist imamo iz poboljšanih ljudskih odnosa, za osećajem uzajamnog poštovanja, jednakosti i uzajamne odgovornosti. Kada budemo mogli da ono što nam je potrebno nabavimo kroz naše ispravne odnose, novac više neće imati značaja.
9. Životni uslovi: Naučili smo da možemo da živimo van grada, a da i dalje ostanemo povezani. Ovo je veoma važno. Siguran sam da će se ovaj trend i proširiti. Danas nema razloga da ne živim tamo gde mi je najudobnije, a da ipak mogu da obavljam gotovo svaki posao.
10. Putovanja: Mislim da su se putovanja znatno promenila. Ljudi gube želju, žudnju da vide novo. Postojalo je razdoblje kad je čovečanstvo jurilo za ovakvim putovanjima, ali izgleda da smo to prerasli. Mislim da ulazimo u razdoblje u kojem ljudi jednostavno neće biti u stanju da se zadovolje putovanjima. Razgledanje građevina ili prirode nam više neće značiti.
Ovaj trend je još i snažniji među mlađom generacijom. Mladi su potpuno zaokupljeni svojim mobilnim telefonima. Mogu da budu u Amsterdamu ili bilo gde drugde, ali prijateljima koji su kod kuće šalju poruke. Ono što imaju na ekranu je ono što je važno i njih ništa drugo ne zanima.
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.