Kako možete da osetite da ste jedna nacija sa nekim ko misli potpuno suprotno od vas, čije vas ponašanje dovodi do besa i zbog čega imate osećaj da on vodi vašu zemlju ka kolapsu?
Zastanimo na trenutak.
Zamislite da smo muž i žena. Delimo dom, krevet, kuhinju, imamo decu, porodicu. Odjednom, mi se ne slažemo oko političkog pitanja.
I, šta onda? Da li to znači da sledećeg dana, kada se probudimo, mi ćemo pomisliti da ne možemo da živimo sa nekim ko je takav?
Pluralizam je koristan za društvo, i raznovrsnost mišljenja vodi ka razvoju. Niko ne treba da potiskuje drugog. Ipak, iznad svega, mora da postoji dogovor da smo jedna porodica. Štaviše, mir u porodici nam je važniji od bilo kog pojedinačnog mišljenja.
Sutra bismo mogli da imamo različita mišljenja, i to je takođe blagoslov. Ali najviša i stalna vrednost je to što smo mi porodica.
Ukoliko neko počne da svoje mišljenje razmatra važnijim od samog odnosa sa svojim supružnikom ili svojom decom, onda se porodica raspada.
Opstanak jedne nacije zavisi od toga da se, pre svega, izgradi osećaj porodičnog zajedništva. Potrebno je da stvorimo procese koji povezuju naša srca, sve dok ne osetimo toplinu i bliskost između nas.
U Izraelu, gde živim, ovo se još nije dogodilo. Nije se dogodilo još od osnivanja države. Mi smo skup izgnanih, ponajviše braća u nevolji. Istina je da, u novije vreme, ni to više ne važi.
„Ljubav pokriva sve grehe” je napisano u izvorima. To je pravac kojim mi moramo da idemo. Prvo, gradimo ljubav prema Izraelu. Nakon toga se okupljamo i razgovaramo o našim mišljenjima.
Tada će sve izgledati drugačije. Moći ćemo da rešavamo probleme iz Više perspektive.
Možda čak i otkrijemo da je trud da napravimo mesta
za druge u našim srcima, doveo do toga da se problemi sami razreše, stvarajući
novu stvarnost.
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.