Link - “The True Meaning of Tolerance” (Times Of Israel)
„Pravo značenje tolerancije“ (Tajms Izrael)
Na šta ovaj svet liči više – na miran vrt ili džunglu sa divljim predatorima koji proždiru jedni druge? Najverovatnije na ovo drugo. Dok sukobi i podele u Sjedinjenim Državama rastu, kao i u ostatku planete, u isto vreme se obeležava Međunarodni dan tolerancije, koji su ustanovile Ujedinjene nacije. Ali, sve dok ne istražimo šta tolerancija zaista znači, ona neće moći da se primeni. Razumevanje umetnosti slušanja i grljenja i ovladavanje njome je ono što će nam dati alate da se iz polarizovanosti prebacimo u ravnotežu.
„Tolerancija je poštovanje, prihvatanje i uvažavanje velike raznovrsnosti kultura u svetu, oblika izražavanja i načina da postojimo kao ljudi”, navodi se u UN-ovoj Deklaraciji o principima tolerancije. Ideali tih reči su važni, ali to da u kalendaru označimo poseban dan za toleranciju je besmisleno ukoliko čovečanstvo ne edukujemo o prvo suštini šta ova premisa znači i kako je primeniti u praksi, u našem svakodnevnom životu. U suprotnom, „tolerancija” postaje prazna reč.
Slične su situacije i sa nekim drugim obeležavanjima, poput Međunarodnog dana žena. Da li smo ikada čuli ljude da tokom svog ranog odrastanja – u vrtiću ili u školi – dobijaju lekcije o tome kako da poštuju žene, ili čak o najosnovnijim načelima kako da poštuju i vole svoju majku? Ne sećam se takvog predavanja. Naše obrazovanje obiluje nedostacima, jer ne uspevamo da ugradimo osnovne vrednosti u društvenu strukturu.
Reč „tolerancija” na hebrejskom je sovlanut, od glagola „lisbol” (patiti), kao da treba da podnosimo ili trpimo mišljenja drugih. Međutim, ne treba ništa da trpimo u tom smislu, već da zagrlimo jedni druge. Patnja koju doživljavamo proizilazi iz činjenice da je naše viđenje usredsređeno samo na nas same, i time nismo u stanju da osetimo druge, naročito one koji se od nas razlikuju. Trebalo bi drugog da prihvatamo i osećamo kao sebe, njegova mišljenja i osećanja, čak i ukoliko su suprotna našim.
Trebalo bi da naše ljudske odnose zasnivamo na principu da svako ima svoje mesto u društvu i trebalo bi da prepoznamo da raznovrsnost i različitost stvaraju živopisan i divan mozaik. Priroda nas je stvorila ovakvima da bismo razumeli to da bogatstvo mišljenja različitih umova osnažuje svakoga. Kada bismo samo znali kako da pravilno integrišemo bezbroj delova zupčanika koje predstavljaju ljudi, tada bismo videli da je svaki od njih neophodan za sinhronizovani i dobro podmazani mehanizam koji se naziva kreacija.
Ali, zašto smo godinama postajali sve uzdržaniji čak i da se pogledamo u oči, a kamoli da pravilno komuniciramo i povezujemo se? Razlog je vezan za naš neprestano rastući ego, koji priroda razvija unutar nas – naš pohlepan nagon da ispunjavamo svoje želje na štetu drugih. Što više raste ego, to postajemo manje smireni.
Pogoršanje, netolerancija i uzajamno odbacivanje su sva stanja koja nas priroda primorava da osećamo da bi nam omogućila da svoj ljudski egoistični pristup prepoznamo kao uzrok turbulencija u našem životu, i da, usled toga što stižemo u ćorsokak naše sposobnosti da se složimo sa drugima, razvijemo novu iskrenu želju da se uzdignemo iznad ega
Evolucioni proces pomera čovečanstvo sa dubljih nivoa sukoba na viša stanja ravnoteže i saradnje. Ljudsko društvo dolazi do tačke kada će ekstremna socijalna polarizacija neizbežno dovesti do višeg nivoa društvene organizacije. Ne može se pobeći od učenja o tome kako se ujediniti nad suprotstavljenim stranama, i to ne uklanjanjem suprotnosti, već balansiranjem da bi se stvorilo više razumevanje.
Zbog toga ćemo, da bismo izbegli socijalnu katastrofu, morati da podstaknemo novi način razmišljanja i uspostavimo potpuno novi model društveno-političkog poretka, onaj koji može da prilagodi suprotne stavove zarad postizanja socijalne stabilnosti, umesto da produži i produbi društvenu podelu.
U prirodi, osnovni poriv koji deluje unutar svih živih organizama je pronalaženje suživota i međusobnog dejstva dve suprotne sile, stvarajući viši nivo reda i prosperiteta. Evolucija okuplja suprotnosti kroz dinamičku ravnotežu. Znanje o tome kako funkcioniše ovaj princip unutrašnjeg sistema prirode – sila koja deluje i kontroliše sve u stvarnosti – naše je jedino sidro u svetu koji se menja.
Konačni cilj današnjih društava trebalo bi da bude približavanje ljudi različitih pogleda jedni drugima, da bi dostigli nove nivoe međusobnog razumevanja. Kada se ovo dogodi, naše razlike će ostati, ali na komplementaran način, u kolektivnu korist. Tada će nastupiti stvarna tolerancija, na koju se gleda kao na razumevanje, prihvatanje i bratstvo. Kao što je kabalista Rav Jehuda Ašlag (Baal HaSulam) napisao u svom eseju Sloboda: „Svaki pojedinac treba da održi integritet svog nasleđa, a protivrečnost i suprotnost između njih ostaće zauvek, da bi se obezbedila kritika i napredak mudrosti, što je glavna prednost čovečanstva”.
Kakav tekst!
ОдговориИзбриши