ZAŠTO SMO RAVNODUŠNI U VEZI SA TIM ŠTO JE KOVID ODNEO OKO DVA MILIONA LJUDSKIH ŽRTAVA

 

Zašto smo ravnodušni u vezi s tim što je KOVID odneo oko dva miliona ljudskih žrtava

Tokom prošle godine, oko dva miliona ljudi je umrlo od posledica virusa korona. I, koliko smo uznemireni zbog toga? Suočimo se s tim; nismo. Užasno smo zabrinuti zbog zatvaranja preduzeća, bioskopa, sportskih arena, škola i drugih uskraćivanja zabava i angažovanja, ali šta je sa dva miliona žrtava virusa? U vezi s tim smo sasvim ravnodušni.

Zaista, ukoliko uzmemo u obzir svetsku populaciju, dva miliona žrtava KOVID-a 19 nije mnogo. Tretiramo to kao prirodni fenomen, slučaj više sile, da tako kažem, pa smo prilično mirni u vezi s tim.

Ali, ovde postoji veći problem: nesvesni smo svrhe ove pošasti i zbog toga nam se sprema sledeći udarac koji će biti bolniji i većih razmera od samog virusa korona. Ukoliko sve ono o čemu brinemo jeste samo to što ne možemo da idemo u barove i bioskope, onda prizivamo na sebe veću katastrofu od virusa, nešto što će nas prisiliti da tražimo koren ovih katastrofa, a ne da svoje nade polažemo u vakcine koje su dobre samo dok ne dođe sledeći, otporan mutirani virus. 

Osnovni uzrok pošasti su naši korumpirani odnosi jednih prema drugima. Ovi odnosi ne razbijaju tkivo jednog društva, kao što to sada vidimo širom SAD-a. Eksploatacija i zlovolja razaraju tkivo čitavog sveta. Štetni su za naše društvo, našu planetu, naše zdravlje i sve životinjske vrste. Oni nas sprečavaju u tome da sarađujemo i da to bude u korist čitavog čovečanstva; ne daju nam da radimo rame uz rame u cilju  spašavanja naše planete. Nepoverenje nam ne dozvoljava da popravimo rane našeg društva, što dovodi do nasilja, agresije, tvrdoglavosti, siromaštva, depresije, bolesti zavisnosti i ratova.

IZGRADI SVOJU LJUBAV

Prava ljubav počinje tamo gde ne očekujete ništa zauzvrat.

Antoan de Sent Egziperi 

KAKO DA ZNAMO DA SMO SE DUHOVNO PROBUDILI?

Kako da znamo da smo se duhovno probudili?

Vi prelazite iz sadašnje stvarnosti, koja je razdvajajuća, u stvarnost koja ujedinjuje.

Ovaj osećaj je poput toga da se probudite iz sna, vidite zao i nepravedan svet svuda oko sebe, a zatim zatvorite oči i, nakon toga, ponovno se probudite u savršeno skladnom svetu.

Odvratan svet koji ste prvo videli je samo san, i vi niste više hteli da budete u njemu.

Kada se probudite drugi put, vidite uravnotežen svet, a ne onaj koji ste videli u snu. Kabalisti su o ovakvom otkrivanju u duhovnom napisali: „Bili su poput onih koji spavaju”.

Postavlja se pitanje: kako da se iz svoje noćne more, koja je sve gora, probudimo u mirnom, uravnoteženom i skladnom svetu? Odgovor je: promenom svoje percepcije stvarnosti.

Sada živimo u savršenom svetu, koji nije ništa manji od Nebesa, gde postoji apsolutno dobro i ni mrva zla. Jedina prepreka tome da na ovakav način osećamo stvarnost jeste naša percepcija. Otuda, promenom svoje percepcije, mi menjamo svet u kojem živimo.

Naša sadašnja percepcija stvarnosti je najniža od svih, i u njoj se sve dobro preokreće u svoju suprotnu formu. Izvan ove percepcije je miran i uzvišen svet Ein Sof (Beskonačnost), ali mi to večno dobro opažamo kroz čula koja ga neizmerno ograničavaju, svodeći ga na sićušnu, prolaznu i negativnu sliku.

OTKRIJTE ŠTA JE TO SREĆA

Otkrijte šta je to sreća!

Razbijenost se otkriva unutar naših prirodnih egoističnih želja u kojima smo u stanju da vidimo, osećamo i imamo iskustvo. Tako, na raspolaganju nam je bogat rečnik da izrazimo svoju nespremnost, patnju, nesporazume, zbrku osećanja – sve negativne osećaje.

Napisano je mnogo romana i snimljeno je mnogo filmova o teškim, bolnim, dramatičnim situacijama u kojima ljudi pate. Imamo mnogo reči, osećaja i izraza kojima opisujemo patnju. A ništa ne govorimo o dobrim stanjima – mi se jednostavno osećamo dobro, i to je sve!

Zašto u sreći nemamo takvu suptilnost kao što je imamo u nesreći? Naposletku, zar one ne postoje jedna naspram druge? A sve to je zbog toga što ne razumemo i nismo u stanju da duboko osećamo sreću, mi ne gradimo dobro povrh zla.

A da jesmo u stanju da tako radimo, našli bismo mnogo više reči da izrazimo ljubav nego što ih trenutno imamo. Možemo beskrajno da razgovaramo o patnji, da napišemo romane i snimimo filmove. A dobar kraj je veoma kratak: oni se grle, ljube, smeju se jedno drugom i film se tako završava.

Problem je u tome što mi ne znamo šta znači biti istinski srećan. U našem svetu, mi ne gradimo dobro nasuprot zla na način da se sve zlo pokriva ljubavlju. Ukoliko zaista hoćemo da otkrijemo ljubav i sve aspekte povezanosti, sve nijanse i osete u povezanosti, onda ne bi trebalo da uklanjamo protivrečnosti koje su ranije postojale, već jedino da ih pokrijemo ljubavlju.

TU BIŠVAT - POČETAK BUĐENJA ŽIVOTA

 

Tu BiŠvat - početak buđenja života

Tu BiŠvat (15. Ševat) je praznik koji se naziva „Nova godina drveća“. Na ovaj dan drveće počinje da se budi u susret “novom letu” - u susret prazniku Nova godina (drveća).

Napisano je da je čovek poput drveta u polju. Otuda, Tu BiŠvat predstavlja početak cvetanja čoveka, njegovog duhovnog razvoja.

U godini postoje četiri godišnja slavlja koja korespondiraju sa četiri nivoa: nepokretan, vegetativan, životinjski i ljudski. Nova godina drveća odnosi se na vegetativni nivo, koji nije nepokretan, već raste i razvija se, te se zbog toga odnosi na čoveka.

Na ovaj dan osoba treba da razume da ona sama određuje svoj put, proces razvoja i cilj. Nema prinude od Gore, jer ovde, na ovom mestu u povezanosti između nas, mi smo ti koji određuju i izvršavaju sopstveni razvoj. Zbog toga, moramo da proverimo da li su naš cilj i svaki naš korak ispravni. Ako je sve ovo usmereno ka povezivanju, onda ćemo sigurno uspeti.

Nova godina je uvek vreme suda, to jeste mi treba da sudimo sebe i svet da bismo odredili direktan put ka izabranom cilju. U stvari, trebalo bi da sudimo sebe svakog dana, a naročito danas, na dan Nove godine drveća. Naposletku, ovo više nije nepokretno, već vegetativno stanje, odnosno živo stanje koje hoće nešto da postigne. Zbog toga ćemo danas ponovo da pokušamo  da razmislimo o tome na koji način da sve više i više napredujemo ka cilju.

Link - Tu BiShvat—The Beginning Of Awakening To Life

Autor:
  Dr Mihael Lajtman

DUHOVNO STANJE GREH

 

Šta je to greh sa tačke gledišta kabale? Greh je pogrešno korišćenje svih uslova koji su nam dati zbog toga da bi se kretali ispravno ka cilju i da bi postigli Stvoritelja brzo, bezbolno i to tokom ovog života. Kabala kaže da je greh to kada čovek moli za sebe, to je sa jedne strane, sa druge strane, kakav mi izbor imamo? Naš jedini izbor je u tome da molimo da se na dobar i ispravan način odnosimo prema drugima, kako bi nam Stvoritelj pomogao u tome. Sloboda izbora je jedino u tome da li ja delujem ispravno ili ne, da li pokrećemo sebe ka cilju brže nego što je to uslovljeno prirodom, a to je moguće.

VIŠI PRINCIPI KOJI GARANTUJU ŽIVOT

 

Link - “The Superior Principles That Guarantee Life” (Medium)

Viši principi koji garantuju život

Nije samo Amerika u raspadu. Kompletna holandska vlada je dala ostavku, njemačka kancelarka Angela Merkel se povlači, italijanska vlada je na ivici pada, a virus korona pravi ogromnu štetu u čitavom svijetu. Vakcine su već razvijene, ali nove mutacije virusa se šire velikom brzinom, zaraznije su i izazivaju veću smrtnost od onog tipa virusa koji je postojao prije vakcina. I, što je najgore od svega, krećemo se ka novoj fazi propasti starog svijeta: od ponestajanja radnih mjesta ka nestašici hrane. Ukoliko se ubrzo ne probudimo, probudićemo se u epidemiji gladi, a ljudi će rušiti sve pred sobom za komad hljeba za svoju djecu.

Jedini način da spriječimo prijeteći slom jeste u tome da rekonstruišemo društvo po novim, ne-egoističnim principima. Ovo ne znači da moramo da postanemo altruisti, već da moramo da razumemo to da ćemo, ukoliko nastavimo da se sebično ophodimo jedni prema drugima, umrijeti; prosto, situacija je takva.

Novi princip koji mora da bude osnov novog društva jeste povezanost, to jest uzajamnost. Ukratko, uzajamnost znači da svakoga moramo da tretiramo podjednako, ko god to bio. Moramo da obezbijedimo to da svaki pojedinac dobija osnovne potrepštine koje mu omogućavaju normalan život. Ovaj princip mora da nadilazi sve granice, gledišta, rase, rodni identitet, religije, i druge razlike među ljudima.

Budući da problem s kojim će se svijet suočiti jeste nestašica osnovne, sirove, hrane, prvi i najvažniji izraz naše povezanosti mora da bude to da se obezbijedi dovoljno hrane za svakoga. Bilo da su ljudi komunisti, nacisti ili bilo koji drugi ekstrem koji možete da zamislite, mi ćemo morati da svakome, bez izuzetka, obezbijedimo osnovne životne potrebe.

Kako budemo pokušavali da ovo postignemo, razumjećemo to da nam je potrebna globalna, sveobuhvatna organizacija koja će garantovati da svi, u svakoj zemlji, dobiju ono što je osnovno. Jasno, jedna takva krovna organizacija nama odmah liči na neku globalnu vladu, i imamo opravdanu zabrinutost u vezi sa prekomjernom upotrebom sile. Međutim, ukoliko ne bude postojala globalna koordinacija u proizvodnji i distribuciji hrane, svuda će doći do haosa.

Era samoodrživih nacionalnih država je završena. Upravo onako kako se virus korona raširio po čitavom svijetu brže od šumskog požara, tako će se širiti i bilo koja kriza. Bez globalne saradnje koja genuino traži dobrobit za svakoga, mi nećemo preživjeti. I, ništa nije prikladnije za početak globalne saradnje od toga da se svakoj osobi na planeti garantuje snabdijevenost hranom. To neće biti samo naš najveći test do sada, već i pravi osnov na kojem treba graditi nove postavke, koje će služiti dobrobiti čitavog čovječanstva.

Već se pokazalo – a ja sam, takođe, o tome mnogo pisao – da izgleda da je niz kriza beskrajan, i one su sve povezane s našim stavom prema drugim ljudima i prema prirodi. Brojni naučnici i naučne institucije objavili su studije koje povezuju naše loše postupanje prema drugim ljudima i prema prirodi sa urušavanjem globalnog ekosistema. Sadašnje globalne institucije su nemoćne; one su nijeme, nemaju stvarnu snagu, a možda je to i dobro jer one u stvari predstavljaju interese svojih zemalja, bez ikakve brige za dobrobit čovječanstva.

Kao što sam rekao na početku ovog članka, globalna institucija koja će nadgledati projekat obezbjeđenja hrane ne treba da bude sastavljena od altruista. Uostalom, kao što znamo, alruiste je teško naći ovih dana. Zapravo, ljudi koji će voditi ovaj projekat biće oni koji razumiju da je u našem egoističnom interesu da garantujemo dobrobit za sve, inače će nam se globalni sistem urušiti. Razumijevanje ovoga je imperativ, i realno je da ćemo naći takve ljude.

Razumljivo, vlade neće biti srećne s tim da će morati da daju određenu moć takvoj instituciji, ali možemo da vjerujemo da će priroda učiniti svoje i da ćemo ih natjerati da idu tim težim putem, uz žrtvu svih nas. Pred nama su izazovna vremena, ali ako shvatimo da su nam životi ugroženi, kao i kako možemo da ih spasimo, možda ćemo uspjeti.

Autor:
  Dr Mihael Lajtman

2020. JE GODINA ROĐENJA NOVOG ČOVEČANSTVA

 

Link - 2020 Is The Year Of The Birth Of A New Humanity

2020. je godina rođenja novog čovečanstva

Čovečanstvo će 2020. godinu pamtiti kao veoma čudnu i neobičnu. Napala nas je poput udara i potpuno zaustavila naše živote. Život se, kada su u pitanju posao, zabava i putovanja, do tada odvijao prema ustaljenoj rutini; to jest uz maksimalnu upotrebu ljudskog ega.

Iznenada, kada je virus korona došao, nastupio je takav udar da nam nije dozvolio da izlazimo iz kuće, da putujemo po svetu, niti da se zabavljamo. Pozorišta, bioskopi, parkovi, restorani i barovi su pozatvarani. Virus korona je prekinuo životnu trku u kojoj smo gledali jedni na druge i pokušavali da pratimo jedni druge.

To ne znači da sam imao prirodnu želju da odem u bar, bioskop, pozorište ili da putujem. Međutim, gledao sam šta drugi rade i kopirao ih zahvaljujući svojoj prirodnoj želji da ne budem ništa gori od drugih – osećaj horde. A ko je vladao ovom hordom? Ljudi koji imaju novac i moć, koji hoće da nas pošalju na koncerte, u barove, restorane i na putovanja u različite delove sveta, da bi na nama zaradili.

Sada je sve gotovo i mi nikada više nećemo biti isti. Čak i ukoliko nam se učini da postoji mogućnost da se vratimo starom načinu života, toga neće biti. Čak i ukoliko bismo otišli na putovanje, ne bismo mogli da uživamo u njemu kao nekada. Otišli ​​bismo u restoran ili bar i videli da sve to više nije isto, da je nekako jadno i smešno.

I, tako će biti svuda. Priroda nas odgaja i uči da imamo drugačiji pristup životu, prirodnim resursima i ljudskom društvu. Postepeno razumemo to da je epidemija virusa korona u 2020. godini bila jedinstveni period koji je izrodio novu vrstu čovečanstva.

Godina koja je za nama bila je poput toga da vozimo automobil, a ne koristimo volan ili kočnice. Kako možemo ponovo da preuzmemo kontrolu nad volanom? Pre svega, moramo da razumemo to da nije čovek načinio virus korona, već da je virus došao od Gore. Zbog toga se sve dogodilo odjednom, a da nismo bili ni pitani. Viša sila i snaga prirode sa svih strana vrše pritisak na nas i čitav ljudski život ponovo oblikuju, da se on odvija na nov način.

Godina za nama bila je ulaz u novi svet u kojem ćemo živeti u skladu sa novim vrednostima. Biće nam važno da naučimo kako da se jedni drugima približimo da bismo postali bliski, i da otkrijemo svrhu svog života i njegov smisao. Moramo i dalje da prolazimo ove lekcije i da ih razumemo. Mi još ne osećamo posebnu povezanost koja je nastala između nas. Ovo će biti novo čovečanstvo u kojem će ljudi biti povezani novim odnosima – i jedni sa drugima i sa prirodom.

Biće to dobar život. Neophodno je da razumemo to da ovaj udar jeste lek, jer  zapisano je da „Udarci Stvoritelja leče”. Izlečenje već polako nastaje i vrlo je uspešno.

Autor:
  Dr Mihael Lajtman

ČUDO RAĐANJA NOVOG ŽIVOTA

 

Link - The Miracle Of The Birth Of A New Life

Čudo rađanja novog života 

Začeće, trudnoća i rođenje glavni su elementi svakog razvojnog procesa. Čak i u korporalnim procesima postoji mnogo toga što je nepoznato, skriveno i izvan naše kontrole. 

Teško je da se razume suptilnost mehanizma ovog rada, a još je teže da se kontroliše i otkrije njegov unutrašnji pogon. Naravno, začeće je u relaciji sa snagom Stvoritelja. 

Ljudsko telo, kada se rodi, pripada životinjskom nivou, a rođenje na ljudskom nivou je duhovno rođenje. Govorimo o osobi koja je u našem svetu, u kojoj, zahvaljujući njenim naporima i procesima koje od Gore kontroliše Stvoritelj, počinje da se rađa Viša sila, Viši sistem. Zahvaljujući tome, osoba će moći da bude nazvana “čovek”, Adam, to jest slična Višem sistemu koji se u njoj razvija – Stvoritelj. 

Mi osećamo da postoji neka misterija u tome što novi život odjednom počinje da se razvija iz jedne ćelije. Ovo uključuje neku nepoznatu silu koja ćeliji daje podsticaj za razvoj. Mi imamo iskustvo ovoga i u našem uobičajenom, korporalnom, životu i zbog toga trudnoću i rođenje osobe percipiramo kao čudo. 

I, to je, još i više, čudo u duhovnom. Ono što je najteže jeste prvi ulazak u duhovni svet, to jest u osjećaj duhovnih sila koje deluju na čoveka. On oseća da njegova duša počinje da se razvija iz jedne tačke i da se povezuje sa silama koje na nju deluju. Ovo je početak duše, duhovno začeće iz kapi duhovnog semena. 

Potrebno je mnogo godina da se postigne duhovno začeće, da se uspostavi povezanost između Više sile i sila čoveka. Kada u čoveku prvi put nastane takav osetilni kontakt, to jest prva povezanost između čoveka i Više sile, što je Stvoritelj, to iz korena menja čitav pristup čoveka. 

Čovek počinje sebe i Stvoritelja da doživljava kao partnere i razume to da će – tek u trenutku kada je spreman da se potpuno poništi – moći da započne novi život. Sav njegov pristup koji on ima prema životu, prema sebi i prema Stvoritelju – menja se. 

Prethodno je sve dolazilo iz njegove prirodne, egoistične želje. Ali sada, on oseća da je spreman da se otrgne od svog egoizma, da za to ima neophodno razumevanje i snagu, i da je spreman da zamisli da on postoji izvan svog egoizma i da radi tako da to bude zarad davanja. To jeste, on hoće da radi zarad Stvoritelja, a da tada nema nikakvu korist za sebe. 

Ova odvojenost od želje za primanjem jeste jedna od komponenti procesa začeća, a zatim i rođenja u duhovnom svetu. 

Sve akcije koje vode ka rođenju u duhovnom osoba može da izvrši jedino u grupi, tako što kroz grupu prima sile od Gore, od Stvoritelja. Stvoritelj je unutar grupe. U meri u kojoj je osoba spremna da se tome podredi, ona prima sile davanja koje joj pomažu da se izgradi u čoveka. U suprotnom, ostaće mrtva kap semena koja još nije počela da se razvija. 

Sva snaga za razvoj dolazi kroz grupu, kroz desetku. Zbog toga, jedino ukoliko znate kako da okupite desetku, da se ujedinite, i da budete uključeni u nju, možete da započnete da govorite o rođenju u duhovnom.

Autor:
  Dr Mihael Lajtman

SLEDITI UČITELJA KOJI VIDI PUT

 

Link - Following The Teacher Who Sees The Way

Slediti učitelja koji vidi put 

Maimonid je o tome već dao istinitu alegoriju: „Ukoliko hiljadu slepih u koloni ide putem, a među njima postoji barem jedan vođa koji može da vidi, oni će sigurno ići ispravnim putem i neće upasti u jame niti pasti pred preprekama, jer slede onoga koji vidi. 

Ali, ukoliko ta osoba nestane, svi oni će se sigurno saplesti o svaku prepreku na putu i svi će upasti u jamu”. (Baal HaSulam, „Uvod u Knjigu Zohar”, stav 57) 

Pitanje: Da li je moguće da osoba koja je već pronašla učitelja i koja je krenula pravim putem kasnije izgubi pravac? 

Odgovor: To ukazuje na nedostatak povezanosti s učiteljem. Učenik mora neprestano da ovu povezanost održava živom. Ukoliko je ne obnavlja, učitelj nastavlja da ide napred, a učenik se postupno povlači na tangenti, dok se veza između njih potpuno ne izgubi. 

Vrlo je zanimljivo posmatrati taj proces, kako učenik sve manje i manje sluša, sve manje i manje dolazi na nastavu, a zatim nestaje. 

Glavno je to da učitelj ne može učeniku ništa da kaže o tome. Učenik mora sam da skrutinizuje i da razume kako da deluje u međusobnoj saradnji s učiteljem. 

Ali, učeniku mora da bude jasno da onog trenutka kad se ne drži učitelja, poput deteta koje se drži odrasle osobe, on ne zna gde je. Uostalom, postoje mnoge situacije kada je on poput malog deteta koje se izgubilo u gužvi, i ne zna uz koga treba da se drži i kuda da ide. Taj osećaj blizine učitelju i udaljenosti od učitelja on mora da stekne.

Autor:
  Dr Mihael Lajtman