SRAMOĆENJEM PRESTUPNIKA POSTIŽE SE SUPROTAN REZULTAT

Sramoćenjem prestupnika postiže se suprotan rezultat

Objavljeno 18. februara, 2021. 

Nedavno je pokrenuta inicijativa da se  imena i lica ubica i seksualnih prestupnika prikažu na bilbordima u Izraelu, da bi ih to osramotilo. Podizanje svesti o kriminalu je sjajno, ali javna objava o tome ko su kriminalci i koji su njihovi zločini postići će upravo suprotno željenom cilju: dovešće do toga da oni postanu ponosni na ono što su učinili i podstaći će ostale potencijalne prestupnike na akciju.

Budući da naše društvo postaje sve narcisoidnije, a narcizam je, kako je tačno primetio časopis Time, vodeći uzrok takvih postupaka, moramo da izađemo na kraj s narcizmom u društvu, ukoliko želimo da sprečimo buduće počinitelje da deluju. Da bismo to učinili, moramo da negujemo društvenu solidarnost.

Stiv Čapman iz Čikago Tribjuna napisao je u kolumni pod naslovom “Lišiti masovne ubice slave koju traže” da “Što su njihova imena više poznata, to je veća verovatnoća da će inspirisati imitatore koji teže da  budu priznati na sličan način. Mladić od 26 godina koji je 2015. godine ubio devetoro ljudi u kampusu koledža u Oregonu, pre toga je napisao o drugom ubici: ‘Čoveka kojeg niko nije poznavao sada svi znaju. ... Izgleda da što više ljudi ubijete, to ste više u centru pažnje’”.

Časopis Tajm je takođe pisao o problemu da se zločinci tretiraju kao poznate osobe, fokusirajući se na to da kriminalci koriste društvene mreže da bi slavu stekli tako što povređuju druge ljude. U članku pod naslovom “Zašto objave na Fejsebuku koje idu uživo izazivaju kriminalce koji traže slavu?”, Adam Lankford je napisao: “Prema istraživanjima Centra Pju Risrč, 51% Amerikanaca u dobi od 18 do 25 godina kaže da je “biti poznat”njihovoj generaciji jedan od najvažnijih ciljeva u životu. Slično tome, mnogi odrasli se, kao deo svojih profesionalnih ambicija, sada takmiče da bi povećali svoju bazu na Tviteru i promovisali sebe na mreži. Nažalost, ova raširena želja za slavom praćena je time da se sve manje raspoznaje razlika između slave i sramote”. Uz ovo, što je veoma važno, Lankford dodaje da „s obzirom na ovaj društveni kontekst, nije iznenađujuće to da će neki ljudi, koji ne mogu legalno da steknu slavu, počiniti zločin da bi se na suprotan način stekli slavu. Ovaj rizik je posebno velik za ljude koji imaju narcisoidnih sklonosti, jer im je pažnja očajnički potrebna, a nemaju empatiju za ljude koje moraju da gaze da bi postigli svoje ciljeve”. U članku u časopisu “Psihologija danas", dr Skot Bon je takve ljude nazvao “selebriti čudovišta”, i dodao da neke “serijske ubice zapravo traže da su javno poznati i aktivno uključeni u stvaranje svoje slike za javnost”.

NEMA MESTA ZASTOJIMA IZMEĐU USPONA I PADOVA

 

Nema mesta zastojima između uspona i padova

Usponi i padovi nam daju osećaj života. I, da u životu nema promena, to ne bi bio život već smrt. Pandemija nas je uvela u paralizovanost i prisiljeni smo da vodimo pospan život, zatvoreni u svojim domovima.

Očigledno je da će nam to pomoći da otkrijemo nove forme života, uspone i padove, ali ne onakve kakvi postoje na berzi ili u svakodnevnim prepirkama koje ispunjavaju naš život, već uspone i padove druge vrste.

Dospeli smo u karantin gde osećamo da promene u životu mogu da budu različitog stepena, i da se sve one nazivaju život. Mi ćemo početi da cenimo padove bez kojih usponi nisu mogući.

Na samom početku stvaranja, Stvoritelj nam je priredio veliki pad kroz razbijanje zajedničke duše. I, mi moramo svojom snagom da uzdignemo tu posudu i vratimo je u njeno prethodno stanje. Jer time što dodajemo našu participaciju, naše traženje, našu prazninu, našu molitvu, zahteve, napor u tome da se ujedinimo, mi osećaj početnog uspona povećavamo 620 puta.

Pre razbijanja duše Adam HaRišon, naše postojanje je bilo nesvesno. Tek sada, usled svega onoga što postoji tokom pripreme, počinjemo da osećamo uspone i padove, a i sami pokušavamo da se uzdignemo nakon svakog pada: sa nivoa neživog na nivo vegetativnog, zatim na nivo životinjskog i na nivo čovek. Konačno, počeli smo da osećamo to šta znači biti čovek, zbog čega živim, koliko je moje stanje daleko ili blizu života na nivou čovek.

Tako, mi u padovima i usponima postepeno otkrivamo suštinu života, njegovu svrhu, smisao našeg postojanja, razvijamo organe za oset, otkrivamo šta znači to biti mrtav ili živ, ili biti u padu ili u usponu.

Jedno ne može da postoji bez onog drugog. A sve počinje padom. Stvoritelj razbija posudu da bismo se pripremili za sva naša buduća stanja. Stvoritelj je uspostavio tako da sve počinje u tami, kroz razdvajanje, uz osećaj odvojenosti od Stvoritelja, cilja, prijatelja. Jedino iz ovog stanja možemo da počnemo da uzdižemo naše delove da bismo došli do velikog, poslednjeg uspona.

NIJE SLUČAJNO

 

Nije slučajno

Ništa u ovom svetu se ne događa slučajno; sve se događa samo sa jednom jedinom svrhom – da napredujemo ka cilju da smo ujedinjeni kao jedan čovek u jednom srcu i da se povežemo sa Stvoriteljem.

To je svrha čitave stvarnosti. I, ukoliko težimo ka tome, mi ćemo svaki problem doživljavati kao priliku da ubrzamo naš napredak i da nas to vodi ka tome na najkraći i najbolji način.

Najvažnije je da otkrijemo centar desetke, i da iz tog centra žudimo za Stvoriteljem i da tražimo i zahtevamo Njegovu pomoć da napredujemo, i da zahvalimo Njemu što nas je povezao u desetke i dao nam um i osećaje da napredujemo ka Njemu.

Molitva treba da se sastoji od zahvalnosti i zahteva. Zahvalnost se zasniva na činjenici da nas Stvoritelj nije ostavio u nesvesnom stanju poput ostalih ljudi na svetu, već nam je dao razumevanje o tome gde smo i da treba da se krećemo ka istini, ka svetu istine, ka stanju istine, i da nas na taj način nauči da kontrolišemo svoju sudbinu.

Sve ovo je u cilju toga da damo zadovoljenje Stvoritelju kroz to što ćemo se približiti Njemu i privući i druge ljude ovog sveta ka tome. Stvoritelj želi da vidi sve ljude ujedinjene u jednu desetku, u deset Sefirot duše Adam HaRišon.

To je naša dužnost u odnosu na Stvoritelja i čitavo čovečanstvo, jer mi smo u sredini između njih i moramo da povežemo Stvoritelja sa drugim ljudima. I, zato smo mi nazvani - sluge Stvoritelja. S jedne strane, nalazimo se u korporalnom svetu i povezani smo sa svim ljudima, a s druge strane povezani smo sa Stvoriteljem i trebalo bi da služimo kao provodnik između Njega i stvorenih bića.

Mi imamo oba ova dela, deo Stvoritelja i deo stvorenih bića koja moramo da povežemo unutar sebe kao Galgalta ve Einaim i AHP i  da uspostavimo svoju dušu.

MEDICINA KAKVU BI IMALA PRIRODA

 

Medicina kakvu bi imala priroda 

Jedan izraelski lekar je pre nekoliko dana napisao, da je nakon više od 20 godina bavljenja medicinom, suviše često morao da kaže - Ne znam. Rekao je da je Kovid oborio sve u njegovoj profesiji, i da on i mnoge njegove kolege veoma često nisu znali šta da rade.

Ako želimo da postanemo zdravi, moramo da izlečimo svoj društveni stav. Ovo će izlečiti naše društvo, koje će zauzvrat izlečiti naša tela i svet će biti zdravo, srećno mesto za život.

Čini se kao da nas stvarnost sustiže u svim aspektima našeg života. Sve ono što smo stavili na pijedestal - propada, uključujući, ako ne i prvo i najvažnije, modernu medicinu. Zdravlje smo pretvorili u posao, a u poslu je bitan novac, a ne ljudi.

Još gore, u proteklih godinu dana, borba protiv Kovid-19 postala je borba za političku moć, a odluke koje koštaju živote i egzistenciju miliona, udovoljavaju stranačkim interesima, a ne interesima ljudi. Kao i u svemu ostalom, Kovid je razotkrio našu prirodu i ona nije lepa.

Zaboravili smo to da je na kraju, ljudsko telo - telo životinje. Baš kao što se životinje leče prirodom, tako bismo mogli i mi, samo kada bismo bili pažljivi prema prirodi. Ako stav odvojenosti, zamenimo i vratimo se unazad, mogli bismo da znamo kako da održavamo svoje zdravlje i kako da se, kad nam to zatreba, lako i brzo izlečimo. Ali biti zdrav nije unosno, pa smo naučeni da prestanemo da slušamo sebe, i mi postajemo  bolesni.

NA IVICI OČAJA

 

Na ivici očaja

Malo-pomalo, realizacija tone: izgleda kao da ništa ne može da poboljša ovu situaciju: ni nova godina, ni nova administracija, ni vakcine. Život na brzoj traci jednostavno više ne funkcioniše. To ne funkcioniše u posljednjih godinu dana i izgleda da neće uskoro ni početi da funkcioniše. I, što više mi to razumijemo, to više postajemo očajni.

Postoji dobar razlog zašto izgleda tako kao da svijet ostaje bez goriva. Oduvijek je naše gorivo bilo u tome da tražimo novo zadovoljstvo, postignemo nešto novo ili iznova budemo u prednosti u odnosu na druge. Funkcionisali smo na gorivu koje pojačava ego; tamo gdje ego nije vidio nikakvu korist, mi nismo imali goriva za rad.

Tokom protekle godine, naš ego je imao toliko padova da su mnogi počeli da sumnjaju u to da je  ego zaista kralj kojem treba da služimo. Možda je uzaludno traganje za zadovoljstvima, koja prestajemo da želimo ubrzo nakon što ih dobijemo, razotkrilo njihovu neizbježnu besmislenost. Naposlijetku, ukoliko već znate da će vam ono što želite dosaditi kada to i dobijete, u čemu je uopšte poenta da se to dobije?

Naše vrijeme je vrijeme prepoznavanja istine o našim motivacijama, našoj civilizaciji, našim vrijednostima i na kraju o tome ko smo mi kao ljudska bića. Slika koju ova spoznaja daje nije lijepa, ali je veoma iskrena, a iz tačke iskrenosti započinje zdrav razvoj. Zbog toga mislim da je naše vrijeme toliko nevjerovatno, bez obzira na sve poteškoće.

MI smo u vremenu velike promjene; prelazimo sa percepcije svijeta kao svijeta pojedinaca,  na percepciju svijeta kao integralnog sistema u kojem smo svi mi djelovi i u kojem smo svi jedno. Percepcija svijeta kao svijeta pojedinaca primorala nas je da tražimo samo sopstvenu korist. Međutim, ovo nas dovodi u suprotnost sa smjerom kojim se priroda razvija. Priroda se razvija ka sve većoj složenosti, međuzavisnosti i uzajamnosti. Kada pokušavate da idete smjerom koji je suprotan smjeru čitave stvarnosti, sigurno će se događati loše stvari. Ovaj sukob između puta prirode i našeg puta osnovni je uzrok svih naših nedaća, posebno otkad smo počeli da ističemo našu individualnost, početkom 20. vijeka, jer je od početka novog vijeka izuzetno ubrzao tempo.

NAJJAČA OD SVIH SILA

 

Najjača od svih sila

U našim odnosima na poslu, u društvu, u zemlji, u svijetu, u svim vrstama odnosa na bilo kojem nivou, pojedinac može da vidi silu, eksploataciju i kontrolu. Odakle ovo dolazi i na koji način mi možemo da izađemo na kraj sa ovim destruktivnim impulsima?

Materija od koje smo mi načinjeni je želja za uživanjem. Zbog toga mi konstantno postavljamo norme koje uzrokuju prekomjernu aktivaciju naše želje za primanjem na račun drugih – nasilno i bez osnova. Za razliku od životinja koje djeluju u skladu sa instiktom, priroda ljudskim bićima daje slobodu izbora da odluče o tome na koji način će se odnositi prema drugima u zajednici.

To je razlog zašto uznemiravajuće stanje današnjice upućuje na potrebu da privučemo suprotnu, balansirajuću, pozitivnu silu da bismo bili u stanju da izgradimo dobre odnose između nas i sa prirodom. To je sila ljubavi, najjača od svih. Ukoliko otvorimo mogućnost da živimo u skladu s pravilom „voli drugog kao sebe samog“, tada ćemo načiniti prijatnu i ohrabrujuću atmosferu koja će nas osloboditi potrebe da iskorišćavamo druge.

Obrazovanje koje smo dobili, sredina koja nas okružuje, naše lične osobine, kao i okolnosti u kojima živimo, u nama formiraju sveobuhvatnu kalkulaciju koja određuje to kada ćemo prema drugima koristiti silu, u kojem obliku, kao i to u kojoj mjeri ćemo dozvoliti našem egoizmu da djeluje u cilju toga da kontrolišemo druge da bismo postigli svoj cilj.

Borbe postoje i u prirodi, ali jedino u ljudima postoji egoizam – zla inklinacija. Nijedna životinja neće da naudi drugoj životinji i ne uživa u kontroli i zlostavljanju druge životinje. Ljudi sa druge strane, nemaju granica, nemaju ograničenja. Usled toga što se egoizam razvija, mi hoćemo da progutamo čitav svijet i da svakoga potčinimo sebi. Nije nam dovoljno to da sve što želimo i imamo na raspolaganju; mi se od životinja razlikujemo po našoj želji za kontrolom.

NEMA VIŠE SVETIH KRAVA

 

Nema više svetih krava

Uprkos tome što se očekivalo da se uz zatvaranje, stroge mere i nove vakcine izborimo sa KOVID-om 19, zaraza se neprestano povećava, a smrtnost je na svom vrhuncu. Bez obzira na to ko je na vlasti, svetske vođe otkrivaju da nisu u stanju da pronađu izvodljiva rešenja za izlazak iz krize. Nemoć da izađu na kraj s pandemijom i njenim post-efektima naposletku će ozlojediti i iscrpeti ljude koji upravljaju, otkriće to koliko je njihova uprava neuspešna i krhka, a nas će motivisati da uvidimo da svete krave više ne postoje. Svet zahteva više vođstvo: vođstvo prirode.

„Niti povezanosti između ljudi i njihovih vođa već dugo su pokidane, iako se to tek sada u potpunosti otkriva. Sada više ne možemo da se oslonimo na oronulo i klimavo vođstvo iz prošlih vremena. Umesto toga, moramo da naučimo da pravilno komuniciramo i da podržavamo jedni druge. Unutar ove nove mreže povezanosti izgradićemo infrastrukturu za potpuno novu vrstu vođstva, što je vrhovna sila prirode, sila koja će nas uzdići iz krize i pomoći nam u izgradnji novog života.

Priroda ima svoj tempo razvoja, a on je trenutno ubrzan usled pandemije. Ukoliko ne možemo da pobedimo prirodu u njenoj igri, bolje je da joj se pridružimo na njenom putu koji vodi ka uravnoteženijem ljudskom društvu. Sistemi koje smo izgradili – porodica, naša okolina, gradovi, društva i države – svi se temelje na čisto egoističnim odnosima, na iskorišćavanju i takmičenju, na preziru i aroganciji. U takvim sistemima raste duh razdvojenosti, i oni su u potpunoj suprotnosti sa formom prirode, koja teži povezanosti i jedinstvu.

Sukob između zakona društva i zakona prirode – jaz između egoističnog i altruističnog – jeste ono što nas je dovelo do krize u kojoj smo sada. Ovaj sukob je postao prelomna tačka sa koje smo gurnuti u zarazu virusom korona na globalnom nivou.

No, ipak ima mesta za suptilni optimizam. Uz bolest i teškoće, očaj i nemoć, javlja se i velika nova želja; želja koja je uvek bila prisutna, ali tek sada jasno izranja iz grubog stiska pandemije, od kojeg gubimo dah. Javnost počinje da razume to da nam svi putevi kojima smo prošli kroz istoriju nisu od koristi u ovim teškim vremenima krize. Čak ni od svih istraživanja koja smo sproveli, ni od akademskog znanja koje smo akumulirali, a isto tako ni od sofisticirane tehnologije i sve naprednije medicine, nema trajne koristi. U roku od godinu dana, kula od karata koju smo tako naporno gradili kroz generacije srušila se pred našim očima. 

Virus koji nam je priroda poslala zahteva da prepoznamo to da nas priroda podstiče na  suprotan smer od naših sebičnih ljudskih kalkulacija, na putanju na kojoj postoji komplementarnost, podrška i pomoć, obzirnost i solidarnost, briga jednih za druge i uzajamno jemstvo. Ponašanje u društvu koje uključuje to da se biraju vrednosti bratstva i prijateljstva, takvo ponašanje jača povezanost između nas i približava nas tome da načinimo potpuno novo tkivo društva koje je primer sklada s prirodom.

Ukoliko pozitivno odgovorimo na to što nas priroda preusmerava i težimo ka tome da povežemo naša srca, otkrićemo da nas jača velika sila povezivanja, vrhovna sila koja nam omogućava da nadiđemo suprotnosti i suprotstavljanja, sila koja učvršćuje ljudski rod u novu kohezivnu celinu. I, što više budemo povećavali ljubav iznad greha i razdvojenosti, time ćemo više pozivati ovu pozitivnu silu prirode, i tako će se sve više pojavljivati izvor između nas koji nas ujedinjuje i dovodi u viša stanja.

Nema koristi od toga da se nadamo i očekujemo da će nas vlade ili organizacije i političari voditi ka pozitivnoj promeni. Jer, ono što nam oni obećavaju –  pikove i nakon njih stanja na mnogo višem nivou od stanja pre pika, nije u smeru društvenog jedinstva, njihove ponude su isprazne i nemaju uticaja.

Iako naša želja da se uskladimo s prirodom kao ujedinjenim čovečanstvom postepeno raste, i svest o tome raste i na organskom nivou, još postoji zahtev i obaveza da se proaktivno usredsredimo i temeljno objasnimo program i evoluciju prirode. U suprotnom, naša rastuća egoistična tendencija preti da nas i dalje razdvaja dok gazimo druge.

Nije nam potrebna povezanost zarad toga da upravljamo, niti nam je potrebna razdvojenost zarad toga da vladamo, već ono što nam je potrebno jeste takva vrsta povezanosti čija je svrha da se međusobno dopunjujemo zarad toga da nastane osećaj jednakosti. Ova jednakost, koju ćemo izgraditi, nije takva da ljude obeshrabri zbog toga što su različiti, već je to jednakost koja osnažuje razlike, ona koja poštuje želje i individualnost svakog pojedinca, i pametno ih nadopunjuje i oblikuje u obrasce povezivanja slične trendovima koji se uočavaju u prirodi.

Niti povezanosti između ljudi i njihovih vođa već dugo su pokidane, iako se to tek sada u potpunosti otkriva. Sada više ne možemo da se oslonimo na oronulo i klimavo vođstvo iz prošlih vremena. Umesto toga, moramo da naučimo da pravilno komuniciramo i da podržavamo jedni druge. Unutar ove nove mreže povezanosti izgradićemo infrastrukturu za potpuno novu vrstu vođstva, što je vrhovna sila prirode, sila koja će nas uzdići iz krize i pomoći nam u izgradnji novog života.

Link - No More Sacred Cows

Autor:
  Dr Mihael Lajtman

HEROJ JE ONAJ KOJI POBEĐUJE SAMOG SEBE

 

Heroj je onaj koji pobeđuje samog sebe

Pitanje: Vaš učitelj Rabaš je napisao  da je heroj među herojima onaj koji može, da kada nekoga mrzi to preokrene tako da ga voli, heroj je onaj koji nadilazi svoju zlu inklinaciju.

Gledajući druge ljude kroz svoju egoističnu prizmu, vidim ih kao niske i bezvredne, a sebe kao uzvišenog. Ali, ako se potrudim da ih vidim kao uzvišene u svojim očima, onda postajem heroj. Da li biti heroj znači nadići svoju urođenu egoističnu prirodu?

Odgovor: Da. Heroj je onaj koji pobedi sebe. U principu, ne treba nam ništa drugo osim ovoga. Ukoliko nadiđemo svoju egoističnu prirodu, onda ćemo u toj meri jednostavno ući u stanje generalnog dobra.

Činjenica je da nas je priroda stvorila kao egoistične ljude, koji o svemu sude prema meri svoje izopačenosti. Uvek vidim negativna svojstva kod drugih. Zbog toga moram nekako da razumem da su sva ova svojstva unutar mene. Ovo je otkrivanje zla.

Pitanje: Ali da nije bilo drugih ljudi, nikada ne bih u sebi video ova negativna svojstva?

Odgovor: Da, kao i svaka životinja.

Pitanje: Odnosno, živim od jednog do drugog životnog ciklusa, vidim negativna svojstva kod svih i žalim se na sve. A onda, u nekoj fazi, odjednom počinjem da razumem da je to sve u meni?

Odgovor: Ali, do takvog razumevanja nije lako doći. Kabalisti su ovo otkrili i o tome su nam pisali.

VEŠTAČKO DISANJE

 

Veštačko disanje

Stvoritelj od nas očekuje da se svaki put sve pravilnije ujedinimo nad sve većom tamom, koja raste iz dana u dan. Ne bojimo se ove tame, i mi već možemo da podržavamo jedni druge, kao što je rečeno: „Pomogoše svakome od prijatelja“.

Sam, bez svojih prijatelja, ja ne bih mogao da se uzdignem. Ponekad na nastavu dođemo potpuno prazni, i bez tračka svetlosti u srcu i glavi. Ali, kada uđemo u kontakt sa drugima mi primamo buđenje od njih.

I, ovo je tačno. Ne plašite se i ne stidite se toga. To je ono što se naziva centar stvaranja, kada ja, prazan, razočaran i nesposoban da bilo šta učinim, primim snagu povezanosti sa prijateljima i počinjem da se budim kao da primam veštačko disanje.

Moramo da osećamo sve veću zavisnost od desetke, koja nam daje život. Bez desetke nema života, osim jedino životinjskog postojanja, koje je osuđeno na smrt.

Sve vreme koje nam je dato za život u životinjskom telu, dato nam je jedino da bismo uspostavili kanal od svakog od nas do središta njegove desetke i između svih desetki do njihovog zajedničkog centra, dok sve zajedno ne bude povezano sa generacijama kabalista iz prošlosti. Postepeno, svi ćemo biti uvezani u jedan snop, u jednu tačku u centru - Adam HaRišon. To je kao da ponovo urolavamo tepih koji je  prostrt za nas i tako postižemo veličinu Stvoritelja.

Iz ovoga možemo da razumemo našu zavisnost jednih od drugih, jer je naše spasenje samo u desetki. Svako ko ispadne iz ovakve povezanosti bačen je u život životinje i ko zna ima li šanse da se ponovo vrati.

Zbog toga je potrebno da što više ojačamo povezanost unutar desetki. Iako padamo svaki dan u sve veći i veći egoizam, jučerašnja povezanost će nam danas pomoći. Kada padnem u stanje zveri, ostaje mi zapis (Rešimo) od jučerašnje povezanosti sa prijateljima, što me ponovo oživljava i gradi temelj za novo duhovno stanje.

VELIKA ILUZIJA VELIKOG RESETA

 

Velika iluzija velikog reseta

Pre otprilike nedelju dana, Svetski ekonomski forum okupio se na konvenciji u Davosu, koja je ove godine bila na internet platformi. Ovogodišnja tema bila je Veliko resetovanje, veliki plan za spas sveta, ili kako to forum opisuje: „Postoji hitna potreba za saradnjom zainteresovanih strana u čitavom svetu... Da bi se poboljšalo stanje u svetu, Svetski ekonomski forum započinje Veliku inicijativu za resetovanje“.

Resetovanje neće biti u ponovnovnom pokretanju, već u instalaciji novog operativnog sistema. Umesto da iscrpljujemo svoju energiju time što se penjemo društvenom lestvicom, dobićemo energiju svaki put kada uspostavljamo nove povezanosti. Naša srca će se otvoriti jedna za druge, i kako budemo jačali našu povezanost, naši napori će nas nagrađivati još energičnije pre nego što se potrošimo gradeći nove veze, jer će nas same veze vitalizovati, i to je kao što nikada ne osećamo umor među dobrim prijateljima.

Mnogo toga je uključeno u ovaj plan, s formalnim ciljem da se, naravno, spasi svetska ekonomija. Ali u svetlu rastućeg nepoverenja između šire javnosti i velikih kompanija informcione tehnologije, preduzetnika i monetarnih moćnika koji drže ključeve naših ekonomija, ljudi su zabrinuti za svoju budućnost. Ne veruju da će ti tajkuni imati na umu njihovu nezavisnost, slobodu ili čak egzistenciju.

Lično ne verujem da će ljudi biti gladni ili da će im imovina biti oduzeta na bilo koji način. Takav proces se ne može dogoditi ako ga ljudi ne žele i ako ga ne prihvate nakon dugog i temeljnog obrazovnog procesa i ukoliko ne budu uvereni da će od njega imati koristi. U suprotnom, to neće uspeti, baš kao što nije uspelo ni u sovjetskoj Rusiji.

Nije da ja monetarne moćnike i svetske lidere, učesnike konvencije u Davosu vrednujem na nekakav moralni način; samo mislim da je cela ideja nepraktična. Čak i oni koji imaju manji udeo, kao što je evropsko tržište, nisu uspeli, i time takve inicijative ne zaslužuju da se o njima imalo razmišlja. Odnosno, zagovornici ove inicijative  dobiće nekoliko milijardi dolara da izrade svoje planove i primene ih, ali neće se dogoditi ništa drugo osim što će se oduvati novac.