Svet na prekretnici
Širom sveta raste osećaj da smo u veoma osetljivom i nesigurnom stanju. Iako je tlo naizgled stabilno uprkos globalnim problemima, ispod površine, sve ključa. Ali, uprkos svim strahovima i opasnostima, ova situacija može da se preokrene na dobro ako svoje poglede na život preispitamo svi, kako svaki pojedinac tako i čitavo društvo.
Ako je nekada, hrana na stolu bila dovoljna da čovek uspešno završi svoj dan, danas je teško zamisliti život bez računara, klima uređaja ili televizora. Tehnološko doba je stvorilo veštačko okruženje u sistemu prirode, pružajući udobnosti bez kojih je ljudsko postojanje teško zamisliti. Istovremeno, uz sav tehnološki napredak, pojavile su se i nove opasnosti. Konvencionalno ratovanje više nije potrebno da bi se paralizovao region ili čitava zemlja. Jedan pritisak na dugme tastature je dovoljan da pokrene sajber napad koji ugrožava sigurnost hiljada ili miliona ljudi. A pored ljudskih pretnji, planeta je na ivici i ekoloških katastrofa koje se nadvijaju nad našim zajedničkim domom.
U osnovi svih naših problema nalazi se intenziviranje ljudskog egoizma: ljudi svoj uspeh grade na bezobzirnom uništavanju drugih. Ovakva situacija nedvosmisleno je inkubator za sukob i rat. Ego pojedinaca traži da nametne sebe drugima, svoja interesovanja i gledišta, izazivajući podele i trenje. Takva je ljudska priroda, i ako ne uspemo da prepoznamo to da kada nanosimo štetu drugima, u stvari nanosimo štetu sebi (budući da smo svi povezani u globalnom selu), verovatno nećemo preživeti 21. vek.
Nama nedostaje znanje, razumevanje i osećaj da mi postojimo u međusobno povezanom svetu - mi smo jedan integralni sistem, jedan mehanizam. Na osnovu ovog gledišta, čovek ne može da uradi ništa da sebi pribavi korist, sve dok najpre nije siguran da to neće biti na štetu drugoga. Ukratko, ništa ne može biti dobro za mene, ako nije dobro za sve. Jedan od najvećih kabalista Rav Jehuda Ašlag, u svom članku "Mir u svetu", pisao je o potrebi za integralnim pristupom uz koji bi čovečanstvo moglo da napreduje: "U skladu sa tim, u našoj generaciji, kada su sve nacije sveta pomogle svakoj osobi za njenu sreću, što je neophodno u određenoj meri, pojedinac je postao rob čitavog sveta, poput točka u mašini. Zato, mogućnost građenja dobra, sreće i mira koje vodi u stanje jedinstva, nezamislivo je kada to nije tako u svim zemljama sveta, i obrnuto".
On je, takođe, naglasio: „Ispostavlja se da su kolektiv i pojedinac jedno isto. I, pojedinac nije oštećen zbog robovanja kolektivu, jer su sloboda kolektiva i sloboda pojedinca takođe jedno isto".
Ako svet želi da vidi pozitivnu budućnost, prirodna sklonost pojedinca da veliča sebe na štetu drugih, moraće da se transformiše i usmeri u pozitivne akcije koje će biti korisne celokupnom društvu. Umesto samouništavajuće, egoistične konkurencije, ljudski rod može da primi samo one koji podižu polugu naviše u korist čitavog društva. U takvom scenariju, ljudi neće gledati na druge sa željom da ih iskoriste ili omalovaže, već će tražiti načine da povećaju životni standard za svakog pojedinca, tako da će svi biti zadovoljni.
Šire gledano, sada se nalazimo na raskršću i kao rezultat toga moramo da budemo posvećeni preispitivanju nesmotrenog načina kojim smo do sada napredovali. Ako ustrajemo na istoj formi egoistične konkurencije, preti nam da situacija izmakne kontroli i rezultira nuklearnim svetskim ratom ili ekološkim katastrofama. Otuda je od presudne važnosti da odmah promenimo kurs i naučimo kako da sebe i čovečanstvo vodimo sigurnim putem ka novom načinu života, gde se usklađujemo s prirodom, čiji su svi delovi povezani.
U središtu promene, koju svako od nas mora da načini, je svesni prelaz iz težnje ka sebičnoj ličnoj udobnosti, na zahtev da se obezbedi dobrobit za sve. U našem umreženom svetu ne postoji drugi način koji bi garantovao sigurnost i dobru budućnost za nas, našu decu i naše unuke. Zajedno možemo izgraditi život Istine, život u kome je najcenjenija roba – najviša korist svih. Ako krenemo zajedno u ovom pravcu, brzo ćemo otkriti koliko se još divnih stvari otvara pred nama koje sada leže skrivene u dubinama prirode.
Ako je nekada, hrana na stolu bila dovoljna da čovek uspešno završi svoj dan, danas je teško zamisliti život bez računara, klima uređaja ili televizora. Tehnološko doba je stvorilo veštačko okruženje u sistemu prirode, pružajući udobnosti bez kojih je ljudsko postojanje teško zamisliti. Istovremeno, uz sav tehnološki napredak, pojavile su se i nove opasnosti. Konvencionalno ratovanje više nije potrebno da bi se paralizovao region ili čitava zemlja. Jedan pritisak na dugme tastature je dovoljan da pokrene sajber napad koji ugrožava sigurnost hiljada ili miliona ljudi. A pored ljudskih pretnji, planeta je na ivici i ekoloških katastrofa koje se nadvijaju nad našim zajedničkim domom.
U osnovi svih naših problema nalazi se intenziviranje ljudskog egoizma: ljudi svoj uspeh grade na bezobzirnom uništavanju drugih. Ovakva situacija nedvosmisleno je inkubator za sukob i rat. Ego pojedinaca traži da nametne sebe drugima, svoja interesovanja i gledišta, izazivajući podele i trenje. Takva je ljudska priroda, i ako ne uspemo da prepoznamo to da kada nanosimo štetu drugima, u stvari nanosimo štetu sebi (budući da smo svi povezani u globalnom selu), verovatno nećemo preživeti 21. vek.
Nama nedostaje znanje, razumevanje i osećaj da mi postojimo u međusobno povezanom svetu - mi smo jedan integralni sistem, jedan mehanizam. Na osnovu ovog gledišta, čovek ne može da uradi ništa da sebi pribavi korist, sve dok najpre nije siguran da to neće biti na štetu drugoga. Ukratko, ništa ne može biti dobro za mene, ako nije dobro za sve. Jedan od najvećih kabalista Rav Jehuda Ašlag, u svom članku "Mir u svetu", pisao je o potrebi za integralnim pristupom uz koji bi čovečanstvo moglo da napreduje: "U skladu sa tim, u našoj generaciji, kada su sve nacije sveta pomogle svakoj osobi za njenu sreću, što je neophodno u određenoj meri, pojedinac je postao rob čitavog sveta, poput točka u mašini. Zato, mogućnost građenja dobra, sreće i mira koje vodi u stanje jedinstva, nezamislivo je kada to nije tako u svim zemljama sveta, i obrnuto".
On je, takođe, naglasio: „Ispostavlja se da su kolektiv i pojedinac jedno isto. I, pojedinac nije oštećen zbog robovanja kolektivu, jer su sloboda kolektiva i sloboda pojedinca takođe jedno isto".
Ako svet želi da vidi pozitivnu budućnost, prirodna sklonost pojedinca da veliča sebe na štetu drugih, moraće da se transformiše i usmeri u pozitivne akcije koje će biti korisne celokupnom društvu. Umesto samouništavajuće, egoistične konkurencije, ljudski rod može da primi samo one koji podižu polugu naviše u korist čitavog društva. U takvom scenariju, ljudi neće gledati na druge sa željom da ih iskoriste ili omalovaže, već će tražiti načine da povećaju životni standard za svakog pojedinca, tako da će svi biti zadovoljni.
Šire gledano, sada se nalazimo na raskršću i kao rezultat toga moramo da budemo posvećeni preispitivanju nesmotrenog načina kojim smo do sada napredovali. Ako ustrajemo na istoj formi egoistične konkurencije, preti nam da situacija izmakne kontroli i rezultira nuklearnim svetskim ratom ili ekološkim katastrofama. Otuda je od presudne važnosti da odmah promenimo kurs i naučimo kako da sebe i čovečanstvo vodimo sigurnim putem ka novom načinu života, gde se usklađujemo s prirodom, čiji su svi delovi povezani.
U središtu promene, koju svako od nas mora da načini, je svesni prelaz iz težnje ka sebičnoj ličnoj udobnosti, na zahtev da se obezbedi dobrobit za sve. U našem umreženom svetu ne postoji drugi način koji bi garantovao sigurnost i dobru budućnost za nas, našu decu i naše unuke. Zajedno možemo izgraditi život Istine, život u kome je najcenjenija roba – najviša korist svih. Ako krenemo zajedno u ovom pravcu, brzo ćemo otkriti koliko se još divnih stvari otvara pred nama koje sada leže skrivene u dubinama prirode.
Autor:
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.