U SUSRET NOVIM ODNOSIMA

Link - Toward The New Relationship

U susret novim odnosima

Baal HaSulam, "Govor za završetak Zohara": naši mudraci su rekli: "Neka sve vaše akcije budu poradi Stvoritelja", što je, Dvekut uz Stvoritelja. Ne radite ništa što ne promoviše ovaj cilj - Dvekut. To znači da će sve vaše akcije da budu davanje i u korist vaših bližnjih. U to vreme postići ćete jednakost forme sa Stvoriteljem - kao što su sve Njegove akcije davanje i u korist drugih, tako i ti, sve tvoje akcije će biti samo davanje i u korist drugih. Ovo je potpuni Dvekut.

O ovome bismo mogli da pitamo: "Kako svaka akcija neke osobe može biti u korist drugog? Na kraju krajeva, čovek mora da radi da bi izdržavao sebe i svoju porodicu".

Pitanje: Kažemo da će nepotrebni privredni sektori, nepotrebna zanimanja i višak koji proizvodimo uskoro nestati. Kako osoba može da razume ovu situaciju? Gde može da se prijavi ako njena profesija postane nepotrebna?

Odgovor: Priroda se sastoji od četiri nivoa: nepokretnog, vegetativnog, životinjskog i ljudskog. Koja je razlika između ljudske i životinjske prirode? Uostalom, prema strukturi našeg tela, mi smo životinje sa malim dodatkom da za nas moramo stvoriti određeno društvo i određene uslove.

Ne možemo da živimo samo u svojoj „koži“; mi moramo da se oblačimo. Ne možemo da jedemo gotove proizvode iz prirode, moramo da ih nekako preradimo, skuvamo. Ako smo bolesni, moramo da se lečimo svim vrstama lekova. Drugim rečima, iako je čovek više razvijen od životinjskih vrsta koje su mu najbliže, isto tako, do te mere i čak i više od toga, on je manjkav.

Ako pogledamo kako se ponašaju životinje videćemo da one imaju vrlo širok društveni krug. Samo mi ne razumemo u potpunosti njihovu okolinu.

Osoba ne komunicira sa sopstvenom vrstom. Ona se bavi samo vlastitim interesima, na primer, fudbalom i sličnim stvarima, uopšteno, svime osim poboljšanjem međusobnih odnosa.

Životinje, i mladunčad i odrasle životinje, većinu svog vremena posvećuju razvoju svojih odnosa, igrama itd. A, ljudima jako nedostaje takav odnos, jer oni idu bilo gde samo da se međusobno ne susretnu.

Pošto ne skrutiniziramo i ne zbližavamo se jedni sa drugima iznad naših loših odnosa, mi  patimo. Uostalom, u principu ne radimo ono što priroda smatra da je neophodno.

Više od sto posto vremena koje nam je u životu dato, trošimo na potpuno nepotrebne stvari. Na primer, svaki dan provodimo 10 sati na poslu, a u prirodi, na primer, preostaje nam da provedemo dva do tri sata.

Ali šta onda radim sa ostatkom vremena? Životinje ovo vreme posvećuju svojim odnosima. Odmaraju se zajedno, leže na suncu, lutaju stazama, sede na drveću. Što mi radimo? Ne posvećujemo vreme takozvanoj dokolici, iako ta dokolica nije slobodno vreme, već vreme razmatranja odnosa sa prirodom i jednih sa drugima, i otuda naše stanje je očajno.

Moramo pažljivo da razmislimo i odlučimo kako ćemo živeti kad se ovaj složeni, globalni i integralni virus povuče i pruži nam priliku da se približimo jedni drugima na novi način.

Priroda je celovita, ne čini ništa uzalud, sve je u njoj obezbeđeno. Prema tome, sve što se sada događa ima za cilj da razjasni dalju interakciju svih njenih dilova.

Sve se kreće prema još većoj interakciji. Proizlazi da treba da obratimo pažnju na naše neusklađenosti i na to kako možemo da dođemo do ispravnijih, boljih odnosa. Nadam se da će čovečanstvo za to biti spremno.

Autor:

  Dr Mihael Lajtman