"Šta je to u životu što je nevažno"
Budući da smo stvoreni od egoističnog materijala, mi, pre svega, mislimo na sopstvenu korist, a na štetu drugih.
Što se više razvijamo – sve više raste i naš ego, a to je naročito tako u naše doba, gde su se naši egoi razvili do te mere da je sve teže da sebe ispunimo zadovoljstvom.
Pored osnovnih životnih potreba – za hranom, seksom, porodicom i skloništem – naš ego nas tera da mislimo da su bogatstvo, moć i slava toliko važni da su mnogi ljudi spremni da posvete ceo svoj život kako bi postigli jedan ili više ovakvih ciljeva.
Međutim, ukoliko bismo razumeli to da, izvan svih korporalnih ciljeva koje možemo da zamislimo, nas čeka uzvišeniji, duhovni cilj – onaj gde bivamo nagrađeni večnom dušom, beskrajnim ispunjenjem, celovitom percepcijom i osećajem realnosti, kao i sklad i ravnoteža sa altruističkim kvalitetom prirode – tada bismo korporalna zadovoljstva videli kao nevažna, budući da su prolazna i da ne vode ka trajnom ispunjenju.
O duhovnom cilju su pisali oni koji su ga postigli. Ukoliko bi čovek doživeo i najmanju količinu duhovnog zadovoljstva, bio bi spreman da sve što ima u korporalnom napusti zarad duhovnog rasta.
Međutim, duhovno zadovoljstvo je skriveno od nas.
Ovo je tako zato što bismo, ako bi ono bilo lako dostupno, postali za njega vezani iz jednostavnog razloga što bi to bilo mnogo veće zadovoljstvo od svega što je dostupno u našem svetu, i tada ne bismo imali slobodan izbor u svojoj duhovnoj težnji.
Do duhovnog puta dolazimo onda kada osećamo određenu vrstu praznine i nedostatka ispunjenja u našim korporalnim željama. Što je veće naše punjenje koje obuhvata hranu, seks, porodicu, novac, čast, upravljanje i znanje, tim više osećamo da nam nešto nedostaje, da želimo nešto drugačije, i na kraju dovodimo u pitanje smisao i suštinu života.
Oni koji imaju pitanja u vezi sa svojim postojanjem, uz gorka iskustva u vezi sa svojim korporalnim željama, bivaju dovedeni do potrage za duhovnim, gde istražuju različite materije i grupe koje tragaju za odgovorima, naposletku za tim – zašto žive.
Ukoliko postignemo da relizujemo to da mi živimo da bismo se uzdigli do više percepcije i osećaja stvarnosti, gde postižemo svoju večnu dušu, tada – kad veličina tog duhovnog cilja svetli kao najvažnija u životu – gubimo važnost korporalnih ciljeva kao što je bogatstvo, moć i slava.
Tada razvijamo mnogo prirodniji i uravnoteženiji pristup korporalnom. Prestajemo da pokušavamo da najrazličitije vrste užitaka izvlačimo iz preuveličanih korporalnih želja, i umesto toga iznad njih delujemo sa namerom da postignemo duhovni cilj.
Autor:
Dr Mihael Lajtman
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.