KO SE PLAŠI VISOKE NEZAPOSLENOSTI

Link - Who’s Afraid of High Unemployment?

Ko se plaši visoke nezaposlenosti?

Ne vraćamo se poslu na način kako smo uobičajeno navikli. Zagađenje vazduha u Kini se vratilo jer fabrike ponovo rade punom parom, ali se više kupci neće vratiti kao u danima pre COVID-a.

Slede nam bankroti i veći porezi u Americi, kaže Larri Fink iz Blak Roka, najvećeg menadžera za imovinu na svetu; Evropa će vjerovatno podići poreze za pokriće svojih „grantova za oporavak nakon COVID-a“, prenosi Reuters, a globalno tržište luksuznih proizvoda „usmereno je na pad za 18 %“, piše časopis Jutarnji list Južne Kine (South China Morning Post).

"Ako nam se ova svetla budućnost čini kao da je u izmaglici, to je zato što nismo u potpunosti shvatili dubinu transformacije koju je COVID-19 doneo svima nama".

Upravo zbog toga se i ne vraćamo poslu na način na koji smo uobičajeno navikli. Ali to nije samo zbog većih poreza i nezaposlenosti. Ne vraćamo se na način na koji smo navikli jer nas je upravo to i dovelo do ovog stanja – uvođenje zabrane kretanja, policijski čas i ukidanje istog, zabrinutost za budućnost, nesigurnost oko svega što nam se trenutno dešava i uopšte osećaj zatečenosti. Mnogi ljudi se jednostavno ne žele vratiti u svoje prethodne živote; izgleda da nisu bili baš tako sjajni.

Budući da će nezaposlenost i dalje ostati visoka i da će mnogi biti pod stresom zbog novca, a budući da ni oni koji su zaposleni takođe neće biti oduševljeni da se vrate danima koji su bili pre virusa, mnogi poslovi neće preživeti. A ako ipak imamo novca sa strane, rastući porezi i bankroti ugroziće i ono malo želje koliko nam je preostao za izlaske ili kupovinu.

Svetlost na kraju tunela

Uprkos svemu što sam upravo napisao, veoma sam srećan zbog toga gde se trenutno nalazimo, mada bih voleo da smo ovde stigli na lakši način. Bilo kako bilo, konačno smo došli do neizbežnog stanja gde vlasti moraju da se pozabave ovim problemom. Naknade za nezaposlene i markice za hranu neće ništa rešiti. Desetine miliona ljudi trajno van tržišta rada, a predviđanja su da će broj samo rasti.

Ovo zahteva kompletnu promenu načina razmišljanja, preispitivanje strukture društva. Jedini način da se izbegne potpuni društveni kolaps, erupcija nasilnih nereda, primena vojnog zakona i ko zna koje druge katastrofe je da se uradi dve jednostavne stvari:

Obezbedite svakoj osobi koja ima pravo na državne beneficije finansijsku pomoć (stipendiju) koja će zameniti sve ostale beneficije. Finansijska pomoć će biti dovoljna da omogući pošteno - iako ne raskošno - življenje. Hrana, odjeća, stanovanje, zdravstvena zaštita, obrazovanje, kao i malo rekreacije i odmora moraju se dati svakoj osobi. To su osnovne ljudske potrebe, a ne raskoš.

Po primanju finansijske pomoći, svaka osoba će zauzvrat pohađati kurseve koji će pružiti informacije o svetu u kojem živimo, kako u pogledu upravljanja, osnovnih finansija i drugih životnih veština, tako i više inkluzivnih informacija o situaciji u svetu danas, posle krize korona virusa.

Cilj studija nije samo obrazovanje ljudi, mada je i to važno. Cilj je da im pomognemo da se društveno i emocionalno povežu jedni sa drugima, sa porodicama, svojim gradom i svojom državom. Ljudi koji osećaju da su tamo gde pripadaju ne izlaze kako bi uništavali sopstvene gradove ili zemlje, posebno ne ako su im i lične finansije osigurane.

Vremenom će oni koji su završili program postati predavači jer se sve više i više ljudi neprestano nalazi bez posla. Ali za razliku od današnjeg dana, gde se nezaposleni često osećaju degradirano i gube samopoštovanje, društveni doprinos ovog programa učenja će biti toliko značajan da će se ljudi rado odazivati.

Kako ljudi sve više budu učili o važnosti solidarnosti, uzajamne odgovornosti i drugim društvenim dobarima, njihovo pouzdanje će rasti i postajaće sve više aktivni članovi koji te vrednosti ostvaruju u praksi. Baš kao što danas nudimo socijalne usluge i smatramo to važnim, ljudi koji će se baviti ovim predavanjima postaće toliko povezani, toliko brižni, da će promeniti celokupnu atmosferu u svojim susedstvima i zajednicama. Njihov ogroman doprinos koheziji društva biće toliko značajan da će postati stubovi društva, osnova za izgradnju održivih i srećnih zajednica.

Ako nam se ova svetla budućnost čini kao da je u izmaglici, to je zato što nismo u potpunosti shvatili dubinu transformacije koju je COVID-19 doneo svima nama. To nas je zauvek promenilo. Kada izađemo na drugi kraj ove kuge, bićemo zahvalni za to i možda ćemo žaliti samo što nam je bila potrebna pandemija da nam ukaže na ovo što je očigledno.

Autor:
  Dr Mihael Lajtman