KOJI JE PRIMER ZA TO DA PRIRODA MOŽE DA BUDE VEOMA OKRUTNA

 

Link - “What Is An Example That Nature Can Be So Cruel?” (Quora)

„Koji je primer za to da priroda može da bude veoma okrutna?“

Takvi primeri ne postoje, jer, iako razumem to da ljudi mogu da percipiraju prirodu kao okrutnu, ona to uopšte nije.

Priroda je kvalitet apsolutnog davanja i ljubavi, bez i trunke sebičnosti. Kada prirodu osećamo kroz suprotan kvalitet, to jest kroz naš egoističan lični interes, tada kušamo suprotan kraj prirode.

Kada sam bio dete, majka bi me opekla kritikom zbog toga što dobijam niske ocene u školi. To ju je brinulo i uznemiravalo, ali iako sam majku u tim trenucima doživljavao kao okrutnu, ona se u stvari ponašala s ljubavlju i brigom prema meni, želeći da se razvijem što je moguće bolje.

Priroda je potpuni altruizam, a naš kvalitet je egoizam. Osećamo sebe kao suprotne dobroti i ljubavi prirode, i to u takvoj meri suprotne, da mi mislimo i ponašamo se suprotno prirodi. To je izvor svih naših negativnih osećanja i patnje, i zbog toga sebe percipiramo tako kao da živimo u lošem svetu.

Ipak, priroda ne radi ništa loše. Konstantno ima dobronameran stav, i usled toga što se čovekova priroda suprotstavlja prirodi samoj po sebi, mnogobrojne pojave u životu osećamo kao loše i zle. Za ovo ne treba kriviti ni sebe ni prirodu, jer to je jednostavno situacija koja nam je data, u kojoj smo rođeni.

Međutim, mi smo egoističan kvalitet dobili da budemo u mogućnosti da ga ispravimo i tako sebe načinimo altruističnima i potpunima, onakvima kakva je i sama priroda. Otuda, što se više razvijamo, to više raste naš ego, i sve više osećamo to da se prirodi protivimo kao nekome ko uzrokuje sve veće i veće patnje u našem životu. Cilj ovog razvoja jeste da nas dovede do tačke u kojoj ćemo razvijati iskrenu želju da transformišemo sebe: da promenimo svoj modus operandi (način ponašanja), koji je egocentričan i usmeren jedino na nas same, u onaj koji je uravnotežen sa prirodom –  altruističan, brižan i pun ljubavi. Taj proces u kojem menjamo sebe da bismo postali što sličniji prirodi, naziva se „proces ispravke”, i nama je dat metod pomoću kojeg kroz ovu ispravku možemo proći sa više svesti i razumevanja nego da smo prepušteni sami sebi.

Međutim, za sada nemamo takvu svest i slični smo detetu koje ne razume zašto roditelji viču na njega.

Autor:

  Dr Mihael Lajtman