Pitanje ravnoteže
Zahvalni smo mnogim ljudima koji naporno rade u danima krize koja je nastala usled virusa korona, da bi kroz sjajne ideje, tekstove, pesme i mudrost probudili svest o zajedništvu, međusobnoj brizi i načinu života u skladu s prirodom!
To što se trude da uspostave jeste nešto istinski veliko, i poruke koje šalju su divne! Oni u toliko velikoj žudnji žele da u svetu dođe do preokreta, i svoju dragocenu energiju ulažu u taj zadatak.
Većina projekata temelji se na akcijama saradnje, koje se sprovode kroz mnoge pojedince. Postoje kreativci, prevodioci, fejsbuk oglašavači, lektori itd. Najbolji projekti – te velike slike sa mnogo detalja – sačinjeni su od pojedinačnih talenata svih zaposlenih. Svi su podjednako važni.
Timski rad je ono što se zahteva, tako da uvažavanje i podržavanje drugih, kao i međusobnu saradnju moramo da imamo na umu ukoliko hoćemo da širimo altruizam kao društvenu vrednost.
To se ne sme zaboraviti. Međutim, u svojoj želji da širim poruke koje leče, nije trebalo da mi se dogodi upravo ono što se i dogodilo. U toj svojoj aktivnosti, iznenada sam počela da vršim pritisak na druge, želela sam da kada rade zajedno rade brže, da bi bili produktivniji. Nisam imala strpljenja da dajem opširne odgovore kada su postavljali pitanja u vezi sa onim što ih brine, čak ni da ih do kraja saslušam, jer sam verovala da su to sitnice i da svi misle i rade poput mene.
Razmena ljubavi postajala je sve manja, pažnja prema svakom ponaosob je nestala, i svi su se neprestano mučili u svojim poslovnim zadacima, i bili su frustrirali njima.
Moj suprug i ja smo razmenjivali samo brze informacije, poput „nemam vremena“, „sledeći sastanak je za minut“ i slične, jer uostalom – svet se mora spasiti!
Hmmm – jednog trenutka sam se zamislila... I, počela sam da pratim članke koji za temu imaju usporavanje, i koji se tiču društva koje treba da se razvija od „ja“ ka „mi“.
...I, da li sam upala u zamku da radim ono što je tek samo suprotno prethodnom? Šta nije u redu sa mnom? Da li je moja sebičnost neizlečiva?
A onda mi se dalo da vidim da su u mom najbližem okruženju sjajni ljudi, koji su pravi uzor povezanosti i odgovornosti. I, od tada stalno pitam svakoga od njih: Kako mogu da postanem poput tebe? Kako uspevaš da budeš u ravnoteži?
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.