Dr Mihael Lajtman, za veb-sajt Kuora:
"Kako od prave vesti izgovorim lažnu vest?"
Prava vest je ona koju mediji publikuju i emituju u skladu sa programima svojih izvora finansiranja, što znači to da su na kraju sve vesti lažne vesti.
Sve dok su glavni izvor finansiranja novinskih medija bili pretplatnici, mediji su bili dužni prema njima – ljudima koji kupuju, čitaju i gledaju vesti koje se nude.
No, otkad su vlasnici medija postali primarni izvor finansiranja vesti, a mediji su se uz to, da bi se održali, oslonili i na oglašavače, od tada mediji služe interesima vlasnika i oglašavača, zamagljujući svaku autentičnost koja je u vestima nekada postojala.
Danas se naširoko zna o lažnom izveštavanju. Sve više i više ljudi postavlja pitanje u vezi sa izvorom i interesima koji stoje iza medija koje oni prate, ali zbog nedostatka izbora, nastavljaju da konzumiraju vesti iz istih izvora.
Ipak, umesto da zbog lažnih vesti upremo prstom na korupciju u medijima, bili bismo mudriji ukoliko bismo odvojili trenutak za introspekciju, i to upravo svako od nas, koji činimo društvo.
Mediji nisu ništa više korumpirani od umotanog društva u kojem postoje, i koje svi mi činimo. Mediji su, u stvari, proizvod vrednosti, uticaja i ponašanja u društva.
Međutim, svest da su vesti lažne nije dovoljna da dostignemo fazu u kojoj ćemo imati prave vesti.
Dostizanje pravih vesti zavisi od ozbiljne introspekcije, a pre svega od razumevanju da mediji nisu ni bolji ni gori od društva u kojem postoje – društva koje pokreću pojedinci koji lično blagostanje stavljaju nad dobrobiti društva.
Lažne vesti i korumpirani mediji tada postaju odraz toga ko smo mi uistinu – sebična bića od kojih svako pokušava da sebi pruži u životu najbolje što može. Ovakva samoanaliza trebalo bi da nas dovede do gorućeg pitanja:
Da li je to društvo u kojem stvarno želimo da živimo?
Ukoliko jeste, onda lažne vesti i medijska korupcija ne bi trebalo uopšte da nas se tiču.
Međutim, ako težimo društvu koje cveta od sreće, ljubaznosti, podrške, ohrabrenja i uopšteno od pozitivne atmosfere, tada bi trebalo da presložimo naše društvene vrednosti – da damo prednost dobrobiti drugih u društvu, nad tim da imamo korist za sebe.
O ovakvoj promeni je lakše da govorimo, nego da je izvršimo, ali ona je zaista izvodiva. To zahteva redovno učenje o našoj međuzavisnosti, o tome kako smo svi povezani i da zavisimo jedni od drugih.
Bilo bi dobro da svoju međuzavisnost sagledamo, i da je razumemo iz mnogo različitih uglova, sve dok ona ne postane opipljiv osećaj, kada osećamo to da svaki potez koji napravimo utiče na živote drugih.
Koronavirus je primer naše međuzavisnosti u odnosu na naše zdravlje, kada zdravlje jedne osobe zavisi od toga da li druga osoba poštuje naredbe zdravstvenih službi, kao što je održavanje lične higijene, držanje određene udaljenosti od drugih ljudi, i nošenje maski.
U skladu sa našom međuzavisnošću, to što je neka osoba ravnodušna, ili ne vodi brigu o drugima, ili je otuđena, a nekada čak i odbojna, širi se negativno na druge, i izaziva štetnu lančanu reakciju koja negativno utiče na čitavo društvo.
Međutim, ako svi osećamo svoju međuzavisnost, da smo svi delovi veće celine, tada bi briga o našem zajedničkom posedovanju omogućila to da mu ne nanesemo štetu, i umesto toga, svi bismo tragali za tim kako da ga unapredimo i uvećamo što je više moguće.
Ukoliko razumemo to da lažne vesti i korupcija u medijima proizlaze iz načina na koji svako od nas daje prednost koristi za sebe nad dobrobiti svih u u društvu, tada možemo da vidimo da ništa korisno ne proizlazi iz toga da okrivljujemo vesti i sve one koji su neposredno iza toga da one budu lažne.
Naprotiv, ako želimo da promenimo medije, moramo prvo mi da se promenimo na način da hoćemo to da dobrobit društva bude iznad naše lične koristi.
Ukoliko se i dalje budemo uzdržavali od toga da poboljšamo naše odnose, tada možemo da očekujemo da se još lažnih vesti i medijske korupcije pojavi uz bezbroj drugih problema koji će ispuniti naše društvo.
Štaviše, nikakvo rešenje ne bismo videli na vidiku.
Tako, prave vesti bi došle kao rezultat naše introspekcije i poboljšanja ljudskih odnosa.
Negativni eksploatatorski stavovi su poput virusa kojim svakoga dana zarazimo jedni druge. Otuda, pozitivna promena zahteva zajednički napor na tome da se izgradi društvo koje je pozitivno-povezano, razvijanjem brige jednih za druge, kao i negovanjem odgovornih odnosa.
Ako napravimo to malo podešavanje u našem razmišljanju, tada ćemo iskusiti potpuno nov i unapređen svet.
Autor:
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.