Kako najbolje da iskoristimo eru Korona virusa
Uzajamna odgovornost je temeljni zakon prirode. To je ono što u jedinstven sistem povezuje sve elemente prirode na neživom, vegetativnom, životinjskom i ljudskom nivou.
U skladu sa zakonom o uzajamnoj odgovornosti, kao ljudski elementi u sistemu, bilo da to znamo ili ne, imamo obavezu da razumemo kakav bi trebalo da bude naš stav prema ovom sistemu da bismo ga doveli u stanje ravnoteže: odnosa međusobnog uvažavanja, podrške, ljubavi i brige među svim njegovim delovima.
Problem je u tome što mi nismo u stanju da sagledamo zakon uzajamne odgovornosti, pa samim tim nemamo ideju kako da odgovorimo na njegove zahteve.
Problem slaganja sa (pristanka na) Zakonom o uzajamnoj odgovornosti
Kako pojedinac može da se složi sa tim (da pristane na to) da je kriv zbog toga što je ceo sistem postao neuravnotežen i naneo toliku patnju ljudima?
Kako pojedinac može da oseti da krize koje se dešavaju u svetu nastaju zbog toga što on nije uspeo da ispuni svoju ulogu u sistemu?
Takvo gledište se protivi našem razumu, koji za naše nedostatke krivicu prebacuje na druge ljude i stvari u svetu.
Međutim, u skladu sa savršnom funkcionalnošću prirode, koja je dobro podmazan sistem uzajamnog uvažavanja i odgovornosti, svaki pojedinačni element jednak je celom sistemu. Zato svaki element ima monumentalnu važnost i odgovornost.
Ako bi nam se otkrio zakon prirode o uzajamnoj odgovornosti, videli bismo da je svaka osoba odgovorna za celokupno čovečanstvo.
Ali, mi svoj život živimo u prikrivenosti ovog zakona unutar svoje individualističke i uske, sebične percepcije.
S jedne strane, prikrivenost zakona prirode o uzajamnoj odgovornosti, pruža nam prostor za slobodan izbor, jer kada bismo imali jasnu percepciju i osećaj naše čvrste međuzavisnosti, svi bismo bili primorani da mislimo i delujemo za opštu korist čovečanstva, živeći poput životinja koje instinktivno slede zapovesti prirode.
S druge strane, ljudski razvoj sa prikrivenošću naše potrebe da uspostavimo uzajamno uvažavanje i odgovornih veza, doveo nas je do stanja u kojem smo svi bili spremni da iskoritimo, manipulišemo, pa čak i zloupotrebimo druge zarad sopstvene koristi, što je potpuna suprotnost uzajamnoj odgovornosti.
Sedi i ne radi ništa - bolje je
Postoji kabalistička izreka koja kaže: „Sedi i ne radi ništa - bolje je”. Ovo znači da pre nego što se površno uključimo u sve vrste aktivnosti, bolje je da se zaustavimo i razaberemo o tome da li je namera koja stoji iza naših akcija ispravna, da li će nas ono što nameravamo da radimo voditi u pozitivnom smeru i da li želimo da doprinesemo drugim ljudima i prirodi ili jednostavno živimo naše živote pokušavajući da zadovoljimo lične interese.
Donedavno bili smo u takmičarsko-egoističnom mlinu pokušavajući da profitiramo na račun drugih što više možemo. Bili smo angažovani u zajedničkom pokušaju da uspemo u životu kroz eksploataciju drugih ljudi, kao i kroz eksploataciju ostalih nivoa prirode neživog, vegetativnog i životinjskog.
Sama priroda je tada otkrila novu situaciju koja nas je prisilila da uđemo u stanje „sedi i ne radi ništa - bolje je“ o čemu govore kabalisti.
Kako? Tako što nam je dat Korona virus.
Zajedno sa brzim, globalnim širenjem korona virusa, stanje se proširilo iz jedne zemlje u drugu klasičnim domino efektom, kao da je priroda, poput brižnog, ali strogog roditelja, uhvatila za ruku svoje neposlušno dete – čovečanstvo - i stavila nas u pritvor:
„Sad me slušajte! Neko vreme nećete nigde izlaziti. Nema ni noćnih izlazaka. Nema zabava. Nema putovanja u inostranstvo. Nema susreta sa prijateljima. Možete izaći samo da biste kupili ono što vam je potrebno i onda se morate vratiti direktno kući".
„Želim da razmislite zašto ste u pritvoru, o tome šta ste pogrešno radili. Sada postajete stariji i više ne možete da idete okolo i pravite nered misleći samo o sebi, kao da ste bebe".
Udari na globalnom nivou pozivaju na globalno buđenje
Globalna finansijska kriza iz 2008. godine bila je ozbiljan poziv na buđenje čovečanstva, kako bi shvatili koliko smo globalno povezani i međuzavisni.
Činjenica da je propast jedne banke u jednoj zemlji, dovela do propasti više banaka u drugim zemljama, što je dodatno podstaklo zaplenu imovine, masovnu nezaposlenost, a kasnije i proteste širom sveta – učinila je da reči poput „globalne međupovezanosti“ i „globalne međuzavisnosti“, koje su uglavnom, pre ovog incidenta koristili new-age i duhovni tipovi, postanu reči političara i ekonomista koje se učestalo čuju u dnevnim vestima.
Ovo nas je naučilo lekciji o tome kako je vrednost maksimiziranja sopstvene koristi na račun drugih, koja je radila u lancu zajmodavaca, zajmoprimalaca, investicionih banaka, investitora i posrednika, podstakla kolaps naše finansijske infrastrukture, koja je dalje imala talase negativnih efekata na ljude u celom svetu. Drugim rečima, naučili smo lekciju o tome kako nas je do krize dovelo to što dok živimo u međuzavisnom svetu istovremeno razmišljamo samo o ličnoj koristi.
Trenutna kriza zbog Korona virusa, pokazuje nam koliko smo na potpuno novom nivou globalno među sobom povezani i zavisni.
Čovečanstvo je stavljeno u karantin, svaka osoba i porodica u svom domu, za duži vremenski period, kako bi nam se omogućio prostor za introspekciju i učenje.
Danas, međutim, data nam je šansa, ne samo da vidimo kako smo povezani i zavisni među sobom, i kako nas je naša paradigma maksimiziranja sopstvenih interesa na štetu drugih dovela u opasno stanje, već smo ovog puta dobili uslove i vreme da naučimo kako na pozitivan način da realizujemo međusobnu zavisnost: tako što učimo kako da delujemo u cilju međusobnog uvažavanja i odgovornog načina odnosa jednih prema drugima.
Sa ograničenjima koja su nam danas nametnuta, bilo bi nam korisno da naučimo o tome kako možemo da promenimo našu međuzavisnost, iz one gde nas priroda tera da se probudimo sredstvima koja osećamo nepoželjnim, pa čak i bolnim, u međuzavisnost koju razmatramo kao poželjnu.
Drugim rečima, danas možemo da naučimo kako da preuzmemo odgovornost za druge, kako možemo da nađemo zadovoljstvo u razmišljanju i delovanju u korist drugih ljudi i kako je takav oblik povezanosti u stanju da nas ispuni mnogo više od našeg prethodnog modela razmišljanja i delovanja samo za ličnu korist.
Ako načinimo korak ka tome da se uključimo u takvu formu integralnog učenja – obrazovanja koje obogaćuje našu povezanost jednih sa drugima i sa prirodom - otkrićemo to da izvan naših želja za ličnom koristi, postoji nebeski (rajski) život.
Primena povezanosti međusobnog uvažavanja i međusobne odgovornosti, učiniće da "kliknemo" u ravnotežu s prirodom i tada ćemo osetiti prirodu u njenom savršenstvu i celovitosti.
Probudite se i osetite miris prelaska u novu fazu evolucije
„Sedite i ne radite ništa - bolje je“, sledeća je faza ljudske evolucije, koju nas priroda podstakla da uvidimo pojavom Korona virusa.
To je neophodna faza koju moramo da iskusimo kako bi se odmakli od trke pacova koju smo ranije trčali, a koja je bila zasnovana na ličnim interesima.
Danas, sa masovnim karantinskim uslovima koji nam nameće pandemija Korona virusa, priroda nas podstiče da se primirimo i započnemo novi proces introspektivnog učenja o tome ko smo, šta je ova stvarnost u kojoj se nalazimo, koji su njeni zakoni, do koje mere zavisimo jedni od drugih i od prirode, do koje mere priroda zavisi od nas, i kako da na optimalan način iskoristimo ovo stanje kako bi unapredili sebe da delujemo harmoničnije jedni sa drugima i prirodom?
U ovom trenutku, u pomoć nam dolazi integralno obrazovanje koje obogaćuje povezanost.
Kako bismo najbolje uvideli stanje u koje smo ušli, najviše koristi bismo imali ako bi upijali mudrosti-povezanosti, redovno koliko konzumiramo vesti, ili koliko igramo video igre ili onoliko koliko smo aktivni na društvenim mrežama, tj. ako bi njegovali sebe edukativnim materijalima, primerima i praktičnim aktivnostima koje u nas ulivaju potrebu i važnost da postanemo pažljiviji, odgovorniji i brižniji jedni prema drugima.
Radeći to, otvorićemo se za potpuno novu dimenziju postojanja, gde ćemo iskusiti, ništa manje nego savršenstvo, mir, ujedinjenje, potpuno ispunjenje i sreću.
Pružena nam je idealna prilika da značajno poboljšamo naš odnos jedni prema drugima i prema prirodi, i da produbimo našu svest o sistemu prirode i njegovim zakonima.
Nadam se da ćemo ovaj jedinstveni period u koji smo ušli iskoristiti konstruktivno i da ćemo ga zaista iskoristiti da postanemo uravnoteženiji i usklađeniji sa prirodom.
Autor:
