ZAŠTO SE STVORITELJ SKRIVA OD NAS

 

Link - Why Does The Creator Hide From Us?

Zašto se Stvoritelj skriva od nas?

Napisano je: „Ti si stvorio Mene”. Ipak, kako je to moguće ako je Stvoritelj jedina sila koja postoji u univerzumu? Ova sila sadrži sve, i nema ničeg osim nje, ništa se ne proteže izvan njenih granica. Unutar Stvoritelja sve oživi, uključujući i nas.

Kako mi možemo da stvorimo Stvoritelja? Zar nije Stvoritelj stvorio nas, budući da - nema ničeg osim Njega? Stvoritelj se suočio sa teškim zadatkom: stvoriti stvorenje i razviti ga tako da ono postane nezavisno. To je ono što mi radimo kada želimo da podstaknemo nezavisnost kod svoje djece. Stvoritelj je, međutim, imao teži zadatak jer - osim Njega nema druge sile.

Recimo da smo odrasli, i da smo otkrili da nema ničeg drugog osim Stvoritelja i da smo mi unutar ove sile koja utiče na nas. Tada, šta mi možemo da uradimo sami?

S jedne strane, Stvoritelj ispunjava čitav univerzum i sve kontroliše, ali mi, s druge strane, to ne vidimo jer je On skriven. To je ono što ponekad radimo sa svojom djecom, nećemo da im pomognemo, pa se skrivamo da bi ona mogla samostalno da rade i nauče kako da nešto izgrade. Očigledno je to da je Stvoritelj skriven zato što On hoće da učini to da mi budemo samostalni.

S druge strane, mi moramo da naučimo da živimo u svijetu tako kao da je Stvoritelj prisutan. Jer, ukoliko bi se Stvoritelj otkrio, mi bismo radili isto ono što radimo sada kada je On skriven. Ovo stanje se naziva potpuna vjera. Prvo i najvažnije jeste to da mi moramo da postignemo vjeru iznad razuma, davanje iznad sile primanja, to jest iznad sile našeg egoizma.

Egoizam je moguće nadići jedino ako postoji nešto veće od njega, ako postoji sila davanja. Mi smo načinjeni od želje za primanjem zadovoljstva, a ona nije utisnuta riječima, već se povinuje sili. Ako moj egoizam osjeti veličinu Stvoritelja, učiniće sve što Stvoritelj zapovijeda. Ipak, ako moj egoizam osjeti svoju veličinu, on slijedi sve egoistične naredbe. Očigledno je da upravlja jedna ili druga sila: ili sila našeg egoizma ili sila davanja, sila Stvoritelja.

Mi se ponašamo u skladu sa onom silom koja utiče na nas. Kada je egoizam  otvoreno aktivan u nama, mi mu se u potpunosti pokoravamo i nazivamo se „zli”, potpuni egoisti. U stvari, to je ono što se sada događa.

A, ukoliko bi se Stvoritelj otkrio i dozvolio nam da vidimo to da On ispunjava svijet, ukoliko bi se sila i superiornost volje za davanjem otkrila, mi bismo se odmah pokorili njoj i u svemu se povinovali njenim zapovjestima. Ponekad se to čak i dogodi; najednom se veličina Stvoritelja malo otkrije, i mi smo spremni da neko vrijeme dajemo i volimo, sve dok ovo čudo ne nestane.

Ovakvi impulsi dolaze i odlaze da bi nam pokazali da je to moguće, ali jedino tada kada smo više impresionirani veličinom Stvoritelja nego veličinom svog egoizma. Drugim riječima, pitanje je ko će upravljati: želja za primanjem ili želja za davanjem? U prirodi postoje samo ove dvije sile.

Međutim, ukoliko bismo se ponašali na ovaj način, mi bismo bili ili kriminalci,  koji slijede samo svoju volju za primanjem, ili anđeli, koji djeluju u skladu sa voljom za davanjem. Jedna od ove dve sile bi u potpunosti upravljala nama, a mi bismo ostali životinje - bilo da su to grabljivice ili svete životinje - koje djeluju u skladu s unutrašnjim instinktom. U ovoj formi mi ne bismo mogli da budemo poput Stvoritelja, ne bismo mogli da budemo čovjek, Adam, zbog toga što nismo mi ti koji smo izabrali da budemo egoisti ili sveci.

Kako onda da postanemo slobodni tako da možemo da biramo da li ćemo da primamo ili da dajemo, da li ćemo da budemo suprotni Stvoritelju ili nalik Njemu? Stvoritelj se suočio sa zadatkom da čovjeka načini slobodnim tako da on može da odabere ono što mu je draže: da li da bude egoista poput stvorenja, ili altruista poput Stvoritelja i postane Njegov sin, partner i poput Stvoritelja.

Stvoritelj je promislio i pronašao rješenje: da postavi posrednika između želje za primanjem i želje za davanjem, između dvije suprotne sile, tako da iako se stvorenje sastoji od volje za primanjem, ono ima mogućnost da se prebaci do namjere koja je u korist davanja. Stvoritelj je stvorio stanje u kojem stvorenje može da bude impresionirano veličinom Stvoritelja, veličinom davanja, ali to nije učinjeno tako da bude vidljivo da je to direktno od Više sile da se ne bi dogodilo tako da se stvorenje odmah podredi njoj, već da bi to stanje proučavalo u mjeri u kojoj to želi.

Ako čovjek zaista hoće da prepozna veličinu Stvoritelja, ali ne kao Njegov rob, onda je neophodno da se za čovjeka izgradi posebno stanje koje se naziva grupa. U grupi on ima priliku da odluči u kojoj mjeri će se predati svojim prijateljima, i on će u toj mjeri i biti impresioniran veličinom Stvoritelja.

Stvoritelj je uvijek prisutan u grupi, ali na skriveni način. U mjeri u kojoj pojedinac žudi da osjeti veličinu Stvoritelja kroz grupu, može da osjeti i Stvoritelja. I, pojedinac će osjetiti Stvoritelja i Njegovu veličinu, ali ne direktno, već kroz svoje prijatelje, tako što se potčinjava njima. Na taj način on stiče silu davanja i postepeno postaje čovjek, Adam, poput Stvoritelja, nezavisna ličnost, a ne anđeo.

Povezujući se sa svojim prijateljima, sa desetkom, pojedinac pokazuje svoju želju da bude uključen u kvalitet davanja i da djeluje kroz ovaj kvalitet, koji je od Stvoritelja primio kroz desetku, i postepeno će napredovati u duhovnom. On koristi kvalitet davanja na konstruktivan način, a ne pod prisilom, i gradi sebe kao nezavisnog individualca koji je poput Stvoritelja.

Ovo će biti istinska ljubav i davanje, ne onakva kakva je kod roba - prisilna iz straha ili pod pritiskom, već kao kod slobodne osobe.

Autor:

  Dr Mihael Lajtman

NE SMEMO DA STANEMO!

 

Link - We Must Not Stop!

Ne smemo da stanemo! 

Hanuka je poseban praznik, koji označava to da se stvoreno biće uzdiže od Malhut do nivoa Bina. To jeste, stvoreno biće stavlja ograničenje na svoju želju da uživa zarad sebe, time ga Viša Svetlost ispravlja, i ono stiče nameru koja je zarad davanja. Davanje zarad davanja je nivo Bina. 

Hanuka je proslava pobede nad onim što „Grci” predstavljaju. „Grci” je naziv za silu koja vuče čoveka u znanje, a ne iznad njega. Ova sila se pojavljuje upravo onda kada pojedninac koji teži da se približi Stvoritelju već stekne neka svojstva davanja, odnosno hoće da postigne nivo Bina.

Pojedinac je uložio mnogo napora u svoju ispravku, investirao je u grupu, u desetku, u učenje i počeo da oseća šta je davanje. I, u to vreme u njemu se bude sile suprotne davanju: sile odvajanja koje ga vuku nazad u egoizam.

O ovome je napisano: „Grci su me napali”. U meni se bude egoistične želje, i moram da im objavim unutrašnji rat i borim se protiv misli da ne treba ići verom iznad razuma ka davanju i povezivanju. Nagovaraju me da ostanem u ovom svetu, da se u njemu što bolje smestim i uživam.

Ovo je pristup „Grci” kao suprotnost pristupu Makavejaca*, koji pozivaju na uzdizanje ka davanju Stvoritelju. Između ova dva nazora vodi se rat u čoveku. S jedne strane, hoću da otkrijem Stvoritelja i svoju dušu. Ali, s druge strane, život me uvlači unutar sebe, nagovarajući me da uživam u korporalnim zadovoljstvima i da ne sanjam o duhovnom.

 *Sveti mučenici Makavejci su starozavetni jevrejski svetitelji i mučenici iz II v. p.n.e, koji su odbili da se poklone paganskom božanstvu.

Hanuka simbolizuje upravo ovaj rat, koji se odvija u mraku. Čovek oseća da je potpao pod vlast koja se naziva „Grci”, odnosno pod potpunu snagu želje za uživanjem, i da nema ni šansu da je pobedi. Njega je takvog stvorio Stvoritelj.

I, tada čovek traži unutar sebe bar neku vrstu povezanosti sa Stvoriteljem i pronalazi jednu nit, hvata je i moli za spasenje. A kada se Stvoritelj ujedini sa čovekom i počne da ga izvlači iz egoizma, izgleda kao da je On upalio sveću za njega. Na taj način čovek postepeno iz tame izlazi na Svetlost.

On pali majušnu, ne može biti manju sveću povezanosti sa Stvoriteljem. Ali, budući da je sveća koju čovek pali povezana sa Stvoriteljem, a Stvoritelj je večan, ova sveća gori i gori, a ulje koje je u njoj ne sagoreva. Tako pojedinac izlazi iz svoje egoistične namere i postiže nameru da daje, što je Hanuka, nivo Bina, davanje zarad davanja.

Virtuelni kongres „Ujedinjenje iznad razuma”, na kojem smo postigli povezanost sa Stvoriteljem kao nikada pre, upravo se završio. Zadržimo ovu povezanost i potrudimo se da je ne ugasimo. Tada ćemo početi da osećamo to da unutar ove tanane povezanosti, što je ova tanka sveća, palimo sve jaču i jaču vatru, sve dok ne postignemo primanje zarad davanja, što je kraj ispravke.

Hanuka je samo polovina puta. Osetimo to da se nalazimo na pola puta i da jedino treba da sačuvamo povezanost do koje smo došli na Kongresu i da je razvijamo sve više i više.

Ne smemo da stanemo. Zaustavljanje znači smrt! Samo nastavljajmo, sve vreme. Stigli smo do parkirališta i moramo da ponovo izgradimo sebe, i to na nov način, tako da svoj egoizam napadnemo obnovljenom snagom i postignemo još veće jedinstvo.

Svako treba da oseti da ima snagu da se uzdigne iznad svog egoizma. I sada, možemo da počnemo da se ujedinjujemo iznad svog egoizma i egoizma naših prijatelja, da ljubavlju pokrijemo sve grehe, kako svoje tako i njihove, i da gradimo povezanost.

Počnimo da primenjujemo zakon: „Ljubav pokriva sve grehe”. Ovo je naš rad nakon kongresa. Srećno!

Autor:

  Dr Mihael Lajtman

POKRETANJE MEHANIZMA LJUBAVI

 

Link - Launching The Mechanism Of Love

Pokretanje mehanizma ljubavi

Objavljeno u Vestima (Vesti i događaji sa Univerziteta Oksford): 

„Antropolozi sa Univerziteta Oksford objavili su sedam pravila koja oni vide kao univerzalna moralna pravila.

Pravila: pomozite svojoj porodici, pomozite svojoj grupi, uzvratite usluge, budite hrabri, poslušajte pretpostavljene, pošteno delite resurse i poštujte tuđu imovinu, uočena su u istraživanju 60 kultura iz čitavog sveta. …

Dr Oliver Skot Kjuri, vodeći autor i viši istraživač na Institutu za kognitivnu i evolucionu antropologiju, je rekao: „Rasprava između pristalica moralnog univerzalizma i pristalica moralnog relativizma besnela je vekovima, ali sada mi imamo neke odgovore. Ljudi se svuda suočavaju sa sličnim društvenim problemima i koriste slična moralna pravila da bi ih rešili. Kao što se pretpostavljalo, izgleda da je ovih sedam moralnih pravila univerzalno u svim kulturama. Svi svuda dele zajednički moralni kodeks. Svi se slažu s tim da sarađivati, promovisati opšte dobro, jeste ono što je dobro da se sprovodi'”. 

Pitanje: Šta kabala kaže o moralnom kodeksu?

Odgovor: Kabala kaže da svi prethodno navedeni principi jesu pravila egoistične interakcije između ljudi. Naravno, moraju da se poštuju, ali ta pravila nemaju ništa sa Višim zakonima.

Na životinjskom nivou, ona se poštuju automatski. I, čoveku, budući da je egoista i da je sposoban da drugima našteti mnogo više od bilo koje životinje, ovi principi su potrebni. Bilo bi lepo kada bi se pridržavao ovih principa.

Međutim, ovo nije zadatak kabale, niti je to njen domen. Kabala poziva na poštovanje drugih principa: principi ljubavi, kada nije potrebno da nam se govori na koji način da postupamo, a na koji da to ne radimo.

Za osobu koja u sebi oseća ljubav prema bližnjem, svi ovi kodeksi su prirodni i ona ne može da deluje drugačije. Ne možete da napišete knjigu zakona za majku o tome kako da postupa sa bebom. Njoj to ne treba; ona oseća, razume i čini sve isključivo u korist svog deteta.

Pitanje: Da li mislite da je moguće prizvati takvu silu prirode koja bi pokrenula mehanizam ljubavi u čoveku, poput majke prema detetu?

Odgovor: Da. To je ono što moramo da radimo. I, tada nam nisu potrebni nikakvi moralni kodeksi. Ne treba stalno da se pozivamo na knjigu zakona da bi se videlo da li nešto radimo dobro ili loše, nešto zbog čega možemo da budemo osuđeni ili kažnjeni.

Pitanje: Kriterijum moralnog vaspitanja razmatramo za ono po čemu će ljudi postupati i ono što će ih motivisati. Da li mislite da postoje neki drugi moralni kriterijumi?

Odgovor: Želim da kažem to da postojanje Više Sile i njen najviši princip – ljubav za svakoga jeste pravi kriterijum za moral.

Autor:

  Dr Mihael Lajtman

OSEĆATI LJUDE NA DALJINU

 

Link - Feel People At A Distance

Osećati ljude na daljinu

Pitanje: Da li možete da osetite svoje učenike dok ih podučavate virtuelno? Pred vama su, ipak, milioni ljudi. Ne znate čak ni njihova imena. Ne znate kako izgledaju. Šta tačno osećate?

Odgovor: To nema značaja. Šta se događa pred velikom publikom? Recimo da predajem na univerzitetu na kojem nekoliko hiljada studenata sedi u ogromnoj sali. Zašto bi to da ispred njih budem na ekranu bilo lošije? Verujem da savremene tehnološke inovacije uopšte ne odmažu. Sve zavisi od toga čime popunjavamo svoje kanale. 

Komentar: Ipak, još pokušavam da razumem šta znači to da osetim ogroman broj ljudi, čak i čitavo čovečanstvo? Na primer, moje telo se sastoji od milijardi ćelija, ali ja ne osećam svaku ćeliju.

Moj odgovor: Telo zna kako da upravlja sobom; ono ima sve to pod kontrolom.

Pitanje: Međutim, da li osoba može da oseti samo nekoliko bliskih ljudi ili stanja kroz koja prolazi?

Odgovor: Ne. Ako težimo da primenimo jednu zajedničku temu i želimo da dođemo do zajedničkog zaključka, onda mogu da imam vrlo jasan, prisan kontakt sa svim ljudima u publici. Tu nema nikakvih problema. Sve zavisi samo od toga koliko razumemo i prihvatamo naš zajednički cilj.

Pitanje: Ponekad osećam da se nešto dešava, na primer sa jetrom, stomakom ili plućima. Da li možete na isti način da osetite to da se nešto dogodilo studentima u Latinskoj Americi, na primer negde u Čileu? Da li ih osećate na ovaj način?

Odgovor: I na taj način, ali nije samo to u pitanju. Kroz našu povezanost možemo da se podržavamo, da jedni druge motivišemo, da brinemo jedni o drugima i nosimo jedni druge unutar sebe. Generalno, povezanost između nas možemo da načinimo dinamičnijom.

Autor:

  Dr Mihael Lajtman

GODINA 2020 - ČUDNA, A IPAK DIVNA GODINA

 

Link - “2020- An Odd, Yet Wonderful Year” (Linkedin)

Godina 2020 – čudna, a ipak divna godina

Ja, kao kabalista, mislim da je 2020. bila najbolja godina od svih godina kojih se sećam. To je godina kada je čovečanstvo počelo da se oslobođa i rešava svega onoga što je imalo u prošlom životu: jurnjava za novcem, prekomerno udovoljavanje sebi, kao i drugi oblici sticanja, gde smo jedino mislili o primanju i ni o čemu drugom. Ove godine priroda je došla do toga da nas ošamari, naredila nam je da stanemo, i nama nije preostalo ništa drugo nego da se vratimo kući i stavimo sebe u karantin. Pandemija nas je prisilila na to da razmišljamo o životu, ili da se bar otarasimo prethodnog načina života, i zato je to bila tako dobra godina.

Mislim da će čovečanstvo pamtiti 2020. kao čudnu godinu, „godina udara“. To je godina koja je svim ljudima zaustavila njihov redovan život, u kojem su odlazili na posao, zabavljali se, putovali, itd. Mislim da će ljudi zapamtiti ovaj udarac, koji je odjednom došao, taj specijalan virus koji im je zabranio da izlaze iz kuće, da trče unaokolo gde god žele, koji je zatvorio bioskope, čak i parkove, povremeno restorane i barove. Drugim rečima, virus je zaustavio trku za prestižom, koja nas je primoravala na to da gledamo u druge i da želimo da radimo isto što i oni.

Nagon da idemo u barove, bioskope, da putujemo, itd. nije u nama. Ono što jeste u nama je nagon da budemo poput svih ostalih. Ako vidim da drugi nešto rade, a oni mi kažu da je to dobro, primoran sam da i ja radim isto. Mi smo stado.

Ali, ko je pastir? Pastiri su ljudi koji imaju novac i moć i koji hoće to da nama manipulišu na takav način da idemo u bioskope, barove i restorane, da putujemo i bavimo se raznim aktivnostima koje su za njih unosne i koje im daju moć.

Srećom, sa ovakvim načinom života je završeno. Nećemo biti onakvi kakvi smo bili pre. Čak i ukoliko vidimo ljude koji pokušavaju da se vrate na prethodni način života, to neće uspeti. Nećemo biti isti, nećemo se osećati isto, a čak i ako putujemo, izađemo na večeru i radimo sve što smo i pre radili, nećemo moći da uživamo u tome kao što smo to tada mogli. To će nam izgledati bedno, prazno, jadno.

Priroda nas uči tome da promenimo svoj odnos prema svom životu, prema prirodnom blagu i prema ljudskom društvu. Videćemo, malo-pomalo, da nas pandemija KOVID 19 menja. Ova godina, 2020. je zaista sasvim posebna godina; to je godina rođenja novog čovečanstva.

Autor:

  Dr Mihael Lajtman

ŠTA DA OČEKUJEMO U NOVOJ, 2021. GODINI?

 

Link - “What To Expect For The New Year 2021” (Medium)

Šta da očekujemo u novoj, 2021. godini?

Mi upravo privodimo kraju jednu neobičnu godinu, i čovečanstvo se pita šta nam se sprema u sledećoj. Sledeća, 2021. godina će biti godina u kojoj ćemo svi osetiti, razumeti i prihvatiti činjenicu da je svrha našeg dosadašnjeg iskustva bila u tome da se čovečanstvo ponovo uredi, i to na pozitivniji način. Izazovi sa kojima smo se suočavali radili su u našu korist u tome da nam pomognu da razumemo to da su nas doveli do novog stepena razvoja, novog stepena ljudskog postojanja.

Ovu, 2020. godinu karakteriše polarizacija, ekonomska kriza, prirodne katastrofe i globalna pandemija koja je dovela do zatvaranja širom sveta. Virus je došao da nas organizuje, prodrma i popravi neravnotežu u društvu, u našim međuljudskim odnosima, kao i na našoj planeti.

To je način na koji priroda postupa s nama. KOVID 19 nije slučajan virus. Iza njega stoji sistem prirode koji je, nakon što smo uništili veliki deo planete, stupio u akciju. Kao da je priroda rekla: „Dosta je bilo. Uništavate svet. Iscrpeli ste zemlju i zatrpali okeane, zagadli ste vazduh, i tlo pretvorili u gomile smeća. Istrošili ste resurse Zemlje. Sada počnite ponovo da gradite svet”.

Koliko dugo nećemo uspeti da razumemo to da se priroda neće smiriti sve dok ne uradimo svoj deo posla? Izgleda kao da tu i tamo počinjemo da prepoznajemo svoju krivicu, i da počinjemo da razumemo šta se zaista događa. Da nije bilo medija koji su nas neprestano zavaravali, čovečanstvo je odavno moglo da razume svoju odgovornost.

I, koliko god to izgledalo grubo, sistem  prirode nam govori prilično nežno, ni približno grubo kao što je to bilo kroz druge pošasti u istoriji. Dao nam je vreme da razumemo šta priroda zahteva. Ali, ukoliko ne poslušamo upozorenje i ne promenimo naš smer ka ravnoteži, mi u narednoj godini možemo, prirodno, da očekujemo snažniju reakciju.

Da li se pandemija završava pojavom novih vakcina? Prelazimo na sledeću fazu ljudskog razvoja, tako da će očigledno doći do nekih promena. Da li će promena biti u pravcu olakšanja za nas? To je teško odrediti zbog toga što se udarci prirode obično kreću od najlakših do najtežih, sve dok se ne izvrše potrebna prilagođavanja. Na primer, ako tražite od deteta da izvrši zadatak, a dete to ne uradi, verovatno biste sledeći put odlučnije razgovarali s njim. Ukoliko ni to ne pomogne, morali biste da učvrstite svoje stavove i predočite mu još strožije uslove.

U zvezdama nije zapisano kako će naredna godina izgledati, čak ni kada su u pitanju vakcine. Zapravo, budućnost je na nama. Zavisi od toga koliko ćemo pokušati da razumemo šta nam priroda govori. Poruka je jasna. Očigledno je da naša industrija nije pogodna za novi svet, jer je usredsređena na proizvodnju nepotrebnih stvari koje uništavaju životnu sredinu. Jasno je da sadašnji obrazovni sistem nije usklađen sa zakonima prirode, jer mi se obrazujemo za to da se takmičimo i pravimo podele.

Otuda, glavni zadatak u novoj godini treba da bude to da uspostavimo integralni svet, da stupimo u život u kojem postoji partnerstvo ljudi, gde važi „jedan za drugog i za čitavu prirodu”.

Čovečanstvo će morati da napravi promene, da pоnovo proračuna šta je zaista važno, a šta nije. Moramo da se oslobodimo svega onoga što nije neophodno, i da razumemo to da ćemo morati da zatvorimo oko 80% naših prodavnica i preduzetničkih poslova. Naravno, ne postoji način da se ljudi saglase sa tako drastičnim promenama, a da ne razumeju to kuda one vode i s kojim ciljem – što jeste ka uravnoteženijem svetu.

U međuvremenu, dok se tekuća godina završava, ljudi su zabrinuti kako da sastave kraj s krajem, strepe od narastajuće nezaposlenosti, i pitaju se kako da izgradimo ljudsko društvo kada postoji toliko neizvesnosti i socijalnih nemira. Trebalo bi da se zapitamo o tome kako da usvojimo nov način razmišljanja koji svakoga uzima u obzir, tako da bi svi mogli da se s nadom raduju budućnosti.

Mislim da će 2021. godina biti godina tranzicije. Mada će potpuna tranzicija koja nam je potrebna potrajati nekoliko godina, bar ćemo početi da razumemo to koje buduće uslove treba da postignemo. Ne smemo da proizvodimo ništa drugo osim osnovnog. Moramo da damo veliki značaj obrazovanju ljudi, tome kako da sebe obrazujemo ka cilju da se jedni drugima približimo u međusobnoj solidarnosti.

Ukoliko se budemo ujedinili, razumećemo to da sve dobro i jeste pred nama. Mi ga imamo u našoj snazi da postignemo ovakvu svesnost. Sve zavisi od toga koliko smo spremni da otvorimo oči, da otvorimo um i da razumemo šta priroda (hebrejske reči „Bog“ i „priroda“ u Gematriji imaju istu numeričku vrednost) radi sa nama. Kroz poboljšanu povezanost između nas otkrićemo Vrhovnu Silu koja svime što je u stvarnosti upravlja na takav način da postigne celovitost i potpuno ispunjenje. Ovo je pozitivna budućnost koja nas čeka jedino ukoliko razmišljamo i delujemo u pravcu ujedinjenja.

Autor:

  Dr Mihael Lajtman

DEMOKRATIJA KAKVE NIKADA NIJE NI BILO

 

Link - “The Democracy That Never Was” (Medium)

„Demokratija kakve nikada nije ni bilo” 

Ovi predsednički izbori su jasnije nego ikada pokazali to koliko su mediji moćni. Mogućnost koju mediji imaju da biraju šta da prikažu, a šta da ne prikažu, i na koji način da prikažu to što su odabrali, formira, u skladu sa ovakvim njihovim hirovima, gledišta ljudi i njihova razmišljanja. Došlo se do te tačke u kojoj mediji ne čekaju da rezultati predsedničkih izbora budu zvanično proglašeni da bi ih saopštili, već oni odlučuju o njima, a čak ni zvaničano odbijanje Kongresa ne može da ih natera na to da promene svoje izveštavanje.

Mediji nisu preko noći stekli ovu nadmoć. Tokom godina su sticali moć nad gledištem ljudi i uviđali to da ta moć vredi mnogo novca. Ovo je stvorilo vezu između moći, bogatstva i prenosa informacija. Od tog trenutka nadalje demokratije nema. Narod ranije nije ni bio zaista suveren, a vladari su barem donekle bili odgovorni prema svom biračkom telu, iz želje da nastave da „služe narodu”, to jest da budu ponovo izabrani i da ostanu na funkciji.

Međutim, kada su političari razumeli da za to da ponovo budu izabrani ne treba da služe narodu, već ljudima koji izveštavaju taj narod, njihova posvećenost svom biračkom telu je nestala. Tako su političari, da bi dobili željeno izveštavanje, počeli da pritiskaju štampu. Zatim su tajkuni počeli da kupuju sve novine i TV kanale, i tako su postali medijski moćnici. To nije učinjeno nužno zato što su mediji bili tako unosan posao, već zato što vlasnik novina ili TV kanala može da odluči šta će se pisati ili emitovati, kako i koje zaključke medijske priče će promovisati, a u vezi s temama od interesa. Sada, ukoliko političari žele dobro izveštavanje, moraju medijskim moćnicima to da plate uslugama poput ugovora o proizvodnji energije, donošenja određenih zakona, zakona o vlasništvu nad zemljom, valutnih zakona, povoljnih carina, nižih poreza i tako dalje. Bogati imaju mnogo potreba koje političari mogu da zadovolje. Ako je potrebno reći ili napisati neke lepe reči o njima na televiziji, zašto da ne? Svi imaju koristi, osim javnosti.

Nedavni predsednički izbori razotkrili su ovo mračno stanje više nego bilo koji prethodni izbori, i cela struktura se sada raspada. Krajnje je vreme bilo da se to učini. Sada je pitanje šta će doći na mesto korumpirane strukture.  

Naposletku, postoje samo dva puta: uspon ili pad. U situaciji u kojoj smo sada padamo, i to brzo. Napetost između dve suprotne strane eskalira, mediji to podgrevaju, mržnja se ne kontroliše i obe strane osećaju da se bore za budućnost nacije. Ovo je recept za rat.

Ali, postoji i druga opcija: ići u uspon. Ići u uspon znači to da “kultura ukidanja” onoga što je drugačije treba da se obustavi, a mi treba da prihvatimo činjenicu da se nijedna strana neće promeniti. Štaviše, jedino ukoliko obe strane zadrže svoje stavove, iz kostura demokratije će izaći nešto novo: novo razmišljanje, nova percepcija sveta.

To nije kompromis; svaka od dve strane će zadržati svoja gledišta i od njih neće ustupiti ni centimetar. Međutim, svaka strana će isto tako omogućiti onoj drugoj da sačuva svoj položaj, i obe strane će razumeti to da bez one druge ne mogu da postoje. Postojanje jedne strane omogućuje i definiše postojanje druge. Kao što toplota ne postoji, niti može da se definiše ukoliko nema hladnoće, tako nema ni desnog u odsustvu levog, a ni levog u odsustvu desnog, niti može da se definiše.

Kada jednom dođemo do toga da vrednujemo postojanje druge strane, možemo postepeno da razvijamo pozitivne emocije prema njoj. Ali, to će doći kasnije. Prvi korak ka popravljanju američkog društva nakon propasti demokratije jeste da svi politički stavovi budu prihvaćeni bez očekivanja da se neki od njih promeni, i bez pokušaja da se postigne kompromis, već jednostavno da se prihvati to da su svi stavovi pravi i da odražavaju istinska osećanja ljudi, i da je to ono što ih čini legitimnim. 

Autor:

  Dr Mihael Lajtman

NAJGORA GODINA IKAD?

 

Link - “The Worst Year Ever?” (Medium)

„Najgora godina ikad?“

Stefani Zaharek, filmska kritičarka časopisa Tajm, u svom opširnom članku kojim rezimira 2020. godinu, i koji je nazvala „Najgora godina ikad“, napisala je: „Kada bi 2020. godina bila neki distopijski* film, verovatno biste ga isključili nakon 20 minuta. Ova godina nije bila zloslutno uzbudljiva, poput neke izmišljene apokalipse. Ona se, pored toga što je protkana bolom, još i izluđujuće mnogo tiče upravo ovog našeg sveta – našeg svakodnevnog života koji je okrenut protiv nas”. Štaviše, kritičarka dodaje: „Strah koji nas je najviše iscrpljivao ove godine bio je osećaj bespomoćnosti”, i: „Još od širenja fašizma 1930-ih... nismo se suočili sa toliko abnormalnih događaja”.

*Distopija je antiteza utopije; distopiju kao sistem karakeriše ugnjetavajuća društvena kontrola, poput autoritarnih ili totalitarnih političkih režima. U filmovima je to zamišljena zajednica ili društvo, koje je nepoželjno ili zastrašujuće, a primeri distopijskih filmova su: Metropolis, Betmen, Peti element, Brazil, Igre gladi i dr.

Uz sve dužno poštovanje prema uglednoj filmskoj kritičarki, ja se u potpunosti ne slažem s njom. U ovoj godini nije bilo ničeg abnormalnog, jer u ovoj pandemiji i nema ničeg abnormalnog. Nasuprot, sve do ove godine vodili smo izluđujući, nenormalan način života, a „zabrana približavanja” koju smo dobili zbog virusa, vratila je normalnost na planetu Zemlju. Prvi put posle više od jednog veka, život je funkcionisao normalno!

Granice prirode gurali smo do ivice pucanja, a virus je samo najblaži način na koji priroda može da nas dozove da se zaustavimo pre nego što, zajedno sa ostatkom planete, odletimo u vazduh. Priroda prema nama ne može da bude nežnija od toga što nam šalje KOVID 19.

Osim toga, kako bilo koja razumna osoba može da kaže to da šumski požari, uragani, pandemija i zemljotresi nisu normalni? Kako prirodni fenomeni mogu da budu nenormalni? Samo iskrivljena percepcija može na prirodne pojave da gleda kao na misteriozne, a na one veštačke kao na normalne. Osim toga, to što ugledni časopis, kakav je Tajm, u svom istaknutom tekstu za 2020. godinu proglašava to da priroda nije prirodna, svedoči o našem pogrešnom razumevanju sveta u kojem živimo. Ako postoji išta zbog čega treba da žalimo u vezi sa ovom godinom, onda je to naša ludost.

Ljudi u časopisu Tajm očigledno nemaju pojma o svojoj ulozi kao sredstvu komunikacije, o ulozi medija. Umesto da svoj časopis koriste u obrazovne svrhe, da ljude poduče tome gde se nalaze i kuda idu, oni ga koriste za to da elokventno prenose glupost.

Godina 2020. je najbolja godina ikad! Ona predstavlja taj prvi put kada nam je priroda, na očigledan način, pokazala da reaguje na izopačenosti koje ugrađujemo u njen sistem. Kaže nam da smo prešli granicu, i da ćemo se, ukoliko nastavimo putem kojim idemo, ugasiti. Majka Priroda čini sve što je u njenoj moći da spasi svoju nezahvalnu decu, a mi cvilimo poput razmažene dece zbog toga što nam ne daje slatkiše koje želimo.

Kad ne znate šta da radite, zavucite ruke duboko u svoje džepove i držite ih tamo dok ne postanete pametniji. A mi smo radili upravu suprotno: uključivali smo svako dugme i pritiskali svaki taster na koji smo našli da bismo iz prirode nekako iscedili više zabave i provoda. Pravo je čudo što smo i do sada preživeli. Virus korona nam je spasio život time što nas je prisilio da budemo u kući i ograničimo zloupotrebu našeg jedinog doma. To je očigledno blagoslov prirode, a mi je ipak glupo proklinjemo na naslovnoj strani jedne od naših najhvaljenijih publikacija.

Mediji su naše najvažnije obrazovno sredstvo. Trebalo bi da ih koristimo da učimo o sebi i svojoj okolini, i da se ne žalimo na to kako nas priroda podučava, već da objasnimo to da treba da radimo unutar ekosistema, što je naš univerzum. To je zatvoreni sistem i svaki prekršaj donosi svoje posledice. Možda ih i ne osećamo odmah, ali to je samo zato što nismo osetljivi za svoju okolinu i nismo svesni svoje međusobne povezanosti. Kad bismo bili samo malo svesniji svoje međusobne zavisnosti, negativan uticaj svojih grehova videli bismo istog trenutka, i tada kada ta nedela dođu nama na naplatu ne bismo ni pomislili da nismo krivi. Jer, ne samo da smo sami radili na tome da imamo godinu tako „bogatu događajima”, već na tome niko drugi i nije radio.

Ako ne naučimo lekciju kojoj nas je KOVID 19 podučio u 2020. godini, onda će nas u 2021. podučiti toj lekciji na još bolniji način. To nije zbog pakosti prirode, već zbog naše gluposti. Žao mi je Majke Prirode; nije lako odgajati tako tvrdoglavu decu. U isto vreme, zahvalan sam joj na tome što uvek bira najmanje bolna sredstva da nas poduči onome što mora, kao i na tome što je napokon odlučila da nam otkrije svoje načine, da bismo mogli da ih učimo i postajemo odrasli u ovom našem svetu.

Autor:

  Dr Mihael Lajtman

ZAŠTO MI KOVID VAKCINE NE PRUŽAJU OLAKŠANJE

Link - “Why Covid Vaccines Give Me No Relief” (Thrive Global)

„Zašto mi KOVID vakcine ne pružaju olakšanje“ 

Ako postanemo društvo kojim se upravlja kroz solidarnost i brigu, a ne kroz otuđenje i okrutnost, postaćemo zdravo i prosperitetno društvo, gde su svi slobodni i sigurni.

Od početka godine ljudi pokušavaju da održe svoj prethodni način života očekujući vakcinu koja će izlečiti čovečanstvo od teškog akutnog respiratornog sindroma virus korona  2 (SARS-CoV-2), koji uzrokuje bolest KOVID 19. Sada je izgleda stigla u više oblika i od više kompanija. Prema studiji koju je objavio Svetski ekonomski forum, razvoju vakcine je obično potrebno više od 10 godina“. U slučaju KOVID 19, nekim kompanijama je trebalo deset meseci da je razviju. Kako to da je nekoliko kompanija vakcinu razvilo 12 puta brže od prosečno potrebnog vremena? Najblaže rečeno to je neka zagonetka.

Međutim, to ovde nije najvažnije pitanje. Ono što me najviše zbunjuje je naša zabluda u razmišljanju da ćemo se sa rešavanjem virusa korona osloboditi svojih nevolja koji nam je  virus i doneo, i vratiti se starom načinu života.

Ne sumnjam, kao ni bezbrojni naučnici koje sam citirao u prethodnim postovima, da je  virus korona samo prva u nizu mnogih drugih nevolja koje će dolaziti čovečanstvu sve češće. Rešavanje KOVID-a će samo ubrzati dolazak sledećeg i bolnijeg udarca. Moramo da razumemo to da je našem iskorišćavanju prirode i ljudi došao kraj. Ako to razumemo i prilagodimo se ovoj realnosti, relativno lako ćemo proći kroz fazu ispravke. Ako smo tvrdoglavi, priroda ima još mnogo trikova u rukavu da bi nam pokazala ko je zapravo gazda, a nijedan od njih nije prijatan.

Mi prirodu tretiramo kao da je beživotna, nešto što možemo da omalovažavamo i odbacujemo, kao da sa njom možemo da radimo šta god želimo. KOVID 19 je došao da nas nauči nečemu što je drugačije. Kroz njega nama priroda govori. Uči nas svom jeziku, ponašanju i postepeno nam otkriva svoje tajne.

Priroda nema ambiciju da nas ubije. Da je ima, postoje mnogo brži načini za to od KOVID-a 19. Prirodu nazivamo Majka priroda, jer je upravo to ono što ona i jeste. Poput majke koja voli, ona želi da nas sa najmanje bola i truda nauči to što mora da nas nauči. Hoće da nam pokaže kako funkcioniše, kako razmišlja, šta želi i zašto to želi. Pred nama deluje kao što majka deluje pored svoje bebe: smeje se i peva, razgovara sa svojom bebom, pravi face i pokazuje druge predmete i ljude. Zašto ona sve ovo radi? Naposletku, njena beba je ne razume, pa u čemu je poenta? Poenta je u tome da beba želi da nauči, a gledajući majku kako to „radi“, beba uči sve što treba da nauči da bi rasla.

Priroda se prema nama ponaša kao majka. Poput bebe, mi to ne razumemo; i kao ni bebi, nije nam ni potrebno da razumemo. Sve što treba je da želimo, baš kao i ta beba, i razumevanje će nam doći, baš kao i svakoj bebi ikada rođenoj.

Priroda želi da učini to da mi budemo sa puno znanja, mudri i puni ljubavi. Želi da nam pokaže da je sve povezano, zašto je povezano, kao i naše mesto i ulogu u toj povezanosti. Mi ne moramo sve to da znamo i pre nego što preuzmemo svoju ulogu; mi jednostavno treba da slušamo. Kao što beba prvo želi da uči, zatim uči i na kraju radi, tako i čovečanstvo mora da želi da uči, zatim da uči i tek onda da radi.

Ako usvojimo ovaj stav, neće biti potrebni nikakvi virusi, prirodne katastrofe ni bilo koja druga vrsta zastrašivanja, što su sve krajnja sredstva prirode, kada ona odustane od toga da našu pažnju privlači na druge načine. Ako smo tvrdoglavi i nećemo da učimo, da obraćamo pažnju na prirodu i razumemo njen jezik, onda priroda nema drugog izbora nego da nam skrene pažnju na jedini način koji deluje - tako što će nas povređivati. Mogla bi da nas povredi mnogo gore, samo ako bi to htela, ali ona to ne čini. Mi treba da budemo mudriji i da ne kažemo da je KOVID samo još jedan ozbiljan grip u nizu, jer priroda može da primeni i mnogo ozbiljniji „lek“.

Ono što odbijamo da razumemo je to da ne treba da razvijamo vakcinu; mi je već imamo - to je naš pozitivan odnos jednih prema drugima. Možda to neće uspeti ako ga malo ljudi usvoji, ali ako celo društvo preobrazi svoj stav jednih prema drugima, ako postanemo društvo kojim upravlja solidarnost i briga, a ne otuđenje i okrutnost, postaćemo zdravo i prosperitetno društvo u kome će svi biti slobodni i sigurni.

Autor:

  Dr Mihael Lajtman

ISPRAVAN ODNOS IZMEĐU MUKARCA I ŽENE

Oduvek je odnos između muškarca i žene bio tajna za kojom su svi tragali, od filozofa, pesnika, umetnika, naučnika, do svih nas, običnih ljudi koji u ovom odnosu pokušavaju da razumeju jedno drugo i nađu sponu koja donosi novi život, radost i blagostanje. Svedoci smo vremena u kome je to zajedništvo sve više ugroženo nepovezanošću i nerazumevanjem. Sve više je usamljenih ljudi koji lutaju kroz život kao u mraku i ne vide jedan drugoga, da bi se sreli i ostvarili jedinstvo koje im po svim Božanskim zakonima pripada. Zato, ispravan odnos između muškarca i žene treba da izučavamo sa duhovnog nivoa.