ZAŠTO MI KOVID VAKCINE NE PRUŽAJU OLAKŠANJE

Link - “Why Covid Vaccines Give Me No Relief” (Thrive Global)

„Zašto mi KOVID vakcine ne pružaju olakšanje“ 

Ako postanemo društvo kojim se upravlja kroz solidarnost i brigu, a ne kroz otuđenje i okrutnost, postaćemo zdravo i prosperitetno društvo, gde su svi slobodni i sigurni.

Od početka godine ljudi pokušavaju da održe svoj prethodni način života očekujući vakcinu koja će izlečiti čovečanstvo od teškog akutnog respiratornog sindroma virus korona  2 (SARS-CoV-2), koji uzrokuje bolest KOVID 19. Sada je izgleda stigla u više oblika i od više kompanija. Prema studiji koju je objavio Svetski ekonomski forum, razvoju vakcine je obično potrebno više od 10 godina“. U slučaju KOVID 19, nekim kompanijama je trebalo deset meseci da je razviju. Kako to da je nekoliko kompanija vakcinu razvilo 12 puta brže od prosečno potrebnog vremena? Najblaže rečeno to je neka zagonetka.

Međutim, to ovde nije najvažnije pitanje. Ono što me najviše zbunjuje je naša zabluda u razmišljanju da ćemo se sa rešavanjem virusa korona osloboditi svojih nevolja koji nam je  virus i doneo, i vratiti se starom načinu života.

Ne sumnjam, kao ni bezbrojni naučnici koje sam citirao u prethodnim postovima, da je  virus korona samo prva u nizu mnogih drugih nevolja koje će dolaziti čovečanstvu sve češće. Rešavanje KOVID-a će samo ubrzati dolazak sledećeg i bolnijeg udarca. Moramo da razumemo to da je našem iskorišćavanju prirode i ljudi došao kraj. Ako to razumemo i prilagodimo se ovoj realnosti, relativno lako ćemo proći kroz fazu ispravke. Ako smo tvrdoglavi, priroda ima još mnogo trikova u rukavu da bi nam pokazala ko je zapravo gazda, a nijedan od njih nije prijatan.

Mi prirodu tretiramo kao da je beživotna, nešto što možemo da omalovažavamo i odbacujemo, kao da sa njom možemo da radimo šta god želimo. KOVID 19 je došao da nas nauči nečemu što je drugačije. Kroz njega nama priroda govori. Uči nas svom jeziku, ponašanju i postepeno nam otkriva svoje tajne.

Priroda nema ambiciju da nas ubije. Da je ima, postoje mnogo brži načini za to od KOVID-a 19. Prirodu nazivamo Majka priroda, jer je upravo to ono što ona i jeste. Poput majke koja voli, ona želi da nas sa najmanje bola i truda nauči to što mora da nas nauči. Hoće da nam pokaže kako funkcioniše, kako razmišlja, šta želi i zašto to želi. Pred nama deluje kao što majka deluje pored svoje bebe: smeje se i peva, razgovara sa svojom bebom, pravi face i pokazuje druge predmete i ljude. Zašto ona sve ovo radi? Naposletku, njena beba je ne razume, pa u čemu je poenta? Poenta je u tome da beba želi da nauči, a gledajući majku kako to „radi“, beba uči sve što treba da nauči da bi rasla.

Priroda se prema nama ponaša kao majka. Poput bebe, mi to ne razumemo; i kao ni bebi, nije nam ni potrebno da razumemo. Sve što treba je da želimo, baš kao i ta beba, i razumevanje će nam doći, baš kao i svakoj bebi ikada rođenoj.

Priroda želi da učini to da mi budemo sa puno znanja, mudri i puni ljubavi. Želi da nam pokaže da je sve povezano, zašto je povezano, kao i naše mesto i ulogu u toj povezanosti. Mi ne moramo sve to da znamo i pre nego što preuzmemo svoju ulogu; mi jednostavno treba da slušamo. Kao što beba prvo želi da uči, zatim uči i na kraju radi, tako i čovečanstvo mora da želi da uči, zatim da uči i tek onda da radi.

Ako usvojimo ovaj stav, neće biti potrebni nikakvi virusi, prirodne katastrofe ni bilo koja druga vrsta zastrašivanja, što su sve krajnja sredstva prirode, kada ona odustane od toga da našu pažnju privlači na druge načine. Ako smo tvrdoglavi i nećemo da učimo, da obraćamo pažnju na prirodu i razumemo njen jezik, onda priroda nema drugog izbora nego da nam skrene pažnju na jedini način koji deluje - tako što će nas povređivati. Mogla bi da nas povredi mnogo gore, samo ako bi to htela, ali ona to ne čini. Mi treba da budemo mudriji i da ne kažemo da je KOVID samo još jedan ozbiljan grip u nizu, jer priroda može da primeni i mnogo ozbiljniji „lek“.

Ono što odbijamo da razumemo je to da ne treba da razvijamo vakcinu; mi je već imamo - to je naš pozitivan odnos jednih prema drugima. Možda to neće uspeti ako ga malo ljudi usvoji, ali ako celo društvo preobrazi svoj stav jednih prema drugima, ako postanemo društvo kojim upravlja solidarnost i briga, a ne otuđenje i okrutnost, postaćemo zdravo i prosperitetno društvo u kome će svi biti slobodni i sigurni.

Autor:

  Dr Mihael Lajtman