Link - “How Do People Discover True Love?” (Quora)
Kako da ljudi otkriju istinitu ljubav?
Mi moramo najpre da razumemo to da ne znamo šta je istinita ljubav. Dok ne postignemo istinitu ljubav, mi ljubav tumačimo na sve vrste korporalnih i egoističnih načina, to jest tako da treba prvenstveno da imamo koristi od svega onoga što zamišljamo da je ljubav.
Istinita ljubav je, međutim, nešto potpuno drugačije. Istinita ljubav je sposobnost da budemo – na korist drugima, da osetimo želje drugih i uživamo u tome što se te želje ispunjavaju. Ostvarenje istinite ljubavi je, po prirodi, suprotno onome kako ljubav definišemo u korporalnom smislu.
Na kraju, istinita ljubav je to kada se svi ljudi ujedine u jedinstven zajednički sistem. Ali, iskustvo koje u ovom sistemu sada stičemo zapravo je u suprotnom obliku, zbog toga što ga stičemo kroz egoistična sočiva – stalno pokušavajući da imamo korist za sebe, a na štetu drugih i na štetu prirode – i dok tako radimo, osećamo određeni stepen odvojenosti i udaljenosti u našem pristupu jednih prema drugima. Time što se usmeravamo na to da se ujedinimo iznad ovog egoističnog stanja u kojem se nalazimo, mi otkrivamo to da odbacujemo jedni druge, i na kraju dolazimo do toga da razumemo to da moramo da se uzdignemo iznad svojih različitosti, i da načinimo tako da ono što nas povezuje bude istinita ljubav. Što više budemo osećali sve veću udaljenost između nas, to ćemo više razvijati iskrenu želju da ovu udaljenost i premostimo, i to kroz genuini pristup ljubavi i brige jednih za druge.
Otuda, istinita ljubav je jedinstvo suprotnosti, što je tada kada se mržnja i odbacivanje pokriju zajedničkim kišobranom ljubavi. Što se više krećemo ka tome da se ujedinimo iznad naše urođene egoistične udaljenosti, to ćemo više osećati novu atmosferu koja u naš život ulazi pružajući nam osećaj ispunjenosti, takav osećaj koji je mnogo puniji od svega ostalog u čemu smo uživali do sada.
I, otkrivanje istinite ljubavi, koja ulazi u naš život, jeste prolaz za otkrivanje savršenstva, to jest celovitosti koja postoji u stvarnosti. I, umesto toga da, u skladu s našim urođenim egoističnim kvalitetama, imamo osećaj da je život nešto usko i odvojeno, mi bismo kao na „klik“ ušli u percepciju i osećaj stvarnosti koji je poput toga kako ćelije i organi funkcionišu, osećajući čitav organizam kojem pripadaju. Mi bismo, u takvom stanju, osećali stalno smenjivanje dva pola stvarnosti – negativan, to jest egoističan, i pozitivan, to jest altruističan, jer bismo svoje razlike i podele neprestano pokrivali mnogo većom silom ujedinjenja. I, tada bismo osećali da smo u večnom svetu gde život neprestano pulsira poput plime i oseke.
Kada iz svog urođenog egoističnog načina, u kojem želimo da korist steknemo na račun drugih, pređemo na altruističan način, u kojem hoćemo to da drugima budemo na korist, mi svoje instinktivne egoistične impulse osećamo poput negativnih sila, iznad kojih se uzdižemo. I, uzdizanjem iznad ega, mi osećamo sile povezivanja, davanja i ljubavi – pozitivne i večne sile koje obitavaju u prirodi – i mi jedni druge nadopunjujemo u našoj zajedničkoj tendenciji da taj prelaz i načinimo.
Ovaj sudbonosni prelaz zavisi isključivo od stepena našeg ujedinjenja, gde se uzdižemo iznad svojih razlika i podela i počinjemo da ispunjavamo jedni druge. Osjećaj uzajamnog ispunjenja daje nam osećaj večnog života.
Da bismo otkrili istinitu ljubav, potrebno je jedino to da naučimo kako da našu povezanost unapredimo, da jedni druge međusobno nadopunimo i jedni druge ispunimo. I, tada kada u drugima vidimo mane, svoja egoistična sočiva treba da zamenimo onim sočivima kojima svaki egoističan impuls osećamo kao poziv na ujedinjenje iznad razlika.
