VELIKI ZAPLET SCENARISTE

 

Link - The Great Plot Of The Screenwriter

Veliki zaplet scenariste

Komentar: Pitali su holivudske scenariste: „Da je 2020. godina poslednja epizoda TV serije, šta biste rekli? Kako biste je završili?“

Inače, zaista su me razočarali. Pročitao sam dve stranice njihovih odgovora. Prvo su kritikovali scenaristu, rekavši: „Sve je to napisao neki ludi scenarista”.

Moj odgovor: Nije u skladu s njihovim rezonom. To je jasno.

Komentar: Da, nije u skladu s njihovim rezonom. Zatim su rekli: „Ovaj scenarista je suviše oštar kad su u pitanju preokreti”. Čak i za Holivud!

Moj odgovor: Ovo je iznenađujuće.

Komentar: Nastavili su i rekli da se on uopšte nije ponašao kao scenarista. To jeste, nešto se dogodilo iznenada i potrebno je da se ta priča nekako reši, ali on ne rešava, on daje sledeću, čak i veću.

Moj odgovor: To je ono što i kabala kaže. 

Komentar: Ali, On ni tu priču ne rešava: nema srećnog kraja, ništa se ne dešava, a onda daje još jednu priču. Ljudi zaboravljaju na prethodnu, već su na sledećoj: Amerika, Evropa, ubistva i virus korona, šta god hoćete. To jeste, on radi šta god hoće u 2020. godini.

Moj odgovor: Nama sa našim kratkim umom nije jasno koja veza postoji između ovih pojava. Zaplet ovog scenariste nam nije jasan.

Pitanje: Da li postoji jasna veza?

Odgovor: Veoma jasna, zakoni univerzuma.

Komentar: Kad su došli do kraja, ponudili su ove završetke: Bio je to samo san, jedan, dva, tri i probudili smo se.

Moj odgovor: Ovo je dobar kraj filma.

Komentar: Zaista. Tada se kamera skloni i otkriva se to da je čitava drama plod mašte autističnog deteta.

Moj odgovor: I ovo je dobro.

Pitanje: A onda ono primitivno: pojavljuju se stršljeni ubice, vanzemaljci, a požari nastaju svuda. Možete li nam reći koja je radnja ovog scenariste?

Odgovor: Verujem da nas on obrazuje, izbacuje iz nas sve naše prethodne pristupe razvoju sveta, nas samih. Izmakne nam tle pod nogama da bismo mogli dok smo u potpunom gubitku da izgubimo naš prethodni fokus, to jest ono što smo imali kada smo bili usredsređeni na nešto i pokušavali da ne izgubimo ni početak, ni kraj, ni to kako su oni povezani, itd, dok smo se nalazili u takvoj nemoći da bismo počeli da gledamo kroz ovu novu sliku.

Kroz ovo ćemo početi da vidimo: „Znači, odatle se sve razvija, zato se ovo i pojavilo na takav način!“

Pitanje: Da li naš prethodni mozak treba da nokautiramo?

Odgovor: Naravno. Pogledajte šta radi virus korona!

Pitanje: Da. To je 100%. Šta tada počinjemo da vidimo? Pred kraj serije.

Odgovor: To još ne vidimo, ali videćemo zaplet ovog scenariste. Videćemo njegov sjajan plan, to da nas uči, to da nas kroz sva stanja vodi da bismo razumeli šta planira i da bismo pre kraja čitavog ovog filma hteli ono što je i planirao.

Pitanje: To je ono što se naziva „neizvesnost”, nervozno iščekivanje. Šta on očekuje?

Odgovor: Očekuje od nas da hoćemo da predvidimo šta ima spremno za nas.

Pitanje: Šta ima spremno za nas?

Odgovor: Ne mogu to da kažem.

Komentar: Ovo je glavno pitanje koje se postavlja!

Moj odgovor: Ne. To nas izjeda. To treba da nas guši, gnječi! Moramo da se složimo sa svime. Moramo da budemo u takvom stanju da sve ono što scenarista radi, sve što se pred nama odvija jeste najbolje, dobro stanje. Treba da napustimo sva svoja kritikovanja, sve svoje nade, sve! Samo da se u potpunosti predamo njemu i njegovom scenariju.

Mi jedino hoćemo da sledimo ovaj tok koji nas vodi ka njemu. Precizno ka njemu! Ka tome da se odmah složimo s njim. Ne razumevajući ništa, ne znajući ništa, mi samo hoćemo da budemo u kontaktu, u povezanosti, u potpunoj povezanosti s njim, tako da ništa moje ne ostane ni u mojoj glavi ni u srcu.

Pitanje: Ovo se naziva: „kraj koji nisu mogli da predvide”. Odnosno, šta god da se dogodi, neka se dogodi, ukoliko je od Njega. Da li je to stanje u koje treba da dođemo?

Odgovor: Da.

Pitanje: Kakav će onda biti kraj?

Odgovor: Nije važno šta će biti. Glavno je to da potiče od Više, jedine sile.

To je ono što On nama čini, On postepeno izbacuje iz nas sva naša nekadašnja mala egoistična utemeljenja, pojmove i ideje. 

Pitanje: Da li treba da osećam: u potpunosti se oslanjam na Tebe, potpuno sam Tebi zahvalan?

Odgovor: Pustite čitav ovaj život, u potpunosti. Plivajte u njemu onako kako ga sjajni scenarista pred vama razvija.

Pitanje: Da li je ovo savet? Pustiti?

Odgovor: Naravno. Ne preostaje ništa drugo da se radi. On će to, svejedno, učiniti. I, tako i tokom još jedne godine, ili tokom još dve godine, nećemo se sutra izvući iz ovoga. 

Pitanje: Da li on izbija iz nas sve ono što smo mislili da možemo, čak i stanje „ono što je u našoj moći”?

Odgovor: Da.

Komentar: Ništa nije u našoj moći! To je zapanjujuće!

Moj odgovor: To je prelepo! Ne može da bude nikako drugačije! Ljudi na Zemlji se motaju okolo, svako želi da izgradi neku budućnost na svoj način, da ubedi druge da je on u pravu. I, na kraju, Viša sila se svima smeje i postepeno čini ono što je potrebno. Sve nas obrazuje tako da otkrijemo sitničavi egoizam, ovaj buržujski, uski pristup svemu, da bismo otkrili da smo u punoj veri u sve što treba da dođe jedino od Njega. 

Pitanje: Da li ćemo se, uzgred, bar mi, ljudi, približiti jedni drugima?

Odgovor: Ovde je problem broj i kvalitet udaraca koje ćemo morati da izdržimo. Moramo da se složimo s Njegovim scenarijem, s Njegovim završetkom, sa činjenicom da jedni drugima moramo još da se približimo, da to bude dovoljno da jedni druge osećamo. Svako treba da oseća svakoga!

Menjam se unutar sebe na takav način da, hteo to ili ne, osećam apsolutno svakog. Ne mogu to da odsečem! Ne mogu da se iz toga izvučem! Stvoren sam upravo na ovaj način! Kao da se, recimo, budite i imate ovo. Sve to!

To jeste, osećate apsolutno čitav univerzum, koji je s vama povezan kruto, čvrsto. Sve što se događa, sve je unutar vas. Do te mere ste s tim povezani.

Pitanje: Da li osećam svu bol, patnju, sreću i bedu – apsolutno sve?

Odgovor: Apsolutno sve!

Autor:
  Dr Mihael Lajtman