BURNA 2020. PROLAZI, ALI MI NE RADIMO NIŠTA NA TOME DA 2021. BUDE BOLJA

 

Link - “Tumultuous 2020 Is Out But We Aren’t Doing Anything To Make 2021 Less So” (Linkedin)

Burna 2020. prolazi, ali mi ne radimo ništa na tome da 2021. bude bolja

Gotovo da je 2020. na izmaku, a mi ne vršimo nikakvo lično preispitivanje da bismo učinili da 2021. godina bude manje burna i da bude prijatnija za život. Sebe preispitujemo obično na kraju godine, rezimiramo i donosimo zaključke. Protekla godina bila je toliko čudna, nepredvidiva i neobjašnjiva da smo, izgleda, sasvim odustali od ideje da razumemo njen smisao. I, šta mi radimo? Sedimo u ćošku i čekamo. Ali, šta čekamo? Ako ništa ne preduzmemo, nema sumnje da će 2021. biti gora od 2020.

Ako nas je 2020. ičemu naučila, to je da se mržnjom ne postiže ništa, gde god da se mržnja i sumnja povećavaju. Vreme je da pokušamo da sarađujemo. Vreme je da sazrimo i razumemo to da, šta god da se dogodi, mi moramo da živimo zajedno, da radimo zajedno i da uzrastamo zajedno. Naše zajednice moramo da gradimo tako da budu jedno društvo. I, jasno je to da društvo zasnovano na dubokoj mržnji, nije društvo u kojem ljudi žele da žive i odgajaju svoju decu.

Dobro je to da već prepoznajemo da nismo vlasnici sopstvene budućnosti. Međutim, to ne znači da nemamo obaveze prema sadašnjosti. A ako poboljšamo sadašnjost, nema sumnje da će i naša budućnost biti bolja. Trenutno živimo u rascepkanom društvu koje zaudara na mržnju i nepoverenje. Ako na tome budemo radili, da li će naša budućnost biti bolja? Otuđenje među nama, depresija i socijalna izolacija upravo sada rastu, gde god da pogledamo. Ukoliko sada nešto preduzmemo u vezi stim, zar to neće načiniti 2021. godinu boljom?

Umesto da se bojimo budućnosti, moramo da pogledamo u sadašnjost i da vidimo na čemu možemo da radimo da bismo je poboljšali. A najbolje i najefikasnije mesto za rad je između nas samih, u našim porodicama i zajednicama, u našim gradovima, državama i širom sveta. Posao koji je potrebno da uradimo jeste da prepoznamo mržnju koja je buknula između nas, i uprkos tome što je ona neosporno prisutna, da priznamo to da smo zavisni jedni od drugih. Pokušaj da se odvoje republikanaci od demokrata teži je od razdvajanja Sjedinjenih Država od Kine; i neće se uspeti u tome. Jedina opcija je da naučimo da živimo zajedno, upravo onako kako je to bilo već generacijama.

A ono što važi za politiku, važi i za sve ostalo. Ako nas je 2020. ičemu naučila, to je da se mržnjom ne postiže ništa, gde god da se mržnja i sumnja povećavaju. Vreme je da pokušamo da sarađujemo. Vreme je da sazrimo i razumemo to da, šta god da se dogodi, mi moramo da živimo zajedno, da radimo zajedno i da uzrastamo zajedno. Naše zajednice moramo da gradimo tako da budu jedno društvo. I, jasno je to da društvo zasnovano na dubokoj mržnji, nije društvo u kojem ljudi žele da žive i odgajaju svoju decu.

Autor:
  Dr Mihael Lajtman