2021. GODINA - ODLUČUJUĆA GODINA ZA EVROPU

 

Link - “2021 – A Decisive Year For Europe” (Linkedin)

2021. godina – odlučujuća godina za Evropu

Izgleda da će 2021. biti presudna godina za Evropu. Stari kontinent je postao septička jama za podeljenost koja postoji između zemalja, frakcija, pokreta i naroda. Velika Britanija, Nemačka, Francuska, Balkan, Italija, Španija, sve je toliko podeljeno i rasparčano da će Evropljani, ukoliko ubrzo ne počnu da o sebi misle kao o jednom entitetu, strahovito patiti. To sigurno neće biti lako, ali sveevropski identitet jeste njihov jedini izlaz iz teskobe.

Evropa je u mnogo čemu kolevka ljudskog razvoja. Svet će je, kao takvu, gledati i učiti, a Evropa treba da mu pokaže kakva može da bude budućnost sveta. Ona mora da pokaže da ljudi, uprkos svim bojama kože, rasama, nacionalnostima i njihovoj istoriji, kojom dominira ratovanje, mogu da se uzdignu iznad toga i da sebe izgrade poput jedne porodice, zaista poput jedne porodice. U suprotnom, oni će jednostavno pojesti jedni druge. Ukoliko se ne ujedine, ja ne vidim budućnost za njih.

Pored toga što Kina, Rusija i SAD imaju i svoja unutrašnja trvenja, one će se nadmetati nad kontrolom u Evropi i od „stare dame” neće ostati ništa. Čak će se i Afrika pridružiti „žurci”, kao što se već događa s migracijom izbeglica, ali isto tako i na druge načine.

Kada se pogleda mapa sveta, zanimljivo je da se vidi jedinstvena uloga koju svako mesto ima u tome da se svet dovede na bolje mesto. SAD je primer za to kada je nacija podeljena na bezbrojne frakcije, a koje su i dalje jedna nacija. Evropa je primer za to kada mnoge nacije moraju da funkcionišu kao jedna nacija. I SAD i Evropa moraju da pruže primer za jedinstvo iznad razlika, koji bi svet mogao da sledi. Ukoliko bilo ko od njih dvoje ne uspe da izvrši svoju ulogu – patiće. Ne mogu da kažem ko će više patiti ukoliko ne izvrši ujedinjenje koje je potrebno, ali oboje će sigurno patiti

I Izrael, takođe, ima svoju jedinstvenu ulogu. U stvari, u procesu ujedinjenja sveta, uloga Izraela je možda i najvažnija. Izrael mora da obezbedi filozofiju, teoriju i ideološku infrastrukturu za jedinstvo: odakle potiče, zašto je jedinstvo neophodno i po kojim pravilima i propisima moramo da ga uredimo.

Sadašnja Evropska unija neće postići ove ciljeve. U stvari, ja sam za to da se ona rasformira, i srećan sam što je Velika Britanija već napustila nju. Sadašnja EU nije izgrađena u cilju da se Evropa ujedini. Osnovana je za to da ojača banke, industrijalce i milijardere, ali ne i za to da ujedini Evropu. I pre nego što je EU osnovana moglo je da se putuje automobilom s jednog kraja Evrope na drugi, te ni korist od toga što su granice otvorene – ne postoji. Obična osoba ne dobija ništa od toga što živi u takozvanoj ujedinjenoj Evropi.

Kao što sam rekao na početku, Evropska unija treba da bude unija srca, gde ljudi osećaju da su duboko povezani. I, što su različitiji, to će se, u skladu sa svojim naporima, čvršće ujediniti. Oni koji su sada međusobno najudaljeniji biće najbliži onda kada se budu ujedinili.

Ova unija apsolutno ne sme da bude u vezi sa postojećim institucijama EU. To mora da bude zaseban entitet koji funkcioniše bez obzira na to da li sadašnja EU opstaje u nadolazećim preokretima ili ne. Ova unija srca je unija za kojom se traga tokom proteklih tridesetak godina, to jest otkako je osnovana EU.

A što se tiče Izraela i ideologije koju Izrael treba da obezbedi, nivo mržnje koju će Evropljani gajiti prema Izraelu zavisi od nivoa njihove mržnje prema povezanosti. Ukoliko Izrael ponudi način za povezivanje – što trenutno nije slučaj, ali jeste moguće – a Evropljani ga odbace zbog toga što ne žele da se povezuju, tada neće imati drugi izbor osim da prime još udaraca od nekih drugih zemalja ili od prirode, sve dok ne popuste i ne postanu prijemčivi za pojam povezanost.

A, kada se govori o antisemitizmu, mi mislimo da je on nepropustan za razum, i možda on i jeste takav, kakva je i mržnja. Međutim, antisemitizam nije nepropustan za model jedinstva koji izvire iz Izraela. Čak je i Henri Ford, čijoj se antisemitskoj ideologiji divio Hitler, u svom fanatičnom delu Međunarodni Jevrejin – najvažniji problem na svetu, napisao: „Pojavljivanje jevrejskog pitanja je deo vrhunca sudbine koja nas je snašla, i to ne za to da našteti, već za dobro. ...Opravdanost rasprave o jevrejskom pitanju jeste dobro za Jevreje, a najveća sadašnja prepreka tom dobru jesu sami Jevreji. Došlo je vreme da oni to uvide”.

Drugim rečima, antisemitizam nije nužno nešto što ne može da se izbegne, već je to nešto što Izrael može da nadiđe time što izvršava svoju ulogu, i što nacije prihvataju doprinos Izraela – ideologiju jedinstva. Budućnost Evrope visi o koncu; ukoliko Evropljani uskoro prevaziđu svoje podele, trijumfovaće. Ukoliko ih ne prevaziđu, bolno će izgubiti. Izrael pre svega mora da dužnost koju ima u isceljenju izvrši time što će obezbediti ideologiju za jedinstvo nad razlikama, i time što će dati primer.

Autor:
  Dr Mihael Lajtman