KAKO DA NAM 2021. BUDE NAJBOLJA GODINA DO SADA

 

Link - “How To Make 2021 Our Best Year Ever” (Linkedin)

Kako da nam 2021. bude najbolja godina do sada

Svake godine, 28. decembra, ljudi proslavljaju Praznik oslobađanja, kada bacaju, razbijaju ili spaljuju predmete, slike ili zapise koji predstavljaju loše uspomene iz prethodne godine. Ove godine je ovaj događaj, koji je nadahnut latinoameričkom tradicijom, privukao posebnu pažnju, budući da su ljudi napravili red na Tajms Skveru da bi na predviđenom mestu uništili svoje loše uspomene. Naposletku, zar 2020. nije omogućila da puno toga bude bačeno i uništeno?

*Good Riddance Day je nezvanični praznik koji je 2007. godine ustanovila njujorška organizacija Tajms Skver Alijansa, i obeležava se 28. decembra na Tajms Skveru u Njujorku.

Razumem zašto ljudi hoće da unište loše uspomene i zašto se nadaju da se one više neće vratiti. Ali, isto tako znam da je „uništavanje” loših uspomena, to jest da se one ostave iza sebe i da se zaboravi na njih, najbolji način da se zagarantuje njihov povratak, ali i to da one verovatno budu intenzivnije nego pre.

Neugodne događaje razmatramo za nedaće, ali oni to nisu. Ukoliko neugodni događaji nemaju svrhu, ma koliko da su bolni, da li onda svrhu imaju prijatni događaji, oni koji nam prijaju i zbog kojih se osećamo dobro? To jeste, ukoliko nešto nema smisla, kako njegova suprotnost može da ima smisla?

Ono što se u protekloj godini pojavilo, posebno u Sjedinjenim Državama, jeste mržnja, najviše između levice i desnice. Kad bi oni mogli to da nadiđu, napredovali bi u svemu – u zdravstvu, obrazovanju, ekonomiji, kao i u svakom drugom smislu. Ono što uništava Ameriku je mržnja između levice i desnice, i između crnaca i belaca.

Otkrivanje mržnje samo po sebi nije loše. Ono što je loše jeste to da u vezi s tim ne uradite ništa. Mržnja između ljudi se otkriva da bismo se uzdigli iznad nje. Koliko god da se trudimo da je ugušimo – to ne vredi. Amerikanci pokušavaju da suzbiju mržnju između crnaca i belaca, koja je verovatno nastala još onda kada je počelo ropstvo. Vodili su građanski rat zbog rasne mržnje, ali rasizam je sada snažan i besan isto onoliko koliko je uvek i bio. Štaviše, sada uništava čitavo američko društvo. 

Ovo bi trebalo da nas nauči nečemu: ne možemo da iskorenimo mržnju; možemo samo da se uzdignemo iznad nje. To jeste, možemo jedino da povećamo svoju želju za tim da se ujedinimo, za tim da razumemo to da je jedinstvo bitno za naše preživljavanje, čak toliko da to da se ujedinimo precizno sa onim koga mrzimo jeste mnogo važnije od toga da pokažemo svoju antipatiju prema njemu.

Kada uradimo to, kad načinimo jedinstvo koje nam je važno, razumećemo da je u tome sva svrha toga da prvo iskusimo mržnju. Da ovo nije bilo zarad toga da se otkrije mržnja, ne bi bilo potrebno da načinimo tako snažnu uniju. Sada smo, zahvaljujući mržnji koja prethodi, stvorili jedinstvo na nivoima za koje nismo ni znali da postoje.

Iz tog razloga, mi ne treba da kažemo „oslobađam se” nečemu što nam se ne sviđa. Naprotiv, moramo u tome da tražimo manu koja je i došla da bi nam nešto pokazala. A ta mana će se, na ovaj ili na onaj način, uvek odnositi na naš nedostatak ljubavi jednih prema drugima.

Tako, želim svima da nadolazeća godina bude godina razmišljanja, godina razumevanja toga zašto se stvari događaju, zašto treba da se ujedinimo i kako to možemo i da postignemo. To će 2020. godini dati svrhu i značenje, i to će 2021. godinu učiniti našom najboljom godinom do sada.

Autor:
  Dr Mihael Lajtman