U ČEMU JE NAŠA KRIVICA?

Link - What Is Our Fault?

U čemu je naša krivica? 

Kada osoba od Stvoritelja traži oproštaj, mora da oseti to da je prethodno sagrešila. U suprotnom, proizlazi da se ona samo ruga Stvoritelju i čitavom sistemu koji je On stvorio. Međutim, mi ne osećamo da smo počinili ikakve grehe, i ne mislimo da nam je potrebna ispravka. Sve ovo je zbog toga što u prirodi postoji takav zakon da kada zlo delo ponovite – izvršite ga drugi put – već ga razmatrate za dozvoljeno i ne prepoznajete ga kao greh.

Otuda, treba da razmislimo: da li je moguće to da mi u svom životu izvršavamo zla dela? Zapravo, mi smo puni zlih dela, svako od nas u svakom trenutku. Međutim, stalno im se vraćamo, i zato u svom egoizmu ne osećamo to da izvršavamo zlo delo. Kada zlo delo ponovimo, tada počinjemo da ga razmatramo za obrazac; ovo je zakon prirode. 

Čovek je zbunjen: šta sam uradio? Kome sam naudio? Zlo delo je moguće osetiti samo prvi put. Posle toga mogu da ga ponovim hiljadu puta i nikada neću osetiti da radim nešto loše. 

Zbog toga mi ne osećamo da smo grešnici onda kada od Stvoritelja tražimo oproštaj. Šta je naša krivica? Pre Roš Hašana uobičajeno je da plačemo i tražimo oproštaj, ali to su veštačke suze, jer ne prepoznajemo svoje zla dela. 

Otuda, moramo da se uključimo u grupe i tako otkrijemo to da zanemarujemo svoje prijatelje, našu povezanost i naš zahtev Stvoritelju. Ne osećamo da se neprestano vraćamo istim zlim delima i zato prestajemo da ih razmatramo za sagrešenje, porok. 

Treba da osetim to koliko Stvoritelja zanemarujem i da ne bih mogao da Njega zamolim za oproštaj zbog toga što ga nedovoljno cenim, i da ne razumem to da jedino Stvoritelj sve čini, sve uređuje, kontroliše, da osim Njega nema ničeg drugog, i da ja od Njega zavisim sto odsto. 

Nisam pravilno razmatrao prisustvo Stvoritelja u svom životu, nisam prepoznavao da samo On određuje moje misli, želje, percepciju stvarnosti. Sada tražim da mi Stvoritelj oprosti zbog toga što Njemu nisam pridavao značaj. 

To znači da sve moje molitve za oproštaj jesu jedino u vezi sa priznanjem da postoji samo jedna, Viša uprava, i svi moji pozivi Stvoritelju treba da budu jedino kroz grupu. Sve ovo možemo da proverimo kroz našu povezanost: to koliko zanemarujem svoje prijatelje, to da ih ne razmatram za velike, i da ne cenim grupu koja je jedini alat koji može da me usmeri ka Stvoritelju. 

U onoj meri u kojoj zanemarujem svoju grupu, u toj meri zanemarujem Stvoritelja. Otuda, ja pre svega moram da radim kroz grupu, i kroz to ću doći do Stvoritelja.

Autor:

  Dr Mihael Lajtman