BIRATI IZMEĐU LEVE I DESNE OPCIJE, TO JE NEVOLJA SVIH NAS

 

Link - “Between Left And Right, It’s Everyone’s Plight” (Medium)

„Birati između leve i desne opcije, to je nevolja svih nas“ (Medijum) 

U jutro, četvrtog novembarskog dana, neki ljudi će se smejati, a neki plakati. Nadamo se da posledice izbora neće biti tako sporne kao što je to bilo u mesecima koji su prethodili izborima, i da će predsednik moći da radi svoj posao u konstruktivnijoj atmosferi nego što je to bilo u protekle četiri godine. Ne nadam se, ali možda će izazov koji je pred nama uveriti obe strane da treba da sarađuju. A taj izazov je virus korona. Ko god zauzme Belu kuću nakon januarske inauguracije, imaće pred sobom težak zadatak. Moraće da izađe na kraj sa iscrpljenim američkim narodom, zdravstvenim sistemom koji je na ivici kolapsa, i što je najgore, sveprisutnim beznađem zbog toga što još ne postoji vakcina protiv kovid-a 19. A kada medicina doživi neuspeh, ljudi neće imati na koga da se oslone osim jedni na druge. 

U današnjem globalizovanom svetu nijedna zemlja ne može da se osloni na sebe. Biti dovoljan samome sebi jeste nepraktična fantazija. Budući da svaka država zavisi od drugih država, ima smisla sarađivati, upravo kao što pokazuje primer organa u zdravom telu. Bez ovakvog pristupa, države će pribegavati svojim nekadašnjim egocentričnim politikama koje će za rezultat imati međusobno uništavanje. Mi, zapravo, ulazimo u dramatičnu fazu istorije čovečanstva gde će nam jedinstvo ili uništenje biti jedine opcije. 

Tenzije i mržnja koje su sada vidljive u američkom društvu oduvek su postojale, ali izgleda kao da nikada nisu bile toliko vidljive kao danas. Koliko god zastrašujuće bile, njihovo otkrivanje je prvi korak ka ispravci. Kao što moramo da dijagnostikujemo bolest pre nego što krenemo da je lečimo, tako i mržnja mora biti otkrivena i prepoznata pre nego što je ispravimo. Međutim, dok se izloženost događa spontano, prevazilaženje zahteva svestan napor. Ako ljudi odluče da se uzdignu iznad svojih negativnih osećanja koja ih prožimaju, i da ujedine američko društvo, prevazići će bilo šta, uključujući virus, i pokazaće svetu kako da pobede kovid. Ako ne uspeju da se udruže, posledice će biti strašne. 

Prvo što treba da razumemo u procesu isceljenja jeste to da u američkom društvu nema suvišnih elemenata. Svaki njegov deo ima svoju ulogu, čak i ako izgleda tako kao da taj deo ne donosi ništa osim štete. Trik je u tome da se prema svakom delu društva odnosimo ne kao prema konkurentu za teritoriju,  moć ili bogatstvo, već kao prema komplementarnom elementu bez kojeg Amerika ne može da bude moćna država kakva i jeste. 

Pomislite na ljudsko telo. Unutar tela svaki organ funkcioniše vrlo različito, često na protivrečne načine, a ipak se hrani istim izvorom energije i hrane, naime kiseonikom i šećerima. Ako bi se organi takmičili jedni protiv drugih u borbi da se opskrbe onim što je osnovno, umrli bismo zajedno sa organima koji su navodno „pobedili”. 

Inače, to se dešava sa kancerom. Postoji mnogo tumora koji nisu smrtonosni jer ne „otimaju” krvne sudove i ne crpe hranu i energiju od susednih organa. Ovi čvorići mogu godinama da ostanu u našem telu, a da ne nanesu ozbiljniju štetu. Ali, onda kada tumor počne da „otima” krvne sudove i iscrpljuje susedne organe, kada počne da se širi i pokuša da “nadvlada”, takvo „sebično” ponašanje čini da pređe iz benignog u maligni tumor, kada već moramo da ga odstranimo ili će nas ubiti. 

Otuda, nevolja društva nije njegova raznolikost. To je zapravo izvor njegove vitalnosti i snage. Nevolja društva je sebičan stav ljudi, činjenica da svi osećaju da imaju više prava od drugih, umesto da vide društvo kao sistem u kojem su svi životno važni. 

A ono što je tačno za Ameriku, tačno je i za svet. Države troše resurse Zemlje i bore se za dominaciju imajući potpuno isti ovakav pristup koji uništava američko društvo. U slučaju sveta situacija je još gora. Danas smo u tački kada ćemo, ako ne preokrenemo kurs, uništiti jedni druge. Izbor je jednostavan: svetska povezanost ili svetski rat. 

U današnjem globalizovanom svetu nijedna zemlja ne može da se osloni na sebe. Biti dovoljan samome sebi jeste nepraktična fantazija. Budući da je svaka država zavisna od drugih država, ima smisla sarađivati, upravo kao na primeru organa u zdravom telu. Bez ovakvog pristupa, države će pribegavati svojim nekadašnjim egocentričnim politikama koje će za rezultat imati međusobno uništavanje. Zapravo, mi ulazimo u dramatičnu fazu istorije čovečanstva gde će nam jedinstvo ili uništenje biti jedine opcije.

Autor:

  Dr Mihael Lajtman