Vektor
Poenta akcije meri se i procenjuje jedino u skladu sa njenom namerom. Namera čoveka da više daje približava ga Stvoritelju, a namera da više dobije udaljava ga od Stvoritelja.
A, na sredini, između namere za davanje i namere za primanje nalazi se neutralna, nulta tačka na kojoj čovek odlučuje gde hoće da bude: u duhovnom ili korporalnom svetu.
Duhovni svet deluje sa namerom da daje i čim delujemo egoistično, mi tada trenutno osećamo korporalni svet. Koliko davati, a koliko dobiti više nije toliko važno. Ono što je najvažnije i što nas stavlja na jednu ili drugu stranu granice između duhovnog i korporalnog jeste naša namera.
Glavni test je u tome ka čemu čovek teži, a ne u tome koliko je jaka njegova želja. Promena namere je poput promene koju vršimo menjačem automobila da bismo išli napred ili nazad, u zavisnosti da li se krećemo ka Stvoritelju i stvorenjima, ili suprotno.
Namera zavisi od toga gde je moje srce usmereno: prema drugima, prema prijateljima i preko njih ka Stvoritelju, ili prema sebi. Ovo određuje gde ću ja ići. Da li radim za Stvoritelja ili za sebe? Da li se krećem prema svojim prijateljima, a preko njih ka Stvoritelju, ili se krećem ka sebi? Sve ovo zavisi od namere, a tek nakon toga od želje koja se pokorava nameri.
Da bismo testirali nameru, moramo da se distanciramo od same akcije, tako da ona postane nevažna, a ono što je važno jeste: zbog koga ovo radim i ko će od toga imati koristi. Ovo određuje da li sam u svetu Stvoritelja ili u svom svetu, u svojoj ljusci.
Namera, usmerena ka onima spolja ili ka sebi, ka unutra, deli moju stvarnost na dva dela: deo koji se odnosi na mene, što znači „ja“, „moje“ i deo izvan mene, što znači na prijatelje i Stvoritelja. Ako želim da postojim u svetu Stvoritelja, a ne u svom malom, životinjskom svetu, tada moram stalno da proveravam usmerenost svojih misli.
Knjiga Zohar govori o tome da ljudi sa egoističnom namerom imaju oči koje gledaju unutar sebe, potpuno su slepi i ne vide beskrajni svet oko sebe. Oni ne mogu da zamisle ništa osim ovog korporalnog sveta, i zato u njemu žive i umiru.
Ovaj život nam je dat da bismo obrnuli smer našeg gledanja tako da bude ka spolja, i da bismo otkrili svet Stvoritelja koji se naziva Viši svet. A niži svet je onaj koji vidimo kada gledamo unutar sebe i brinemo samo o sebi.
Ja moram da proveravam gde je usmeren vektor mojih misli i želja – da li prema meni, prema mojoj koristi, ili prema drugima i preko njih ka Stvoritelju? To jeste, ka čemu moje srce žudi?
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.