DUGME ZA RESETOVANJE KOJIM SE OBNAVLJA PRIRODA

 

Link - "The Reset Button To Restore Nature” (Medium)

„Dugme za resetovanje kojim se obnavlja priroda“ (Medijum) 

Tokom poslednjih nekoliko meseci svet je po prvi put u istoriji ušao u ono što neki naučnici nazivaju „antropauza“ – od reči „antro“ (čovek, ljudsko) – što bi značilo uveliko zaustavljanje ljudskih aktivnosti. Države širom sveta, gotovo bez izuzetka, iskusile su uspostavljanje i ukidanje izolazije u cilju kontrole širenja kovid-a 19. Šta smo naučili o prirodi u ovom periodu? Da li se priroda iscelila od zlostavljanja i ranjavanja koje su joj ljudi vekovima nanosili? Svaka pauza, duga ili kratka, pomaže u tom međuvremenu dok mi ne promenimo našu prirodu. 

Pojava divljih životinja u urbanim sredinama kao posledica smanjenja saobraćaja dodala je živopisnu privlačnost iskustvima ljudi tokom strogih ograničenja kretanja. Pume koje su primećene u centru Santjaga u Čileu, i kojoti koji šetaju ulicama San Franciska, u kombinaciji sa globalnim smanjenjem nivoa zagađenja usled izolacije, stvorili su utisak da se priroda vratila na svoje mesto i ponovo uspostavila ravnotežu. Ali, ova nova situacija postavlja i nove izazove. Predatorske vrste sada slobodnije trče, ilegalni lov i trgovina životinjama su u porastu, a rezervati prirode i parkovi trpe ekonomsku krizu zbog toga što nema posetilaca, na način koji propisuju  međunarodne organizacije. 

Sada su u toku mnoge istraživačke inicijative na svetskom nivou, koje imaju za cilj da daju procenu sveobuhvatnog uticaja koji pandemija ima na prirodu. Ali, nijedno istraživanje neće uroditi plodom ukoliko se u proračunima zanemari čovek, jer nas osnovni uzrok svih neravnoteža u prirodi vraća natrag ka čovečanstvu. Oku koje ne pravi razlike, ovo se prikazuje kao da su životinjski nivo u ekološkoj mreži (sistem ekoloških područja) i ljudski nivo u interakcijama, dve odvojene stvari. Ovo je najdalje od istine, jer su pomenuta dva nivoa zapravo potpuno međusobno povezana i međusobno zavisna. 

Mi, ljudi, po prirodi smo egoisti. To znači da su sve naše misli i postupci na kraju motivisani željom da zadovoljimo sebe i da uživamo na račun bilo čega i bilo koga oko nas. Kao egoisti, svi mi nužno opažamo samo uski delić stvarnosti za koji mislimo da bi mogao da nam koristi. Osećamo sebe kao da smo u velikoj meri odvojeni od drugih ljudi i stvari, i pre svega zabrinuti zbog ličnih problema, gde je svako u stalnoj jurnjavi za prolaznim zadovoljstvima. 

Za razliku od egoistične ljudske perspektive, priroda teži da poveže sve svoje elemente u jedinstvenu, skladnu celinu. Unutar ove harmonične celine, svaki deo dobija ono što mu je potrebno za njegovo održavanje, i daje, prema svojoj sposobnosti, u korist celine – slično zdravom funkcionisanju ćelija i organa u ljudskom telu. 

Iako se egoistični kvalitet čovečanstva sve više sukobljava sa altruističnim kvalitetom prirode, mi ćemo doživljavati sve više udaraca. Udarci iz prirode mogu da se pojave kao globalna pandemija, kakvu sada imamo sa virusom korona, kao i u bezbroj drugih formi, kao što su ekološke katastrofe, na primer. U okviru ovog potpuno integralnog sistema, ljudsko biće je najsloženiji i kvalitativno najviši nivo života. Isto tako, ljudske misli, stavovi i odnosi, imaju najmoćniji uticaj na ostale nivoe prirode. Izuzetno nam je teško da uočimo koliki je teret uticaja koji vršimo na prirodu. Otuda, kada nam priroda zada udarac, u svom odgovoru delujemo prilično bezizlazno, bespomoćno i dezorijentisano – zatečeni – jer smo toliko nesvesni činjenice da upravo način na koji se odnosimo jedni prema drugima određuje to kako priroda reaguje na nas. 

Tako, koja je poruka kojom priroda pokušava da nas uči kroz sve bolove i probleme koje nam šalje? Sve je na nama, da zastanemo na trenutak i počnemo da razmišljamo o životu, njegovoj svrsi i zašto patimo. Priroda nas upozorava, tako što nam šalje uzbunu i poziv na buđenje kako bismo preispitali pravac u kojem smo krenuli. Priroda nas vodi ka razumevanju toga da smo delovi jedinstvenog međusobno povezanog i međusobno zavisnog sistema i da prepoznamo da moramo da dostignemo viši nivo povezanosti između nas da bi se vratila ravnoteža u prirodi, a mi otkrili njeno bezgranično savršenstvo. 

Šaljući nam udarce, priroda nas na kraju uči da moramo da preispitamo šnačin na koji živimo svoj život, da moramo da priznamo bankrot ako nastavimo da živimo egoistično kao što je to do danas. Umesto što sve vreme pokušavamo da imamo korist za sebe, treba da delujemo na način da to uzrokuje korist za druge. Priroda ukazuje na to da ćemo promenom stava prema drugima – iz egoističnog u altruistični – doći u ravnotežu sa prirodom i uživati u skladnom, celovitom i večnom postojanju.

Autor:

  Dr Mihael Lajtman