ZA ČIM ZAPRAVO ŽUDIMO?

 

Link - Wonach sehnen wir uns wirklich?

Za čim zapravo žudimo?

Zna se da vi, kao student kabale, oko sebe imate puno prijatelja. Nikad niste usamljeni. Nikada niste sami ako to ne želite. Zaista, vrlo je lepo biti okružen sa toliko mnogo vernih prijatelja.

Nedavno sam dobila osećaj da su svi ti brojni sastanci studenata kabale neodoljivi i da više ne mogu da dišem sama.

Nedavno se u meni pojavilo pitanje da li isto tako, to  želi i priroda / Stvoritelj.

Nedavno se u meni pojavio osećaj da neću više da budem samo emancipovana žena u ovom svetu, već isto tako hoću da budem i majka, i supruga, i baka.

Ili, osećaj da više neću da budem rob društva u kojem je sve unapred definisano i da sam, možda, ja jedinstvena.

Nedavno sam dobila osećaj da nije dobro skrivati se ​​u svoja četiri zida i da ne morate da se stidite kako izgledate u svojoj, na primer, 61. godini.

Prekjuče sam osetila da moram u vodu. Da hoću ponovno da iskusim to da moje telo nema težinu, a u slanoj vodi taj osećaj je još dublji. Imam utisak da sam odvojena od tela. Na jeziku kabale, voda znači Bina.

Toliko je želja koje dolaze i odlaze. One se pojave, budu ili ne budu zadovoljene. A onda nestanu, da bi se u nekom trenutku ponovno pojavile.

Priroda / Stvoritelj učinili su nas, ljude, neverovatno pametnima. Osoba je puna žudnji i želja – njih je toliko koliko ima i zrna u naru. Sve one teže da budu ispunjene i zadovoljene. I, nakon toga dođe osećaj zadovoljstva. To je ono što ljude čini ljudima.

Slične su žudnje u svetu životinja za hranom, reprodukcijom i odmorom. Kakva je razlika između mene i životinje?

Moć, novac, dobar socijalni status, mudrost, poštovanje, priznanje? Sve su to želje ovog sveta, koje u jednom trenutku isto tako gube svoj status kad ste ih sve okusili. I, tada ostaje samo praznina.

Za čim zapravo žudim – stalno mi prolazi kroz glavu. Šta mi to nedostaje?

Sigurna sam da postoji nešto više od toga što moje oči vide, što moje uši čuju, što moje ruke dodiruju, od ukusa koji moja usta osećaju i mirisa koji moj nos oseća.

Da li nam svima treba osećaj praznine da bismo ušli u VIŠE?