ZRAK SVETLOSTI IZ PANDEMIJE

Link - “A Ray Of Light Out Of The Pandemic” (Medium)

„Zrak Svetlosti iz pandemije“

Medium je objavio moj novi članak „Zrak svetlosti iz pandemije“ 

Ogroman, gust sivi oblak nadvija se nad planetom, i nema znakova da će uskoro nestati. Tako se osećaju ljudi nakon svih ovih meseci tokom kojih je kovid 19 uticao na naš život. Čovečanstvo ne vidi izlaz na horizontu i počinje da se oseća umorno, iscrpljeno i zaglavljeno u negativnim mislima o onome što može da dođe kao sledeće. Naša perspektiva za budućnost je neizvesna, a zbunjenost je postala plodno tlo za očaj i depresiju. Sav ovaj mrak mogao bi brzo da se zameni ukoliko bismo mi mogli da pronađemo izvor trajnog ispunjenja, a sadašnja kriza nas i navodi da to otkrijemo. 

Tek kada se pozitivno povežemo sa drugima rasteraćemo oblak koji se nadvija i sada zatamnjuje atmosferu, a klimu ćemo pretvoriti u sunčanu i vedru stvarnost. 

Pandemija je prouzrokovala kritične poremećaje u službama za mentalno zdravlje u 93% država širom sveta, a i Svetska zdravstvena organizacija objavljuje da je potražnja za psihološkom podrškom dramatično porasla. U međuvremenu, naučnici upozoravaju na to da će neizbežan novi talas virusa korona doći tokom predstojeće zime, i da će se spojiti sa sezonom gripa. Počeli smo da razumevamo to da će ograničenja načina života ostati sa nama tokom dužeg vremena, makar dok ne bude puštena proverena vakcina, a čak ni tada neće biti apsolutne sigurnosti u njenu efikasnost jer mogu da nastanu nove mutacije virusa. Naša situacija menja način na koji percipiramo naš život i pristupamo njemu. 

Neki ljudi pokušavaju da barem nešto osećaja da je sve normalno održe time što odlaze na posao – ako i dalje imaju dovoljno sreće da i dalje imaju posao – i u svoj dnevni raspored uključuju i neke vežbe da bi ostali u formi i zdravi. Ali duboko unutar njih, radost i entuzijazam za život su izbledeli. Unutrašnja patnja izazvana krizom izaziva apatiju i gorčinu. 

Potraga za korporalnim željama izgubila je veći deo značaja koji je imala u prošlosti, kada smo žudeli za moći, novcem i statusom. Sada su ludilo beskrajnog nadmetanja i trajna potraga za zadovoljstvima postali drugostepena briga. I, pošto život više nema jasnu svrhu, ljudi osećaju da ih umor savladava. Neki se, zbog toga što su upali u depresiju i nemoć, muče da ustanu iz kreveta, dok drugi reaguju ljutitim ispadima protiv ograničenja, zatvaranja i preventivnih mera u vezi sa pandemijom. 

Ova ispoljavanja odražavaju nedostatak perspektive o budućnosti, jer ne vidimo nikakvu kompenzaciju za patnju sa kojom se suočavamo. Čovečanstvo se podsvesno pita: „Zašto moramo da trpimo ovu situaciju? U koju svrhu?" Priroda upravo ukazuje na to šta čovečanstvo treba da promeni. Otkriva nam da način na koji smo do sada živeli, vođeni našim egoističnim impulsima i postupcima u korist sebe, više nije moguć. Sve se više otkriva to da se svet ponaša poput složenog i mehaničkog sistema zupčanika, gde samo mi možemo da garantujemo njegovo nesmetano funkcionisanje time što uzimamo u obzir to kako da povežemo komplementarne i ispravne zupčanike svih njegovih elemenata.

Zbog toga moramo da se prilagodimo našoj novoj stvarnosti. Nemamo kontrolu nad virusom, ali imamo kontrolu nad tim kako da se, kao ljudsko društvo, nosimo sa njegovim posledicama. Moramo da pomognemo jedni drugima da za vreme oluje epidemije ostanemo na površini. Nužno je da pronađemo načine za borbu protiv stanja opšteg očaja i organizujemo sisteme podrške koji će ojačati pojedince, i tako sprečimo da padnu u bespomoćnost. Što više sada uložimo u opšte dobro, to ćemo više moći da odbranimo dobar duh u društvu i to da budemo pažljivi. Svaka država na svetu treba da uloži sve moguće napore da zajednice postanu povezanije, gde niko ne ostaje sam, gde svi imaju grupnu podršku kao zaštitnu mrežu, zaposlenje i mogućnost bavljenja fizičkim i socijalnim aktivnostima kao što su grupne igre, muzika i sport. 

Željenu povezanost u našim društvima možemo da postignemo kroz fundamentalni pomak u našim vrednostima: od konkurentskog, individualističkog i egoističnog do kooperativnog, povezanog i altruističnog. Kada se naša želja za uživanjem preusmeri, kada prestanemo da težimo da se ispunimo pojedinačno i počnemo da težimo da ispunimo druge, naći ćemo ključ za bezgraničnu sreću, jer ćemo biti oslobođeni svoje porobljavajuće brige o sebi. Tek kada se pozitivno povežemo sa drugima rasteraćemo oblak koji se nadvija i sada zatamnjuje atmosferu, a klimu ćemo pretvoriti u sunčanu i vedru stvarnost. 

Autor:

  Dr Mihael Lajtman