уторак, 3. новембар 2020.

SRCE ILI NOVAC?



Srce ili novac? 

Ako se mi dobro ophodimo jedni prema drugima, a posebno ako se volimo, tada među nama neće biti siromašnih, nemoćnih ni bolesnih.

To znači da je problem jedino u tome što među nama nema ljubavi. Mi brigu o ljudima u nevolji prebacujemo na vladu. Spremni smo da doniramo nešto novca, ali mi u to ne ulažemo svoje srce, ne možemo da brinemo o ljudima koji su za nas stranci. 

Iz ovog razloga nikada nećemo moći da se oslobodimo siromaštva i bolesti! Čak i ako potrošimo milijarde dolara po celom svetu i organizujemo sve vrste organizacija i ministarstava koja će se brinuti o potrebama ljudi, obezbedimo im novac i sve što im je potrebno, i dalje će biti siromašnih, bolesnih i nesrećnih ljudi. 

To je zato što mi želimo da se oslobodimo brige o njima. I, pitamo: koliko moram da platim da bih izbegao to da se od mene traži da volim? Spreman sam da platim sto dolara mesečno da bi me svi pustili da budem sam. Međutim, Tora od nas to ne zahteva, ona od nas zahteva topao odnos. 

Prema tome, čak i u najbogatijim zemljama će ostati siromaštvo, kriminal i ljudska patnja. Pogledajte šta se događa sa našim svetom, sa svim njegovim napretkom i obiljem. Kada bismo se  jedni prema drugima odnosili  s ljubavlju, živeli bismo u raju. Ipak, mi nismo spremni da integrišemo svoja osećanja sa drugima, već samo da platimo novcem da bi nas svi pustili da budemo sami. Ovo ne rešava problem jer Tora zahteva naše srce. 

Priroda zahteva da se volimo. Ovo nije nečija ideja ni izum, uostalom, mi se nalazimo unutar prirode i njenih zakona. Ovi zakoni deluju na nas sve oštrije, sabijaju nas u ćošak i sve strože zahtevaju da se ispuni uslov: potpuna povezanost između nas, sve dok nas to ne dovede do ljubavi. 

Mi ćemo svakako morati da ispunimo ovaj uslov, ako ne sada, onda kasnije. Dok živimo u ovom svetu, umiraćemo i ponovo se rađati sve dok ne ispunimo zahteve prirode. 

U stvari, cilj je da postignemo prianjanje uz Stvoritelja i da postanemo poput Njega. Ipak, to može da se ostvari samo kroz praktične akcije koje su nam dostupne, a koje mogu da se izraze kroz zakon: “Ljubi bližnjeg kao sebe samog”. 

U meri u kojoj mrzimo jedni druge, mi se udaljavamo od Stvoritelja i ne osećamo Njega. Čim počnemo da se približavamo i da se međusobno povezujemo, osetićemo jedni druge i osetićemo Stvoritelja između nas. Napokon, sve ovo jeste jedna priroda ali sve zavisi jedino od naše odvojenosti ili povezanosti.

Stvoritelj želi da mi Njega upoznamo, i zato moramo da prođemo kroz sva stanja od potpune odvojenosti do povezanosti u svim mogućim formama. Tako, mi učimo o našoj sopstvenoj ukupnoj prirodi. Naš egoizam ima toliko različitih lica, da generiše i beskonačan broj različitih vrsta mržnje. Ipak, kada mi počnemo da se približavamo Stvoritelju, tada mi počinjemo i da osećamo i da razumemo Stvoritelja i da se povezujemo s Njim. 

Postignuće se uvek sastoji iz dva dela: uzajamne mržnje i uzajamne ljubavi. Osećanjem razlike između ljubavi i mržnje mi počinjemo da osećamo Stvoritelja. Nije moguće da se postigne jedno bez drugog, zato što mi, stvorena bića, sve postižemo jedino razabiranjem suprotnosti.


Autor:
  Dr Mihael Lajtman

Нема коментара:

Постави коментар

Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.