KOJA JE TO LAŽ KOJA JE U LJUDSKOJ ISTORIJI NAJSTARIJA I STALNO SE PONAVLJA

 

Link - “What Is The Oldest Recurring Lie In Human History?” (Quora)

Koja je to laž koja je u ljudskoj istoriji najstarija i stalno se ponavlja?

Ta laž je da mislimo da je naš neprijatelj izvan nas.

Mi za svog neprijatelja mislimo da pripada nekoj drugoj grupi, plemenu, stranci, rasi ili nekome ko je na neki način favorizovan, ili je u višim društvenim slojevima, nekome ko je imućniji, inteligentniji, privlačniji ili srećniji.

Međutim, svi ovi „neprijatelji” su plod naše mašte.

Naš pravi i jedini neprijatelj nije izvan nas, već u nama. To je naša veoma egoistična priroda, operativni sistem koji stoji iza svake naše želje, misli i akcije.

Mi nemamo kontrolu nad našim egom. On raste unutar nas i postaje deo našeg ličnog identiteta do tačke u kojoj mi nemamo nikakav osećaj za njega – a budući da ga ne osećamo, isto tako ga ne osećamo ni kao problem.

Međutim, ako ne uspemo da steknemo svest o tome kako ego deluje u nama i kako možemo da se uzdignemo iznad njega, to će nas i dalje terati da opažamo probleme kod drugih ljudi – da moramo da promenimo ili čak eliminišemo određene ljude koji imaju drugačije poglede ili koji iznose atribute drugačije od naših.

Ne možemo da očekujemo to da će se iz opažanja neprijatelja izvan nas pojaviti pozitivni ishodi niti da ćemo postati pobednici, jer je to netačna i nepotpuna percepcija da bi se od nje započelo.

Međutim, ukoliko preokrenemo percepciju, tako da ego doživimo kao neprijatelja koji je lukavo postavljen u svakoj od naših želja i misli, to jest kao želju da sve ono što opažamo izvan sebe koristimo zarad sebe, tada sebe uvodimo u borbu koja nas uistinu može odvesti do pobede – a to je mnogo bolji život za sve. 

U takvoj borbi potrebni su nam ljudi koji su različiti od nas, ljudi prema kojima osećamo ravnodušnost, koje kritikujemo, i čak i mrzimo, a koji su zajedno s nama u istom timu. Tada možemo da osetimo naše nesvesno negativne porive prema njima i vežbamo pozitivnu povezanost iznad takvih poriva.

Međutim, stalna namera ka pozitivnom povezivanju iznad razjarenog ega zahteva kao preduslov jednoglasni dogovor između svih članova društva koji žele da nadiđu ego – da namera ka jedinstvu bude iznad svih egoističnih poriva koji razdvajanju, i da ona bude važnija i korisnija društvu od popuštanja našem egoizmu. Ukoliko po ovom pitanju ne postoji dogovor između svih članova društva, tada je dovoljno da samo jedna osoba postane žrtva zahteva svog ega zarad svoje koristi, a na štetu drugih, i kao rezultat dogodiće se to da svi padnu.

Iako to da napor za ujedinjenje zajednički ulažu ljudi koji se mrze može da izgleda previše romantično i utopijski da bi postalo stvarnost, što se više budemo razvijali, ali i patili od naših trvenja, to ćemo više moći da uvidimo da nemamo druge alternative.

Ukratko, ukoliko ne uspemo da se ujedinimo iznad svojih egoističnih razlika, svi gubimo.

Danas, više nego ikada ranije, svedočimo o sve većoj napetosti u našoj međusobnoj zavisnosti širom planete, gde svi zavisimo jedni od drugih, bez obzira na to da li se sviđamo jedni drugima ili ne. Ukoliko se daljem razvoju prepustimo bez toga da načinimo ikakve pokrete da se ujedinimo, onda možemo da očekujemo da će nas pritiskati sve veći broj negativnih pojava. Bićemo stavljeni u ćošak, gde ćemo videti da je potrebno da se ujedinimo iznad svojih razlika i nađemo izlaz iz tog ćoška, ili  ćemo trpeti nepodnošljivu patnju.

Da bismo podržali ideju o potrebi da se ujedinimo iznad naših razlika, možemo da uzmemo primer živih organizama: organizam sadrži više kontrastnih ćelija, organa i delova, pluseve i minuse svih vrsta, a njegovo preživljavanje je rezultat sistemske tendencije koja čini da se svi njegovi delovi dopunjuju zarad zdravog funkcionisanja čitavog organizma.

Tako, kao što nema jutra bez večeri, dana bez noći ni svetlosti bez tame, bilo bi pametno da se i mi uzdignemo iznad svoje jednostrane perspektive sveta i osetimo potrebu da upotpunimo sve različite kvalitete i poglede.

Za sada, mi  sve više otkrivamo da smo saterani u ćošak unutar naših egoističnih ljuski, dok upiremo prstom na druge kao na izvor naših problema. Što više budemo nastavili da se razvijamo na takav način, to će se naše društvo više uništavati, i svi mi ćemo više patiti. To je jednostavno neodrživi modus operandi.

Zato je neophodno to da postanemo svesni jedinog stvarnog neprijatelja u našim životima – ljudskog ega, koji se ugnezdio unutar svakog od nas – i da donesemo jedinstvenu odluku da se ujedinimo iznad njega. Da bismo ubrzali put ka takvom buđenju, potrebna nam je nova kultura u kojoj veličamo jedinstvo iznad svih oblika podele, podržavamo jedni druge u pokretima ka pozitivnom povezivanju, i prihvatamo raznolikost gledišta, rasa, nacija i kvaliteta u ovom procesu.

Ukoliko bismo dostigli taj nivo zajedničke svesti, bili bismo na putu da otkrijemo jedan sasvim nov i skladan svet. Tada bi svako od nas iskusio novootkrivenu sreću, zdravlje, samopouzdanje i sigurnost, kakve nikada ranije nismo osetili.

Autor:

  Dr Mihael Lajtman