уторак, 12. јануар 2021.

ŠTA JE SLOBODA GOVORA I KOJA OGRANIČENJA ZA SLOBODAN GOVOR POSTOJE

 

Link - “What Is Freedom Of Speech And What Are The Limits Of Free Speech?” (Quora)

Šta je sloboda govora i koja ograničenja za slobodan govor postoje?

Sloboda govora i sloboda izražavanja nesumnjivo zahtevaju ograničenja. Prvo ograničenje je u tome da ne smemo nikoga da povredimo ili uvredimo.

To, da se drugima ne nanosi šteta, treba u nama da deluje kao usađeno „ustavno načelo” koje, kao prvo i osnovno, određuje ograničenja koja naš slobodan govor mora da ima. Ovo je slično tome da provalu u nečiju kuću ili nanošenje štete nečijoj imovini razmatramo za krivično delo. 

Pretpostavimo da imam komšiju, čiji je otac preminuo, i ja počnem da se rugam njegovom ocu. To bi bilo sramno i bez poštovanja prema mom komšiji, i time bih u njemu probudio mržnju. Kako bih mogao sebi tako nešto da dozvolim? To bi bilo potpuno nerazumno.

Ukoliko mi hoćemo da povredimo i uvredimo druge, baš su to one želje koje zahtevaju ispravku. A za tu ispravku, prvo je potrebno da ograničimo spoljne manifestacije tih želja. Posle toga, moramo da se dovedemo u stanje u kojem se ne protivimo nikome na svetu osim samima sebi, i tada zaista možemo da razmatramo da smo slobodni. Ukratko, možemo da budemo slobodni u svim aspektima života pod uslovom da se svako od nas uzdržava od toga da povredi druge.

U takvom stanju možemo da kritikujemo, da imamo nesuglasice i rasprave, ali trebalo bi da naučimo kako da pri tome ne probudimo mržnju jednih prema drugima. Zato je potrebno da se redovno angažujemo u učenju o povezanosti i da stalno oplemenjujemo našu povezanost, čime podižemo svoju osetljivost, empatiju i unutrašnju inteligenciju, tako da naš zajednički cilj – da živimo skladno, mirno i srećno jedni s drugima – obuhvati sve naše misli i težnje.

Ukratko, ne možemo da dozvolimo to da jedni druge vređamo. Upravo suprotno – treba da poštujemo jedni druge. Svako od nas različite ideje, ljude i predmete oseća na različitim nivoima važnosti, u zavisnosti od toga gde smo rođeni i kako smo odrasli. Jedna osoba razmatra nešto za veoma važno, a druga to isto radi za nešto sasvim drugo. Međutim, treba da pokušamo to da, iznad onoga što svako od nas razmatra za važno, vidimo šta je to što nam je svima zajedničko.



Autor:
  Dr Mihael Lajtman

Нема коментара:

Постави коментар

Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.