LJUDI, PROBUDITE SE PRE NEGO ŠTO NAS TALASI POTOPE

 

Link - “Wake Up Humanity, Before The Waves Drown Us” (Linkedin)

Ljudi, probudimo se pre nego što nas talasi potope

U većini rekapitulacija života u 2020. godini, oni koji su ih ipak uradili o toj godini govore kao o tragediji, kao da im je neko ukrao život. Po mom mišljenju, ovo nije zrela percepcija. Kada se mali dečak igra napolju sa prijateljima i majka ga pozove da završi domaći zadatak, dečak misli da je ona užasna majka, ali mi, odrasli, radimo i gore od toga. Mi smo poput tog dečaka, ali izlivamo bes na insistiranje majke prirode da radimo ono što moramo. Priroda nije učinila ništa loše čovečanstvu; samo nas je pozvala da uradimo domaći zadatak. I, kao što svi znamo, ukoliko ne uradimo domaći zadatak, mi ćemo test uraditi loše. A kada se test odnosi na naš život, to nije test koji bismo hteli da uradimo loše.

Dok smo bili kod kuće, tokom prvog zatvaranja koje nam je nametnula Majka Priroda, trebalo je da počnemo da radimo domaći zadatak. Trebalo je da razumemo to da nam je ona poslala virus koji je nas poslao kući, i to jedino zato što smo bili loši jedni prema drugima, poput braće koja toliko ne mogu da se slože i koja se toliko svađaju da njihova majka nema drugog izbora nego da svakog pošalje u svoju sobu. Nada se da će nakon nekog vremena oni sami razumeti da ne treba da se jedni prema drugima ponašaju onako kako je to bilo ranije i da će odlučiti da pronađu način kako da se slože.

Posle nekog vremena, majka ih pušta da izađu, jer je ona ipak njihova majka i hoće da oni uživaju u životu. Međutim, umesto da se pomire, oni počinju da se svađaju još gore nego pre. Jadna majka nema drugi izbor nego da ih strožije kazni, nadajući se da će oni ovog puta naučiti. Deca znaju: kada su tiha, Majka je dobra prema njima. Ali, braća se tako žestoko mrze da, u trenutku kada se ponovo vide, zaborave šta je za njih najbolje, te ponovo  počinju da se prepiru.

Mi smo sada u takvoj situaciji. Udarci prirode su poput majčine opomene ili kazne, a mi smo tvrdoglava deca. Umesto da učimo, mi računamo na to da nam vakcine omoguće da skinemo maske da bismo opet mogli da govorimo ružne reči jedni drugima, i isto tako da se socijalna distanca obustavi zbog toga da bismo mogli da se međusobno potučemo, i da ovaj emotivni pokolj uz odobravanje nazovemo „sloboda” i „normalnost”.

Svaki put kada priroda pošalje kaznu, to je poput talasa koji nas udari i prisili na povlačenje. Tokom povlačenja trebalo bi da razmišljamo o svom ponašanju jednih prema drugima. Ali, mi to ne radimo. Na kraju, voda se povlači, a mi iz svojih skloništa izlazimo samo da bismo se prepirali, ponižavali i iskorišćavali još više nego ranije. Ovo uzrokuje da naredni talas bude još veći, s ciljem da nas primora na to da se preispitujemo. Ukoliko uskoro ne počnemo da se preispitujemo, talasi će nas udaviti. Mogli bi da dođu na sve načine; priroda je vrlo maštovita kada su kazne u pitanju, ali nema razloga za to da ih neposredno iskusimo. Umesto toga, mi možemo da izaberemo to da maštovitost prirode otkrijemo kroz njeno davanje i brigu.

Pogledajte virus korona. Nismo još ni vakcinisali sve ljude protiv originalnog soja virusa, a već imamo posla sa dva nova soja – iz Velike Britanije i Južne Afrike, koji su mnogo više zarazni i za koje ne znamo da li će vakcina koja je već odobrena delovati i protiv njih. To je znak da priroda neće popustiti. Ona se neće zaustaviti dok ne naučimo.

Pogledajte kako se odnosimo jedni prema drugima kada je u pitanju vakcina. Zašto zemlje koje ne mogu da priušte da je kupe moraju za to da mole? Zar nismo naučili da smo svi zajedno u ovome? Zar nismo videli da kada virus postoji negde, on postoji svuda? Izdavanje vakcine svim zemljama, da nijedna ne bude isključena, je naš prvi test uzajamne odgovornosti. Za sada, mi u tome ne uspevamo.

Kako sada vidim stvari, mislim da ćemo živeti sa virusom korona i njegovim mutacijama dugi niz godina. Došao je da nas nauči da živimo drugačije, sa više brige, pažnje i odgovornosti jednih prema drugima. Dok to ne naučimo, neće nestati. Talasi će dolaziti i odlaziti, ali što više budemo odugovlačili sa učenjem, talasi će postajati sve opasniji. U početku virus nije napadao decu, a sada napada. U početku je napadao uglavnom naša pluća; sada napada naš mozak i srce. Šta bismo još hteli da nam uradi pre nego što naučimo ono što pokušava da nam kaže?

Zapamtite alegoriju o majci: Ukoliko ne prestanemo da se svađamo, Majka Priroda će nas poslati u naše odvojene sobe ili pronaći će druge načine da nas kazni, načine koji će biti još bolniji.

Autor:
  Dr Mihael Lajtman