Kako spasti brak?
Pitanje: Nedavno sam gledao Vaš video u kojem kažete da ne biste mogli da se razvedete ukoliko imate decu, osim u nekom krajnjem slučaju.
A šta da radim tada kada više ne postoje osećaji jedno za drugo, i deca to vide? Kada se jedino svađamo i iritiramo jedno drugo? Kako za decu može da bude dobro da odrastaju u takvoj atmosferi? Ne volim ga, da li to razumeš? Ne zadržavaj me.
Moj odgovor: Zadržavam te. Hteo bih da zadržim i tebe i njega. Budući da niste deca – niste više poput vaše dece – morate da razumete da je i dalje mnogo bolje za vas, za vašu decu, za vašu porodicu i za društvo da se ne razvedete, već da jednostavno prestanete da obraćate pažnju na određene osećaje.
Pitanje: Ali, kako supružnici mogu da koliko-toliko postignu mir?
Odgovor: Potrebno je da se dogovore u vezi s tim da ne iritiraju jedno drugo. To je sve! Šta tu treba još da se uradi? Neka vaš odnos uključi malo političkog manira, malo dogovaranja i rasuđivanja, uzdizanja iznad samih sebe.
Sasvim je detinjasto reći: „Ne sviđa mi se to i to u vezi s njim, njemu se ne sviđa to i to u vezi sa mnom”.
Pitanje: U generalnom, da li je uopšte moguće dogovoriti se u vezi sa onim što su zapravo „zone za izbegavanje”?
Odgovor: Apsolutno! Ukoliko oni već imaju decu, onda su to očigledno zreli ljudi. Ako imate decu, nemate pravo na razvod. Zbog vaše dece. Deca vam neće oprostiti. Nosiće to sa sobom tokom čitavog života.
Pitanje: I, supruga tada treba da misli na decu, a ne na sebe, niti na ono što je iritira?
Odgovor: U tom slučaju je neće iritirati.
Pitanje: Šta to uključuje? To da svom suprugu oprosti sve njegove greške ili nešto drugo? Kako da se ovde naprave ustupci?
Odgovor: Osetljivost koju imate jedno za drugo zahteva od oboje da smanjite svoja nastojanja da se međusobno ranjavate. Zamislite to da svako od vas ima pravo na svoje ponašanje, na svoj život. A u isto vreme imate i zajednički život. I, taj zajednički život se pre svega tiče vaše dece, a ne vas lično. Ne budite tako sebični! Živite za dobrobit svoje dece. Vaš zajednički život ne treba da bude izvor patnje za vašu decu.
Pitanje: Da li je to prava odgovornost?
Odgovor: Da. Naravno.
Komentar: Ljudi ne misle o tome da to utiče na decu tokom čitavog njihovog života.
Moj odgovor: Ne misle. A to će imati veliki uticaj na decu. I ona će se razvoditi od svojih budućih supružnika zbog toga što su to uradili njihovi roditelji.
Pitanje: Kao da se prati niz?
Odgovor: Da.
Pitanje: I, širi se i na sledeću generaciju?
Odgovor: Da. A ukoliko deca nisu videla razvod svojih roditelja, tada će deca ipak sačuvati svoje porodice koje su oformila, uprkos činjenici da i u njihovom braku postoje vrlo velike razlike i da se svađaju.
Pitanje: Vi isto gledate i na druge generacije?
Odgovor: Naravno. Jer „ono što roditelji rade služi deci kao primer”.
Autor: Dr Mihael Lajtman
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.