POSTAVLJANJE CILJEVA U STVARNOSTI KOJA SE VRLO BRZO MENJA

 

Link - “Setting Goals In A Rapidly Changing Reality” (Medium)

Postavljanje ciljeva u stvarnosti koja se vrlo brzo menja

Svet se menja sve većom brzinom. To je činjenica. Ali, pravac u kojem se čovečanstvo razvija se ne menja. Danas mnoge nedoumice muče ljude. Iznenada se pojavljuje nova mutacija virusa korona, zajedno sa novom neizvesnošću – da li će to prolongirati ovu pošast na još duži vremenski period? U međuvremenu, mi nastavljamo da živimo od jednog do drugog perioda izolacije. Kako možemo da postavimo usmerenja i ciljeve u stvarnosti koja se menja svakog trenutka? 

Problem je u tome što namere jednih prema drugima kvarimo time što hoćemo da svoje načine nametnemo drugima. Ego, koji u svakoj osobi raste, dovodi do toga da se svako fokusira samo na sebe, a druge ljude sve više i više eksploatiše za sopstvenu korist. To stvara veštački svet u kojem nijedan čovek ne radi tako da drugog čoveka približi ravnoteži, već upravo radi suprotno.

Stres, puno posla, zdravstveni problemi i beskrajne brige samo su neki od mnogih otežavajućih faktora koji nas izbacuju iz ravnoteže. To je moderan život. Tako, mi tragamo za putem koji će nam vratiti smirenost, stanje u kojem ćemo se osećati prijatno i u kojem ćemo uživati u životu koji teče. Međutim, po prirodi, svi ljudi su različito sazdani, a to se vidi od malih nogu. Neka deca uživaju da dugo sede i igraju se, dok su druga prinuđena da trče za loptom uzduž i popreko. 

Čak i u zrelom dobu ima onih koji uživaju u izazovu da naleću na probleme i improvizuju rešenja. Kada nema akcije, oni upadaju u dosadu ili čak u depresiju. Drugi, u svakom trenutku moraju da osete obnovu u odnosu na postizanje ciljeva koje su sebi postavili. Bez promene, oni se osećaju mrtvo. Konačno, svakako, ima i mnogo onih koji nisu u stanju da tolerišu promene. Kakve god osobine da posedujemo, svako od nas teži tome da oseti zadovoljstvo u životu.

Problem je u tome što namere jednih prema drugima kvarimo time što hoćemo da svoje načine nametnemo drugima. Ego, koji u svakoj osobi raste, dovodi do toga da se svako fokusira samo na sebe, a druge ljude sve više i više eksploatiše za sopstvenu korist. To stvara veštački svet u kojem nijedan čovek ne radi tako da drugog čoveka približi ravnoteži, već upravo radi suprotno.

Kako da se ispravno nosimo sa promenama

Osećaj da smo sasvim sami glavni je izvor svakog stresa i anksioznosti koje doživljavamo, naročito kada prolazimo kroz promene. Rešenje je u tome da dobijemo podršku od naše okoline.

Kada nas život dovede u zbunjujuće i teške situacije, razgovor sa onima koji su prošli slične situacije može da nam vrati mir i ravnotežu. To nam pruža nove misli i dodatne vidike koji nam pomažu da u sebi izgradimo najbolji stav prema promenama kroz koje prolazimo. Grupa koja pruža podršku može doslovno da ublaži tugu i bol svakog pojedinca. 

Sile evolucije će nas postepeno transformisati tako da budemo sastavni delovi većeg društvenog sistema, gde će svaki deo, svesno i sa puno razumevanja, izvršavati akcije prema drugima, takve akcije koje imaju zajednički cilj. Ovo se jednostavno odnosi na izgradnju dodatne povezanosti između nas po svakom pitanju i na svakom nivou – od odnosa unutar porodice, preko posla i zajednice, sve do nivoa države. 

Tako, glavni kapacitet koji će biti potreban u budućnosti jesu veštine za uređenje integralnog načina života i sveta. Ovo je generalni pravac ka kojem se današnja stvarnost kreće. 

Dugoročno gledano, područja svih profesija, sve funkcije i poslovi će ili propasti ili napredovati – u skladu sa integralnim razvojnim kriterijumima. To znači da će uspeti sve ono što nas vodi ka uzajamno korisnoj povezanosti između ljudi, a sve ono što deluje u suprotnom smeru neće preživeti. Tako, ovo svako od nas treba već danas da uzme u obzir prilikom postavljanja svojih usmerenja i ciljeva.

Isto tako, i vlasnici kompanija će morati da se prilagode novim zahtevima ovog vremena. Oni biznisi koji će moći da budu usmereni ka povezivanju između ljudi će cvetati, a oni koji za koje će fokus isključivo biti na tome kako tehnički da budu izvedeni će nestati. Polako ćemo videti da takvi biznisi neće imati klijente.

Kada budemo birali profesiju, važno će biti da ne obraćamo pažnju samo na to ka kojoj profesiji imamo najviše sklonosti, već da isto tako obratimo pažnju i na to kakvi odnosi između ljudi u toj profesiji dominiraju. Sposobnost da osoba oseti da biva ispunjena na najbolji mogući način i zadovoljstvo iz toga zavisiće od uzajamne pomoći. Da se ​​ne bi osećala izgubljeno i usamljeno pred radnim zadacima, osoba treba da oseća kao da je deo tima koji joj pruža podršku.

Kada je u pitanju organizacija, duh koji će dominirati među zaposlenima odrediće i nivo njenog uspeha. Otuda, vredno je truda potražiti pomoć stručnjaka za uspostavljanje integralnih odnosa,  koji znaju kako da pravilno organizuju zaposlene, nudeći svakome od njih da uvidi i oseti to da će upravo kroz optimalnu povezanost sa drugima biti otkrivena posebna atmosfera koja može da unapredi organizaciju na putu ka zajedničkom uspehu.

Integracija treba da dostigne nivo na kojem će svako osećati da su on i svi drugi jedno telo, u kojem saradnja između njegovih organa određuje nivo njegovog zdravog funkcionisanja. Pri bilo kojem zadatku gde se želi uspeh, svima će biti jasno da je vredno to da se izgradi i održi inkluzivno okruženje u kojem se svako mišljenje ceni. Ovo je jedini način da se nađu najbolja moguća rešenja i donesu najmudrije odluke za savršenu budućnost u našem integralnom svetu.

Autor:
  Dr Mihael Lajtman