BESKRAJNO UDALJENI

 

Link - “Oceans Apart – Israeli And Jewish Separation Is Bad News For The World” 

Beskrajno udaljeni – izraelska i jevrejska odvojenost je loša po svet

Pre nekih šest meseci, u Izraelu je preminuo prvi pacijent sa virusom kovid 19. Sada, nakon što smo oborili još jedan rekord u broju novih potvrđenih slučajeva i proširili svoje „vođstvo“ kao zemlja sa najviše infekcija po stanovniku, konačno počinjemo da razumemo da ovde postoji stvarni problem, da ljudi zaista umiru, i da gubimo kontrolu nad pandemijom.

Mi nismo postali nacija zarad sopstvne potrebe, već da bismo bili „svetlost nacijama“, da bismo pokazali svetu kako ljubav može da prekrije sve grehe, svu mržnju, i kroz sopstveni primer da vodimo put ka jedinstvu, kako bi i ostale nacije mogle da urade to isto.

Upozorio sam na to pre nekoliko meseci; rekao sam da ćemo, ako ne budemo uradili ono što moramo, biti među zemljama koje će biti pogođene najviše. I ne samo kad je reč o potvrđenim kovid slučajevima, već i kad e reč o nezaposlenosti i socijalnoj dezintegraciji.  

Ne treba da nas iznenađuje što se ovo događa. Nismo uradili ono što smo morali, pa se pandemija širi u Izraelu i širom sveta brže i od šumskih požara u Kaliforniji. I, ukoliko nas ljudi i krive za to, oni samo ponavljaju ono što su naši mudraci govorili pre hiljade godina: „Ne dolazi na svet nikakva nesreća, osim zbog Izraela“ (Jevamot 63a). Kovid 19 je svakako nesreća, ali biće još gore ako mi Izraelci ne počnemo da delujemo  kao Izraelci.

A, evo šta znači biti Izraelac: naša nacija je skovana kada smo se složili da se ujedinimo „kao jedan čovek sa jednim srcem“. Nismo se voleli; nismo se slagali; i nismo želeli da budemo zajedno. Potekli smo iz različitih klanova i plemena iz čitavog srednjeg istoka i pridružili se Abrahamovoj grupi, jer nam se svidelo ono što je on učio – da treba da se volimo iznad svojih razlika.

Međutim, nije kao da smo se zaista brinuli jedni o drugima, svakako ne u početku. Ali tamo, u podnožju planine Sinaj, nakon bekstva iz Egipta, konačno smo se složili da se ujedinimo kao jedan, iznad naših nejednakosti i sporova.

U tom trenutku, mi smo postali nacija. I, iako smo ubrzo nakon toga upali u ratove i borbe, uvek smo znali šta treba da radimo. Po rečima kralja Salomona: „Mržnja podstiče svađu, a ljubav će prekriti sve grehe“ (Izreke 10:12).

Ipak, nismo postali nacija za sopstvenu svrhu, već da bismo bili „svetlost nacijama“, da bismo svetu pokazali kako ljubav može prekriti sve grehe, svu mržnju, i da kroz svoj primer vodimo put ka jedinstvu, da bi i oni mogli da urade isto. 

Danas, iako smo povratili suverenitet, Izrael je sve samo nije ujedinjen. Razdeljen je na sekte i frakcije, klase, političke stavove, privatni sektor protiv javnog sektora i verski protiv sekularnog. Svaka frakcija nacije želi da njen deo kolača bude što veći bez obzira na njenu veličinu ili potrebe, i bez obzira na potrebe drugih frakcija u naciji.

Štaviše, izraelsko društvo u celini je beskrajno udaljeno od američkih Jevreja, ne samo fizički, već uglavnom emocionalno. Postoji duboki jaz između načina na koji američki Jevreji percipiraju judaizam i Izrael i načina na koji ih percipiraju Izraelci. To čini da su, na svetu, dve najzastupljenije jevrejske zajednice u stalnom međusobnom sukobu.

U knjizi Sefat Emet piše: „Istina je da sve zavisi od dece Izraela. Dok se ispravljaju, sva stvorenja ih prate“. Trenutno, mi se ne ispravljamo; samo se iz dana u dan sve više raspadamo.

Spasio nas je Kovid-19. Zaustavio nas je na putu ka uništenju. Omogućio nam je da razmišljamo o našem društvu i počnemo da ga popravljamo, čineći ga kohezivnijim i brižnijim, i time najzad damo pozitivan primer svetu.

Nismo iskoristili priliku; uprskali smo. Kako je svet na nas, u početku, gledao sa strahopoštovanjem dok smo nadvladavali virus, tako sada na nas gleda zbunjeno, jer zaostajemo za svim ostalim zemljama zbog predaje hirovima naših frakcija i sekti. Još jednom, podela je izvor naših nevolja, ali previše smo zauzeti prepuštanju pravedničkom revoltu da bismo to prepoznali.

Napisano je da je Izrael narod uštogljenog vrata i zaista smo vrlo tvrdoglavi. Biti tvrdoglav može biti korisno, ali ima i svoje granice. U jednom trenutku, kritična masa ljudi će upreti prstom na Izrael i reći da smo mi uzrok svih njihovih nevolja, a ništa što možemo reći neće ih uveriti u suprotno. Ako dođemo dotle, Izrael će biti u velikoj nevolji. Pre nego što se to dogodi, moramo da uradimo ono što je trebalo od prvog dana: da se ujedinimo i na ovaj način damo primer, pa će se na nas ceo svet ugledati i učiniti isto.

Iznenađuje da je Knjiga Zohar (Aharei Mot) pre skoro dve hiljade godina pisala o našoj situaciji i rešenju za nju: „Gle, kako je dobro i prijatno braći da sede zajedno“. Ovo su prijatelji dok sede zajedno i nisu odvojeni jedni od drugih. U početku izgledaju kao ljudi u ratu koji žele jedni druge da ubiju... a zatim se vraćaju u bratsku ljubav... a vi, prijatelji koji ste ovde, kao što ste bili u naklonosti i ljubavi i ranije, od sada se, takođe, nećete razdvajati... i po vašoj zasluzi biće mir u svetu“.

Autor:

  Dr Mihael Lajtman