Vreća u koju udara sudbina?
Niko nije očekivao da će uragan Lora biti toliko katastrofičan, kao što niko nije očekivao ni da će požari u Kaliforniji biti toliko razorni, niti da će u septembru Kovid 19 i dalje nastaviti da se širi i ubija. Niko, takođe, nije mislio da će američku ekonomiju, koja je bila tako dobra, zaustaviti virus, da će tržište rada, koje je bilo verovatno najbolje nego ikad, u roku od nekoliko nedelja pasti na najgore ikada, ili da će im društvo biti rastrgano eksplozijom rasnih tenzija. Niko ovo nije zamišljao, pa ipak, dogodilo se i događa se i dalje. Amerika prima udare i levo i desno, i gore i dole, a zemlja neograničenih mogućnosti izgleda da je postala vreća za udaranje sudbine.
Amerika je postala velika zahvaljujući hrabrim i odvažnim ljudima. Ali, ostaće velika jedino ukoliko se odvaži da ukroti sopstveno razmetanje hrabrošću.
Sjedinjene Države su očigledno jedinstvena zemlja. Nisu izrasle iz nekog posebnog plemena ili klana, već su se formirale vremenom tako što su je naseljavali imigranti iz dalekih zemalja, često iz sumnjivih okolnosti, i došli u divlju ničiju zemlju gde su mogli da postave pravila. I, postavili su pravila koja su oni i izvršavali. Niko nije smeo da dodirne tuđu imovinu, čak ni da u nju uđe bez dozvole. Ako uđete bez dozvole, mogli biste biti upucani zbog neovlašćenog pristupa i zakon bi bio na strani onoga ko je pucao.
Ali privatnost je daleko prevazilazila imovinu. Doseljenici su na novoosvojenom kontinentu odredili da niko nikome ne sme da kaže šta da radi, misli ili govori, osim ukoliko to vređa nekog drugog čoveka. Religija - strahovit inhibitor u Evropi, iz koje je potekla većina prvih doseljenika - proglašena je za lično pitanje i zbog toga je izgubila snagu da kažnjava. Svako je mogao slobodno da ostvari svoj san o slavi i bogatstvu, i to je zaista bio san za koji je većina Amerikanaca živela. Na mnogo načina to je i dalje tako.
Dugo vremena, taj san je i uspevao. Jureći njegovo ostvarenje, Amerika je postala jedina svetska velesila; njena vojna moć, ekonomski i kulturni uticaj prožimali su sve krajeve sveta. Svi, od najboljih američkih prijatelja do njenih najgorih neprijatelja, želeli su i možda i dalje žele da ostvare američki san. A taj san se uglavnom odnosi na novac i bogatstvo. Malo po malo, Amerika je postajala lider slobodnog sveta, gde su ljudi robovali jedino nalozima svog ega.
Ali to je moglo trajati samo do sada. U jednom trenutku, ego je prekoračio svoje granice i počeo da se ruši iznutra. Društvo koje je izgrađeno na osnovu ega nije moglo da izdrži povećanje njegovih egocentričnih zahteva i počelo je da implodira. Kada su ljudi počeli da odustaju od ostvarenja svojih snova, tražili su načine kako da olakšaju svoje bolno razočaranje. Tako je Amerika postala nacija begunaca koji beže iz sopstvene praznine. Gojaznost, zloupotreba narkotika, ubistva, samoubistva, ekstremizam i bilo koji drugi oblik bekstva od stvarnosti, verovatnije je da će zaživeti tamo nego bilo gde drugde na svetu. Jednostavno, ljudi su morali da pobegnu od svog beznađa.
Izgleda da se i priroda, na koju je Amerika, s pravom, bila tako ponosna, pridružila „trendu“ udaranja Amerike i tukla je zemlju na sve strane. Na svoj način, rekla je svojim naseljenicima: "Dosta!"
Vremena se menjaju. Parna mašina ega gubi pritisak, i time popušta i to da davi planetu. Priroda uzvraća udarac, a čovečanstvo, lični nasilnik ega, je povređeno. Ali to Ameriku, gde je ego napisao ustav, boli najviše.
U vremenima koja dolaze, uzajamno uvažavanje i odgovornost jednih za druge biće obavezni, a kulture zasnovane na egu će propasti. Proživljavamo civilizacijski preokret. To je revolucija kakvu nikada nismo videli. To nije revolucija u tehnologiji, upravljanju, ekonomiji ili u svemu navedenom zajedno. To je revolucija u ljudskoj prirodi. Čovečanstvo je ušlo u fazu transformacije iz koje će izaći kao potpuno nova kreacija: brižno, pažljivo i ujedinjeno kao jedno.
Oni koji su spremni da sahrane svoj ponos izbiće na prvo mesto. Oni koji ostanu uz svoj ego, pašće zajedno sa njim.
Amerika je postala velika zahvaljujući hrabrim i odvažnim ljudima. Ali, ostaće velika jedino ukoliko se odvaži da ukroti sopstveno razmetanje hrabrošću.
Autor:
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.