Bolest koja leči
Već duže vreme smo u krizi punog obima koja pogađa sva područja našeg života. Svi uobičajeni načini života su nam se srušili pred našim očima i sada treba da izgradimo neku novu stvarnost.
Još uvek nismo u stanju da zaustavimo ovu krizu i pretvorimo je u pozitivne promene. Ne možemo da se vratimo u staro stanje, niti da krenemo napred u novu dobru budućnost. Mi uopšte nemamo kontrolu nad ovom situacijom, pa je iz tog razloga vrlo rano govoriti o kraju ove krize.
Za sada, mi nismo svesni kroz šta prolazimo. Iako celo čovečanstvo živi u uslovima pandemije virusa korona već šest meseci, još ne razumemo zašto se to dogodilo, odakle je poteklo ili kako se ovaj udarac može ublažiti ili čak eliminisati. Još je nejasno kakav će biti novi svet ere post-koronavirusa.
Prerano je govoriti o budućnosti ako ne shvatimo sadašnjost, koja ne donosi radost, već neprestano donosi nova ograničenja i udare. Da smo mi mogli da ih razumemo, videli bismo svetlo na kraju tunela. Međutim, još nema ni traga svetlosti. Ne razumemo ni tamu u kojoj se nalazimo.
Čak i pre virusa korona, svet je bio u krizi i govorilo se o skorom svetskom ratu ili ekološkim katastrofama. Situacija je bila vrlo problematična, uostalom, nismo znali šta da radimo sa mladom generacijom, sa nezaposlenima. Bilo je puno problema i nije bilo jasno kuda sve to ide, poput osobe koja ne zna koju bolest ima, ali uspeva da ubrizga tablete protiv bolova i nekako opstaje.
Prema tome, mi još nismo dovoljno prepoznali zlo svoje situacije da bismo mogli da se iz njega i izvučemo. Mi smo poput osobe koja pati od bola, ali još ne zna šta nije u redu sa njom, koji je uzrok njene bolesti i kako se to može izlečiti.
Mi moramo da prikupimo sve raspoložive podatke, da analiziramo sve ono što čovečanstvo radi hiljadama godina i da pokušamo da razumemo šta se to dešava sa društvom, ljudima, državom i čitavom planetom Zemljom uopšte. Gde možemo da nađemo, ako ne rešenje, onda bar objašnjenje onoga što se dešava?
Virus nas pogađa na biološkom nivou, a takođe i na nivou društva i porodice. Zbog toga moramo pokušati da razumemo tendenciju: zašto se priroda tako ponaša prema nama i šta možemo učiniti, i to tako ne da se sakrijemo od ovakvog tretmana prirode, već da se izlečimo.
Koja je svrha virusa korona koji je toliko pogodio naše društvo, porodice, decu i sve naše sisteme i paralizovao pola sveta? Da biste pronašli rešenje, morate znati odakle je virus došao, u koju svrhu i šta treba učiniti kako biste ublažili ovaj udar i izlečili njegove posledice.
U svakoj bolesti postoji deo oporavka, svaka bolest se leči. Moramo videti do čega nas vodi korona virus i pokušati da sami dođemo do ovog zdravog stanja. Ipak, da bismo to uradili, moramo da razumemo ovaj udarac u punoj dubini na svim nivoima. Iza njega stoji sila koja ne želi samo da nas pobedi, već želi da nas izleči od teške bolesti.
Na kraju krajeva, čak i pre korona virusa, svet je postepeno klizio u ambis i nije bilo jasno koliko mu je vremena ostalo. Bilo je očigledno da nam priroda priprema ozbiljan udarac. Jednostavno nisam očekivao da će to biti virus, već sam očekivao neku vrstu socijalnih previranja, nacionalnih ili ekoloških katastrofa ili zemljotres koji će potresati celu zemlju. Ili bi kugla mogla malo da odstupi od svoje putanje u svemiru i da ugrozi sav život.
Situacija je mogla biti mnogo gora od epidemije korona virusa. U poređenju sa onim što se moglo dogoditi, virus korona je poput blage prehlade. Srećom, priroda i Stvoritelj nisu koristili tvrđe metode. Napokon, priroda ima cilj - da nas dovede do ispravne povezanosti. Živimo u vremenu kada Tora mora da se primeni, i to mora da bude jasno svim ljudima.
Koronavirus je najmanji udarac koji dolazi iz ljubavi i milosti za ljude koji ne razumeju svoj život. Moramo da razumemo zašto smo došli pod takve udarce. Zašto ne čujemo prvo upozorenje roditelja, poput dobre dece, kako bismo promenili ponašanje i živeli dobro, i umesto kazne dobijali poklone?
Mi ne čujemo upozorenja prirode da treba više da se integrišemo i da se dobro ophodimo. Jer svojim ponašanjem mi određujemo ponašanje čitave prirode, sprečavamo je da bude globalni sistem i da bude u ravnoteži. Mi remetimo ravnotežu prirode, i zato je jasno da je čoveku suđeno da pati više od bilo kog drugog. Zaista, udarac dolazi; ovo još nije kraj pandemije, a nije ni početak.
Priroda neće ustuknuti. Živimo u novoj eri opšte korekcije. Tako nam neće biti dozvoljeno da živimo u miru nekoliko desetina hiljada godina. Iz dana u dan otkrivaćemo da se neprestano kotrljamo nadole. Priroda nam pokazuje koliko se suprotstavljamo, mrzimo i odbijamo. Svako misli samo na sebe, a mi tako ne možemo dalje!
Autor:
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.