U POTREBI ZA NOVIM SISTEMOM ZA NAVIGACIJU

 

Link - In Need of a New Navigation System

U potrebi za novim sistemom za navigaciju

Svet se menja tako brzo da mi ne možemo da ga pratimo. Nekada smo, u školi ili na univerzitetu, učili o globalizaciji, ali to u svom životu nikada nismo osetili kao pravi problem. Sada je dovoljno da pogledamo kroz prozor negde u Zapadnoj Evropi i da vidimo svetloplavo nebo, koje je postalo sivkasto od dima usled požara na zapadnoj obali Amerike, kako bismo shvatili da smo zaista u jednom čamcu. Mi se krećemo svetom kao da živimo u trodimenzionalnom svetu, ali ne živimo; živimo u sferi i svaka tačka u toj sferi dodiruje svaku drugu tačku. Sve što radimo, kažemo ili čak pomislimo, dotakne sve ostale na svetu. To je zastrašujuća misao, ali bez obzira na to, ona je tačna. Slažem se sa bivšim generalnim sekretarom Ujedinjenih nacija Ban Ki Munom, koji je svetske probleme nedavno povezao sa „nedostatkom globalnog partnerstva“, ali mislim da je to dublje od partnerstva; naš opstanak postao je uvezan.   

Možemo da promenimo lice Zemlje i sudbinu čovečanstva za nekoliko meseci; pitanje je samo prelaska sa negativnog na pozitivan stav prema drugima. Ako ovo vežbamo, živećemo u raju na Zemlji. Ako to ne uradimo, nećemo morati da umremo da bismo otišli ​​u pakao; on će doći nama.

U stvari, prva lekcija kojoj nas je naučio virus korona bila je ta da smo prešli na novu dimenziju postojanja, sfernu, gde svaki pojedinačni element utiče na svaki drugi element. Mnogi ljudi su koristili frazu „Infekcija bilo gde je infekcija svuda“, da opišu našu međusobnu odgovornost u vezi sa virusom korona, ali ovo je jednako tačno i u vezi sa svim ostalim.

Zato, iako se ne volimo, i u mnogim slučajevima jedni drugima želimo najgore, ne možemo sebi da priuštimo da zadržimo takav stav; povrediće nas vrlo direktno i vrlo lično. Postali smo odgovorni jedni za druge u punom smislu te reči. Trebalo bi da brinemo o požarima i uraganima u SAD kao da se događaju u našem gradu; trebalo bi da brinemo o milionima ljudi koji umiru od kovida kao da su naša porodic,a i treba da brinemo o milionima ljudi širom sveta koji nemaju dovoljno hrane i vode, skloništa ili čak higijenskih uslova. Trebalo bi da brinemo o svim ljudima koji pate, jer su oni danas smo mi sutra, jednostavno i doslovno je tako.

I nije kao da ne možemo ništa da uradimo. Ima dovoljno hrane i vode za sve; možemo mnogo da uradimo da zaustavimo kovid, pa čak i da ga izlečimo, i možemo mnogo da pomognemo Zemlji da uravnoteži svoju klimu. Ali, u trenutnom stavu beskrupulozne ambicije, nećemo ništa preduzeti i svi ćemo se potonuti sa Zemljinim brodom koji tone. 

Tako, prva stvar koju treba da uradimo jeste da promenimo međusobni odnos. Ako promenimo atmosferu osetiti sasvim prirodnim da pomažemo jedni drugima. Kada se to dogodi, ogromni resursi koje smo uskladištili za svoje potrebe i da bismo ih uskratili drugima, brzo će pronaći put tamo gde su najpotrebniji. Možemo da promenimo lice Zemlje i sudbinu čovečanstva za nekoliko meseci; pitanje je samo prelaska sa negativnog na pozitivan stav prema drugima. Ako ovo vežbamo, živećemo u raju na Zemlji. Ako to ne uradimo, nećemo morati da umremo da bismo otišli ​​u pakao; on će doći  nama.

Autor:

  Dr Mihael Lajtman