Prednosti različitosti
Napisano je u Mišna (Sota, 9:15) da će na ‘kraju vremena’ mržnja porasti. Sudeći po ovom što se danas događa, bliži nam se ‘kraj vremena’. Nikada pre nije postojala ovolika količina mržnje na društvenim mrežama, u novinama i na televiziji, a talas se čini sve većim. Nije da više ne postoje ‘mirna’ mesta, ali je duh vremena jednostavno toksičan. Jedna pogrešna reč – a veoma je lako pogrešiti – i zabranjeni ste, prognani iz sveta.
Rasna mržnja i antirasistički protesti, koje gledamo u poslednje vreme, samo su deo te mutne bujice. Kao i svi talasi i nemiri podstaknuti rasizmom imaće svoje uspone i padove, i jasno je da se sve kreće u pravcu ogromne oluje.
Mržnja ovde neće prestati. Kako bude jačala i širila se, delovi koji postoje unutar svake grupe, razdvojiće se od glavnih korpusa i formiraće manje tabore koji će se boriti jedni protiv drugih. Društvo će se raspasti i zavladaće anarhija. U Talmudu (Sanhedrin 98b) piše da čak ni najveći mudraci ne bi poželeli da žive u razdoblju ‘kraj vremena’.
Jasno je da još uvek nismo došli do toga, ali idemo u tom pravcu. Tako, ukoliko ne okrenemo kurs, stići ćemo tamo pre nego što toga budemo svesni.
Uloga mržnje
Problem je u tome što mislimo da je mržnja loša i štetna. Pokušavamo da ne mrzimo, ali radeći tako propuštamo šansu da ispravimo mržnju, sve dok se ne suočimo s tim da se ona intenzivnije izliva.
Mržnja je odvratnost koju osećamo prema onome što nismo mi. Naš osećaj jedinstvenosti duboko je ukorenjen u našoj psihi, ali takav osećaj postoji iz opravdanog razloga: naša percepcija je moguća samo kroz suprotnosti. Da nismo osetili tamu, ne bismo znali da postoji svetlost. Da nismo osetili šta je hladno, ne bismo mogli da osetimo toplotu. Isto tako, da nismo osetili mržnju, ne bismo bili ustanju da osetimo ljubav.
Otuda, kada se mržnja ispolji ne treba da pokušavamo da je ugušimo ili negiramo. Umesto toga, treba svesno da se trudimo da povećamo svoju ljubav prema objektu svoje mržnje, i to do te mere da ljubav bude veća od mržnje koja se ispoljila. Ako sve strane koje su uključene u ispoljavanje mržnje učestvuju u ovakvom pokušaju, rezultat će biti – ljubav, veća nego ikada ranije. Ako ne učestvuju sve strane, ceo proces je beznadežan.
Ukoliko se svi delovi društva uključe u ovakav poduhvat, povećaćemo ljubav koja postoji u našem svetu, i to do takvih nivoa kakve nikada ranije nismo videli, i ovo će biti precizno zbog nivoa mržnje koji ne može da se uporedi sa dosadašnjim nivoom mržnje, a koja nas je primoravala da forsiramo odgovarajući nivo ljubavi. Time što mržnji negiramo pravo da postoji, negiramo i svet ljubavi i osuđujemo ga na to da uskoro uslede intenzivnije manifestacije mržnje.
Prema ovoj paradigmi, sve što mrzimo je zapravo odskočna daska za osećaj veće ljubavi. Ako se danas najintenzivnija mržnja ispoljava između rasa, upravo tu će se pojaviti novi nivo ljubavi. Međutim, to će se dogoditi samo ako obe strane rade zajedno na povećanju ljubavi među njima do nivoa postojeće mržnje.
Razumem da je ovo potpuno nova ideja i da je u suprotnosti sa većinom onoga što smo do sada učili. Ali s druge strane, to o čemu smo učili više ne funkcioniše, tako da je vreme da pokušamo novi pravac.
Ideja je jednostavna: druga osoba je različita od mene; ne volim drugu osobu i želim da ta osoba bude povređena ili da bar nestane. Ova mržnja je ono što podstiče sve nasilje koje smo videli poslednjih nedelja i meseci. Ako ostanemo pri tome, raznećemo celu zemlju. Tako, umesto da pustimo da se mržnja pogoršava i raste, svi treba da uložimo svesne napore da povećamo ljubav jednih prema drugima, čak iako je jasno da je to lažno. Iznenađujuće je, međutim, da će naši napori uroditi plodom i otkrićemo da možemo da volimo ljude koje do pre nekoliko trenutaka nismo mogli ni da podnesemo.
Ovo je vrlo izvodljiv predlog; on traži hrabrost i posvećenost, i jedina je nada da se izbegne potpuna propast zemlje.
Autor:
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.