GRADEĆI MOSTOVE IZMEĐU NAS MI GRADIMO POVEZANOST IZMEĐU NAS

 

Link - Building Bridges In The Connection Between Us

Gradeći mostove između nas mi gradimo povezanost između nas

Glavno pitanje koje bi trebalo da nas muči jeste pitanje o tome kako da obnovimo i ponovo izgradimo generalnu posudu duše, a koja je razbijena egoizmom koji je u nju ušao. Baš kao što voda teče sa planina i ispunjava doline između planina, tako je i egoizam, koji se otkrivao, ispunjavao praznine u povezanosti između nas, i time počeo da nas razdvaja i udaljava jedne od drugih. Od tada postoji problem u vezi s tim kako da gradimo mostove nad našim egoizmom.

Egoizam neće nestati. Nije moguće boriti se protiv toga, a i nema potrebe za tim. To je sila koju je Stvoritelj stvorio, i ona upravlja nama. Nije moguće išta uraditi u vezi s njom, izbrisati je ili uništiti na bilo koji način. Jedino što možemo da uradimo jeste da je uravnotežimo.

Činjenica je da nas egoizam razdvaja, i zbog toga ćemo početi da se sve više uzdižemo iznad njega i gradimo velike mostove koji će nam omogućiti da povežemo „doline” koje nas razdvajaju, tako da će voda, more, okean ostati ispod, i moći ćemo da sagradimo drugi sprat.

Kada ove mostove gradimo iznad vode s ciljem da se međusobno povežemo, osetićemo potpuno novo integrisanje jednih u druge. Potrebno je da u obzir uzmemo naš egoizam, zbog toga što, s jedne strane, ove mostove nećemo moći da gradimo bez njega, a s druge strane, povezanost između nas moramo da podignemo na sledeći nivo.

To je vrlo zanimljiv nivo. Svi smo međusobno različiti i suprotni jedni drugima. Ne razumemo jedni druge i toliko ne možemo da se složimo niti udružimo jedni s drugima da se udaljavamo i sve više i više postajemo stranci.

Vidi se da danas mladi više ne mogu da se povežu s ciljem da se venčaju, zajedno odgajaju decu i održe dom. Ovo za posledicu ima to da temelji mnogih institucija u svetu bivaju uništeni: selo, tradicija, ili šta god da je to, zapravo se raspada i propada.

Egoizam kontinuirano raste, i prostore između nas ispunjava sa sve više i više vode, dovodeći nas u stanje u kojem više ne možemo da postojimo u ovom svetu, naročito danas.

Više ne postoji takav globalni integralni svet u kojem su svi donekle povezani jedni s drugima, barem egoističnim silama. Prethodno stoleće, 20. vek, bilo je tipično po ujedinjenosti ljudi da postignu zajedničke dobitke na području bankarstva, trgovine, politike i međunarodnih odnosa. Ali, to doba je prošlo i stanje otuđenosti ponovo je tu.

To je razlog iz kojeg moramo da naučimo to da ispravne mostove između nas gradimo nad prethodnim stanjem, nad razdvojenošću koju danas osećamo, kao što se kaže: „Ljubav će pokriti sve grehe”, gde su gresi namere protiv drugih, i otuda, treba da gradimo mostove ljubavi.

Moramo da razumemo na koji način to možemo i da uradimo. Kakva povezanost može da postoji između nas ako se svako drži svojih stavova? A ukoliko svako bude mogao da svoje gledište zameni gledištem drugog, šta će se tada dogoditi? Pojaviće se diktator i svi će početi da ga slušaju? Ni to, isto tako, ne može da se dogodi.

U celini, ispravka sveta se odnosi na to da se u obzir uzme sva razdvojenost između nas i sve osobine koje svako od nas ima da bismo mogli pravilno da se ujedinimo. Ali, kako je to moguće kad svako od nas ima drugačije gledište? Štaviše, što smo razvijeniji, to je veća polarizacija između različitih gledišta, želja, razumevanja i koncepata.

Mudrost kabale nas, s druge strane, poziva da se povežemo iznad naših osobina, našeg razumevanja i naših koncepata. Kako je moguće to da dve osobe ispune svoje potrebe, svoje ciljeve i rade u međusobnom razumevanju? To je problem.

Po ovom pitanju ne možemo ništa da učinimo. Ne možemo da razumemo svet koji je istovremeno u dvema potpuno suprotnim dimenzijama.

Na nižem nivou svako od nas je unutar sebe, i razumemo to da možemo da dođemo u kontakt jedni s drugima samo putem nečeg udaljenog i spoljašnjeg, poput različitih država koje održavaju samo odnos „ti si za mene, i ja sam za tebe“ i ništa više od toga. Ali, plan stvaranja gura nas napred prema apsolutnoj povezanosti.

Ovde smo u sve većem kontrastu od Stvoritelja, koji hoće da nas po svaku cenu poveže, i tako nas gura jedne ka drugima na egoističan način. Ali, što smo bliži jedni drugima, to se više osećamo kao zakleti neprijatelji, i da ne možemo da se približimo jedni drugima. To znači da Stvoritelj neprestano poziva na ratove, sukobe, konkurentnost, rivalstvo između nas, itd, i njih nam i nudi.

Mi ne možemo da se međusobno dogovorimo ni na jednom nivou, i vidimo da je to tako bilo čak i u detinjstvu ili mladosti, a isto je i sada kada smo odrasli ili smo došli u zrele godine. Egoizam raste i postajemo sve više suprotni jedni drugima. Čak i narodi sveta osećaju danas takvu otuđenost, i razilaze se u svim pravcima.

Osoba ne oseća to da mora da živi unutar svoje nacije, u svojoj državi, na svojoj zemlji, jer su nacija, država i zemlja niži nivoi u odnosu na njen ego. Tako, lični ego nadvladava.

Statistički gledano, danas je veliki broj onih koji su u potrazi za novim mestima za život, i oni se sele. Ne mare za to da li žive u svojoj domovini ili ne, sve dok jezička barijera nije prevelika, i zbog toga na svaki mogući način pokušavaju da promene mesto svog doma.

Međutim, mi smo pod uticajem Stvoritelja, opšte sile prirode, koja nas sve zajedno slama bez obzira na sve, i gura nas, pomoću polja sila, sve bliže i bliže jedne drugima. To je razlog iz kojeg se sve lošije osećamo i čak se plašimo toga da budemo zajedno.

Naravno, ne možemo da se povežemo na ovom nivou, jer će nas to dovesti do nove eksplozije. Šta možemo da uradimo? Prema mudrosti kabale, moramo da izgradimo još jedan nivo mostova između nas, ali moramo da znamo kako da ih gradimo.

Ovo je kvalitet Bina, koji ne postoji u našem svetu. Otuda, moramo da počnemo da se angažujemo u formiranju desetki da bismo unutar desetki izgradili povezanost između nas na drugom spratu, na drugom nivou.

Autor:

  Dr Mihael Lajtman