DAN KADA LEKARI VIŠE NEĆE BITI POTREBNI

 

Link - The Day When Doctors Will No Longer Be Needed

Dan kada lekari više neće biti potrebni

Objavljeno u vestima (Medikal Ekspres, novinska internet agencija iz oblasti medicine i zdravlja): „Istraživanje koje je objavljeno u nedelju, a koje je obuhvatilo gotovo 60.000 bolničara u Francuskoj, pokazalo je da je više od polovine njih veoma blizu toga da sagore na poslu, kao i to da se oni bore i pored toga što nemaju godišnji odmor, i što je obim njihovog posla povećan zbog virusa korona“.

„Istraživanje koje je sprovedeno u nacionalnom Savezu bolničara Francuske pokazalo je da je 57 odsto ispitanika izjavilo da je u „stanju profesionalne iscrpljenosti“, što je porast u odnosu na 33 odsto ispitanika koji su isto izjavili pre nego što je globalna pandemija kovid 19 pogodila Francusku početkom 2020“.

„Istraživanja ukazuju na to da se oseća veliki napor u evropskom zdravstvenom sektoru, koji je tokom prvog talasa infekcije dospeo pod pritisak bez presedana, a sada se suočava s novim naletom hitnih prijema“. 

„Više od trećine bolničara kaže da njihova odeljenja sada nemaju dovoljno osoblja, u poređenju sa normalnim stanjem, a dve trećine njih kažu da su se radni uslovi pogoršali od početka pandemije“.

„Svaki peti bolničar kaže da od marta nije bio u mogućnosti da ode na godišnji odmor“.

„'Iako postoji 34.000 upražnjenih mesta za bolničare, do ovog trenutka u 2020. godini... pogoršani radni uslovi znače to da reskiramo da još i više bolničara napusti svoj posao', rečeno je iz Saveza, u izjavi koja je data“.

Pitanje: Zar je moguće da pucamo sebi u nogu? Zar nije jasno to da pre svega moramo da podržimo medicinsko osoblje koje je, kako se to obično kaže, na prvoj liniji fronta?

Moj odgovor: U prirodi postoji plan koji deluje tako da će svako na kraju prepoznati to da je njegova priroda takva da on nema stvarnu brigu ni za koga. Ljudi su toliko uskogrudi da ne misle o drugima već jedino o sebi, i ništa drugo njih ne zanima.

Pitanje: Vi zapravo mislite na državne vođe, i na to što su važni jedino sami sebi?

Odgovor: Govorim o svakome, bez obzira ko je on.

Komentar: Ali kako to da vladini službenici ne odluče da na prvom mestu plate medicinsko osoblje, da im i udvostruče plate, budući da su na prvoj liniji fronta, jer naposletku, možda će nekome od tih službenika isto tako zatrebati medicinska nega.

Moj odgovor: Sigurno će dobiti odgovarajuću negu, ne brinite.

Pitanje: Da li to znači da su oni koji brinu o tim službenicima dobro plaćeni?

Odgovor: Naravno.

Pitanje: Da li treba da i dalje razmišljamo o podršci medicinskim radnicima, i o tome da im bude dato više?

Odgovor: Da.

Pitanje: Da li je razlog iz kojeg se to ne događa isti mehanizam koji i u nama radi?

Odgovor: Da, naša glava ne radi u ovom smeru, i umesto da razmišljamo suprotno, mi mislimo da, ako već rade, neka nastave da rade, a mi ćemo smisliti još neke zakone, i na taj način oni neće moći da se oslobode ovog posla.

Pitanje: Da li to znači da ćemo ih porobiti?

Odgovor: Naravno. Ali mislim da će sve to prestati, jer radnici više neće dolaziti na posao, a šta ćemo onda da radimo? Ne možemo da ih prisilimo.

Pitanje: Da li je tihi štrajk njihovo poslednje utočište?

Odgovor: Naravno. „Ne slažem se sa uslovima rada na svom poslu“. Ukoliko se to dogodi organizovano, država će tada učiniti šta god bude bilo potrebno.

Ovde još jednom otkrivamo to da nam naš ego stoji na putu da organizujemo normalno prijateljsko društvo, u kojem su svi međusobno povezani i o svima drugima brinu kao da su jedna porodica. To ne možemo da uradimo čak ni u jednoj jedinoj državi.

Komentar: Vidimo da ego ulazi čak i u humanistička zanimanja...

Moj odgovor: Videćemo da egoizam stoji na našem putu u najkritičnijim tačkama. Čak i ako želite  da okupite te ljude da razgovarate, da im se povećaju plate, da se donesu određeni zakoni, to nećete moći da učinite!

U skladu sa onim što Knjiga Zohar kaže, osoba ne može da odustane od svog ega, čak ni onda kada se suoči sa smrću, i kada joj anđeo smrti do usta donese mač s kapljicom otrova. Osoba ne može to da odbije i hoće da proguta taj otrov, taj egoistični užitak, i tako otvori usta i proguta otrov i svemu dođe kraj.

Pitanje: Otuda, da li, u skladu sa onim što Knjiga Zohar kaže, to znači da nema izlaza?

Odgovor: Izlaz postoji, samo ukoliko svi zajedno privučemo Višu Svetlost ka nama. Svetlost će sve ispraviti.

Pitanje: Ako nam ovo stanje donese to da prepoznamo da uništavamo sebe, a da bismo se spasili moramo da postanemo jedna porodica, stanje povezanosti, da li će ljudi pristati na to?

Odgovor: Samo ako se svi zajedno slože! U tome je čitav problem. Moramo da iskorenimo mržnju među ljudima, i da čitavu tu materiju uzmemo za ozbiljno. Ako to hoćemo za opšte dobro, onda će se to i ostvariti, i niko neće biti oštećen!

Doći će to i neće nestati! Ljudi će početi da govore o tome sve više i više, a onda će razumeti da nemaju snagu da uspostave takvo stanje. Tada će razmišljati o tome odakle mogu da dobiju snagu za to, kako da pronađu takvu snagu. Tu snagu ćemo moći da pronađemo jedino ako napravimo desetke, male grupe u kojima ćemo pronaći zajedničku silu povezivanja. Tako stvaramo Stvoritelja, kako se kaže.

Stvoritelj je dobra sila koja je između nas. Čak iako smo egoisti, ipak žudimo za jedinstvom iznad egoizma, i tada gradimo, stvaramo i generišemo Stvoritelja između nas. U suprotnom, On ne postoji.

Tu silu počinjemo da generišemo između sebe doslovno od linije starta, ni od čega, iz vakuuma.

Pitanje: Da li jedna mala grupa generiše Stvoritelja, i druga mala grupa generiše Stvoritelja, te se na taj način mnogi „Stvoritelji“ rađaju?

Odgovor: Da, i tada se te grupe ujedine kao jedna, tako da je svaki njihov pokret ka jedinstvu. Na taj način se na kraju stvara jedan Stvoritelj iznad svih njih. I, šta je Stvoritelj? Svojstvo ljubavi i davanja. Tako je jednostavno to da se Stvoritelj otkrije kroz ovakve akcije.

Pitanje: Da li proces počinje u malim grupama?

Odgovor: U malim grupama od najviše deset ljudi.

Pitanje: Da li je to optimalan broj ljudi koje možemo da naučimo da volimo?

Odgovor: Da. To uopšte nije jednostavan proces, ali on će se dogoditi, jer nemamo izbora. Kad postignemo ovo stanje, neće biti potrebe za bolničarima, za medicinskim osobljem, i svaki čovek će imati sve što mu je potrebno.

Pitanje: Da li to znači da Vi vidite da će u tom stanju društvo biti zdravo, i da će ljudi biti zdravi, i bolnice im neće biti potrebne?

Odgovor: Potpuno zdravi.

Autor:

  Dr Mihael Lajtman