Link - “In The Days Of Post-Covid” (Linkedin)
U danima posle KOVID-a
Sada, kada je masovna vakcinacija na pomolu, izgleda kao da će se svi vratiti načinu života iz 2019. godine, onakvom kakav je bio pre nego što je virus korona zavladao ljudskom civilizacijom. Ali, mislim da nas očekuje iznenađenje. Onda kada svako bude zdrav, i kada svi budemo mogli da putujemo i da radimo ono na šta smo navikli, mislim da ćemo tada otkriti da smo se pomerili napred u načinu na koji smo vodili naš prethodan život. Započeli smo novu fazu u našem razvoju. Ne mislim da će se ljudi vratiti radu u kancelarijama, mada će neki to i uraditi. Ne mislim da će ljudi ponovo upasti u „putnu groznicu”, koja je poput pandemije zahvatila svet pre KOVID-a 19, i ne mislim da ćemo izlaziti isto onoliko koliko i pre, mada će to biti bezbedno.
Mislim da smo malo odrasli, postali smireniji. Kaže se da su ljudi društvena bića i da im je potrebno da ljudi budu oko njih, ali da li smo zaista takvi? Posao nam je potreban jer nam je potreban prihod, i zato se družimo s kolegama, ali da li smo društvena bića? Isto tako, nama je potrebna potvrda naše vrednosti, koju možemo da dobijemo jedino od drugih ljudi, te moramo da komuniciramo s drugima, pokušavajući da dominiramo nad njima, da nas oni priznaju, ili da načinimo tako da oni budu podređeni nama. Ali, to nisu društvene potrebe; to su sebične potrebe koje zahtevaju zadovoljenje.
Meni izgleda kao da nam je virus korona pružio novu radost u tome da budemo sami sa sobom ili sa porodicom, i da u tome uživamo više nego da se takmičimo sa svetom za moć i prestiž, na način na koji smo to ranije radili, često zbog nedostatka izbora. Jasno je da se nisu svi promenili na ovaj način, ali siguran sam da se dovoljno ljudi promenilo da bi se ta promena osetila, trajala i rasla.
Dok smo mladi, mi gledamo druge i imitiramo ono što oni rade. Kako odrastamo, razvijamo individualnost i smanjuje se naša instinktivna tendencija da sledimo stado. Mislim da čovečanstvo prolazi kroz sličnu fazu. Počećemo sve češće da se pitamo: „Zašto? Da li vredi? Da li ću imati stvarne koristi od toga da radim ono što svi rade?”.
Još uvek ne znam šta će zameniti naša stara zadovoljstva, šta će doći umesto putovanja, na primer. To u velikoj meri zavisi od mišljenja lidera i ljudi na vrhu, koji hoće da nas namame na to da trošimo novac na stvari koje nam ne pružaju trajno zadovoljstvo, jer je za njih to unosno. Ali, u svakom slučaju, čini mi se da smo izašli iz našeg pre-kovidskog ludila i da ćemo sada biti sređeniji, mirniji ili, drugim rečima, zreliji.
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.