Link - “How Can I Not Be Afraid About Coronavirus?” (Quora)
Kako da se ne bojim virusa korona?
Ja mislim da će se virus korona i dalje širiti i da će nas dovesti u takvu situaciju da ga se bojimo dok smo istovremeno i naviknuti na njegovo mesto u našem svakodnevnom životu. Štaviše, naš strah od virusa neće ometati naše svakodnevno funkcionisanje.
Virus korona možemo da dodamo na dugačak spisak rizika s kojima smo naučili da živimo. Ipak, bilo bi pametno da naučimo i to kako da poštujemo nekoliko pravila koja nam virus korona šalje. Štaviše, možemo da očekujemo to da se pojave i neke druge krize, te da ćemo u svakom trenutku morati da im se prilagodimo.
U budućnosti ćemo se u pozitivnom svetlu sećati pandemije virusa korona, jer je poslužila tome da se ljudski odnosi bliže usklade sa međuzavisnošću i povezanošću koje postoje u prirodi.
Prvo, virus nas je naterao da razmotrimo to kako živimo svoj život, kao i da razmislimo o tome kako bismo mogli da obnovimo i poboljšamo svoje odnose.
Drugo, usporio je potrošački voz u kojem smo se vozili, dajući nam prostor da napravimo razliku između onoga što je osnovno u našem životu i onoga bez čega bismo mogli.
Treće, pokazao nam je jasne primere toga da se priroda obnovi za kratko vreme kada se mi umirimo.
Još smo usred glavne lekcije o međusobnoj zavisnosti koju nam ovaj virus donosi, a koja ide od toga da je potrebno da praktikujemo, tamo gde živimo, pojavne oblike uzajamne zavisnosti – sprovođenje lične higijene, nošenje maski i održavanje uslova za socijalnu distancu – do toga da našu tesnu globalnu međusobnu zavisnost potvrdi time što se na početku virus pojavio u jednom delu sveta i brzo se proširio i postao globalna pandemija.
Opširno sam i govorio i pisao o tome da krize postaju prilike za nas da tražimo našu bolju međusobnu povezanost, i da nam služe za to da napredujemo ka stanju ravnoteže s prirodom.
Frontalna borba protiv virusa korona je uzaludna. Sve ćemo više otkrivati to da nije moguće boriti se protiv virusā. Oni su u nama. U našim telima su milijarde virusa, tako da nema smisla boriti se protiv sopstvenih tela. Otuda, bilo bi mnogo mudrije kad bismo naučili to kako da sebe podesimo – svoje misli i želje – da bismo se pozitivno povezali s drugim ljudima i prirodom. Tada bi naša tela na zdrav način podržala našu težnju da ostvarimo potpuni smisao našeg života kao ljudskih bića, kao i da prilagodimo naše međusobne stavove u cilju ispunjavanja sve oštrijih uslova za međusobnu zavisnost i međusobnu povezanost koje nam priroda postavlja. Tada bismo život živeli puno srećnije i zdravije.
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.