ŠTA JE POTREBNO ZA TO DA SE POSTIGNE MIR SA IRANOM?

 

Link - “What It Takes To Make Peace With Iran” (Times Of Israel)

Šta je potrebno za to da se postigne mir sa Iranom?

U poplavi sporazuma o normalizaciji koje je Izrael postigao u poslednjih nekoliko meseci, pomislili biste da se približavamo kraju sukoba na Bliskom Istoku. Voleo bih da je to tako lako. Ovi sporazumi, koliko god da su veliki, uglavnom su poslovni aranžmani koji su unosni za obe strane. Sve dok donose dobit, „mir” će opstati. Ali, ukoliko prestanu da donose dobit, odnosi će ponovo zahladneti. U svakom slučaju, nedavni sporazumi nisu ostvarili nikakav stvaran dobitak (osim ekonomskog), te ukoliko oni nestanu, ni do kakvog stvarnog gubitka neće ni doći. Ono što se zaista računa jesu naši odnosi sa onima koji su nam objavili rat. Međutim, to što se računaju nije zbog onoga što mir sa onima koji su nam objavili rat znači za region, već zbog toga šta to znači za nas, Izraelce koji žive u Izraelu.

Jasno je to da su sporazumi o normalizaciji odnosa sa onim arapskim zemljama koje nemaju aktivan sukob sa Izraelom fokusirani na ekonomsku korist koju obe strane imaju od njih. U tom smislu, mislim da je poslovanje koje premijer Netanjahu ima sa ovim zemljama – sjajno. Međutim, stvari se komplikuju kada je reč o miru sa zemljama kao što je Iran, gde je motivacija verska.

Prvo, Iranci su vrlo pametni ljudi. Prema našem gledištu, mi nismo u sukobu sa Iranom više nego sa bilo kojom drugom državom. Razumem da im je potrebno to da pokažu svoju moć i da hoće da se pozicioniraju na čelo otpora postojanju države Izrael, ali na kraju, njima ova borba samo crpi snagu i ne pomaže im.

Međutim, mada mi Irance ne razmatramo za neprijatelje, mir s njima zavisi od nas, a ne od njih. Gde god postoji sukob, sa Izraelom ili bez Izraela, njegovo rešavanje zavisi od Izraela i to iz jednog jedinog razloga: narodi se bore protiv nas, i jedni protiv drugih, zbog toga što se mi borimo između sebe. Izrael je barometar sveta. Kada se mi međusobno borimo, to podstiče i intenzivira ratove po čitavom svetu, i narodi nas zbog toga mrze, čak i tada kada izgleda da ti ratovi s nama nemaju veze.

Mi možda ne vidimo tu vezu i čitava ideja nam možda izgleda čudno, ali ako pogledate istoriju sveta, primetićete da su Izrael i Jevreji uvek krivi za ratove. Mnogi istoričari su to već primetili i osuđuju nemilosrdnu tendenciju naroda da Izrael bude večiti žrtveni jarac. Međutim, ne možete da odbacite argument žrtvenog jarca kad je bes ljudi prema Izraelu iskren i dolazi iz njihovog unutrašnjeg osećaja. Mnogi ljudi koji mrze Izrael nikada nisu bili u Izraelu, ne znaju gde je, nikada nisu razgovarali s nekim Izraelcem, nikada nisu upoznali nekog Jevrejina, i ne mogu ni da objasne zašto misle da je za njihove nevolje kriv Izrael. Ali, šta možete da učinite ukoliko se tako osećaju? Ne možete da rasuđujete kroz mržnju; razum i osećanja deluju na dve paralelne ravni, i osećanja uvek nadvladaju.

Kada se ljudi u Izraelu budu ujedinili između sebe, to će projektovati mir u čitavom svetu i sukobi u svetu će se smiriti. U Knjizi Zohar (Toldot, 171) o tome piše: „Kada dobra inklinacija [milost ljudi] nadvlada, neprijatelji čoveka, isto tako, sklapaju mir s njim”. U Zoharu, porciji Aharei Mot, još eksplicitnije piše: „’Kako je dobro i kako je prijatno braći da sede zajedno’. Oni su prijatelji jer sede zajedno i nisu odvojeni jedan od drugog. U početku izgleda kao da ratuju, da žele da ubiju jedan drugog... a potom se vraćaju bratskoj ljubavi.... A vi, prijatelji koji ste ovde, budući da ste i ranije bili u naklonosti i ljubavi, od sada se isto tako nećete razdvajati jedan od drugog... i vašom zaslugom,  u svetu će biti mir”.

Drugim rečima, ne možemo da se žalimo na to da nas Iran mrzi. Sve što treba da radimo jeste da gledamo vesti i priznamo to da nas Iranci ne mrze toliko koliko mi mrzimo jedni druge. Svi gledaju u nas, a mi projektujemo intenzivnu unutrašnju mržnju. Ukoliko bismo projektovali jedinstvo i solidarnost, to bi se odmah odrazilo na svet. Još jednom, trebalo bi da usadimo u svoje srce da nas Iran, i bilo koji drugi neprijatelj po tom pitanju, ne mrzi ni iz kojeg drugog razloga osim iz razloga što mi mrzimo jedni druge.

Otuda, unutrašnji mir jeste jedini mir koji moramo da sklopimo. Ukoliko ovo postignemo, svi ostali sporazumi doći će prirodno i bez napora. Ukoliko zračimo unutrašnjim jedinstvom, ujedinićemo svet.

Autor:
  Dr Mihael Lajtman