Nauči da voliš sebe
Pitanje: Nije tajna to da su ljudi umorni. Gotovo svakodnevno se otkrije nešto novo: virus živi do 28 dana na mobilnim telefonima, kreditnim karticama i novcu; ljudi mogu ponovo da se zaraze virusom korona i ta ponovna infekcija je mnogo jača od prve.
Virus je otkriven u vodi. I životinje mogu, isto tako, da se zaraze. Moguće je zaraziti se i bez kontakta s bolesnima. I, pojavljuje se sada još jedan virus, koji je više "zao".
Naveo sam samo 1% onoga što šire mediji, i uopšte svako. Gde čovek u ovoj situaciji može da ode? Na šta ga ona nagoni? Da li ovako treba da živi – unutar jednog kvadratnog metra i bez kretanja?
Odgovor: Čovek ne može ništa da uradi.
Napomena: U ovom slučaju, običan čovek reaguje suprotno. On kaže: „Budući da je tako, izlazim iz kuće. Zar ne mogu da nastavim da živim?“ I, on izlazi. Mi ga sami nagonimo na ovakvu odluku.
Moj komentar: Ne. Mislim da je to ipak pogrešno. Moramo da razumemo to da osoba ne treba da postupa u skladu sa svojom snagom ili uverenjima. Treba da postupa onako kako i mora da postupa.
Pitanje: Kako to mislite „mora“? Šta to znači?
Odgovor: Mi moramo, jer ovaj virus je došao da nas obrazuje. Obrazuje! A mi to na neki način ignorišemo i kažemo: „Ipak ćemo ovako da radimo!“ Poput malog deteta koje udara nogom o pod.
Napomena: Ali čovek ne razmišlja o obrazovanju. On misli: „Moram stalno da brišem svoju kreditnu karticu, moram stalno da čistim prostor oko sebe i da ne puštam nikoga blizu sebe“. I, čovek ne misli da je virus došao da nas obrazuje.
Moj komentar: To moramo da mu objasnimo. To je naš problem. Naš problem – problem nas koji razumemo odakle je virus došao i zašto.
Prilično čudno, došao je da nas zbliži. Ali da nas zbliži iznutra, a ne spolja. Zato ne treba da brišemo prostoriju iza svakoga ko je u njoj bio, već da „brišemo“ sebe da ne bismo zarazili jedni druge, i da se zabrinemo: „Da li ću zaraziti nekoga“, a ne da li će neko zaraziti mene. Kada mislimo na druge umesto na sebe, sve će nestati i virus će nestati, iščeznuće poput dima.
Pitanje: Da li je čitav problem samo u tome što sam se zatvorio u samog sebe, i samo mislim na to šta ja treba da radim, kuda ja treba da idem?
Odgovor: Nije, jer moram da radim i jedno i drugo. Ali to moram da radim ne da bih se zaštitio od drugih, već kao da sam ja jedina bolesna osoba na svetu i želim da zaštitim druge od sebe.
Pitanje: Tako, nije pitanje „Šta će se dogoditi sa mnom?“, već „Šta će se dogoditi sa drugima?“
Odgovor: „Šta će se dogoditi sa svima nama?“ Virus nam, napokon, donosi prepoznavanje naše međusobne povezanosti, koja je loša, egoistična i štetna. Ovaj virus i drugi virusi koji će doći nakon njega, dovešće nas u stanje u kojem ćemo misliti o drugima, a ne o sebi, jer samo tako možemo svakoga da zaštitimo.
Ušli smo u stanje u kojem nemamo drugog izbora. Na kraju, moramo da razumemo to da svet mora da dođe u svoje ispravljeno stanje, i ne smemo da sledimo put svog egoizma, već suprotno tome, put ka našoj povezanosti.
Pitanje: Na osnovu Vaših reči, izgleda da medicina neće moći da napravi vakcinu, ili će možda i moći, ali doći će drugi virus?
Odgovor: Da, naravno.
Pitanje: Da li je bolje da se ne ide u tom smeru?
Odgovor: Da. Ušli smo u 21. vek. Ovo je novo doba, ovo je novo stanje čovečanstva. Tu su novi virusi, duhovni, ili bi se čak moglo reći psihološki, virusi koji nam ukazuju na to da je naša povezanost presudan faktor. Ako je dobro, dobro je za sve nas. Ako je loše, biće loše za sve nas.
Pitanje: Kako treba da razmišljam da bi to bilo isceljujuće?
Odgovor: Isceljujuće je kada mislim na druge: kako da ih ne zarazim, kako da osiguram to da budu živi i zdravi. Jednostavno je. To je to. Ne mislim na sebe, već na druge. I, ovako se i ja spasavam i dekontaminiram. Ne udaljavam druge od sebe da se ja ne bih zarazio, udaljavam ih od sebe da ja njih ne zarazim.
Napomena: Ali, ja nisam bolestan ...
Moj komentar: Svi smo mi bolesni. Svi imamo viruse u sebi. Egoistične, divlje viruse, kada mislimo samo na sebe, a ne na druge. Priroda će nas sada, u 21. veku, menjati. I, to je vrlo, vrlo neugodno, teško da se razume i na neki način neočekivano.
Pitanje: Da li postoji svest o tome da sam zao virus?
Odgovor: Da. Jedan jedini u čitavom svetu i traži druge da ih povredi – to sam ja.
Pitanje: Ja sam virus koji može da zarazi druge i to neću da radim. Moram da budem izolovan od ljudi. Da li treba da budem zaustavljen, da im se ne približavam, itd?
Odgovor: Da. Sve moje misli, moji planovi, moje razne ideje, sve su egoistične. Moram nešto da učinim s njima. Kako da ih zaključam unutar sebe? Kako da ih sakrijem u sebi? To se naziva ograničenje.
Pitanje: Da li ja zaista treba da tražim: “Ograničite me, odvojite me od ljudi jer ih ubijam i zaražavam”?
Odgovor: Da. Ako to ne uradim, dolazi spoljnji virus koji me ograničava poznatim nuspojavama. Ali zapravo, virus nije ni kovid 19 ni neki drugi virusi s kojima se danas borimo. Ne, ovaj virus jesu precizno naša egoistična razmišljanja o drugima.
Pitanje: Da li će čovek prihvatiti ovo?
Odgovor: Neće imati izbora. Priroda će nas postupno prisiliti. Stvorila nas je na ovaj način i vodi nas ka promeni da bismo od nje same tražili da promeni ono što je stvorila unutar nas. Biće lepo. U generalnom, očekujem zanimljivu transformaciju čovečanstva u narednim godinama.
Pitanje: I, da li očekujete ovaj zahtev: „Promeni nas“?
Odgovor: Da. I treba da pišemo knjige, snimamo filmove, i sve drugo što možemo na ovu temu, o tome kako to može da se dogodi, kako će nas priroda menjati.
Pitanje: Priroda će nas prisiliti i mi ćemo se svakako promeniti, te da li je bolje da se ne odupiremo?
Odgovor: Naravno. Kome ćete se odupreti? Kako biste to i mogli? Jer, i sami ste priroda. Priroda u vama čini sve što treba da se uradi.
Pitanje: Zašto je priroda u nas urezala da smo „kralj prirode“ koji ima „moć nad prirodom“?
Odgovor: Da biste vi, na stepenu čovek, koji postoji unutar vas, razumeli to da možete da promenite svoju životinjsku prirodu. To je to.
Pitanje: Da li je to ono što nazivamo „kralj prirode“? Činjenica da mogu da tražim da promenim svoju prirodu?
Odgovor: Da, izdići se iznad svoje životinjske egoistične prirode i popeti se na vrh altruistične prirode. Moramo da pomognemo jedni drugima u tome, da uradimo sve što možemo. Ako ne bude tako, ipak ćemo doći do altruistične prirode, ali, naravno, uz veliku patnju, gubitke, što će trajati puno vremena i biće bolno. Nadam se da će ljudi čuti. I, o ovome moramo stalno da razgovaramo.
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.