Link - “At The Mall Today, In The Morgue Tomorrow” (Linkedin)
Danas u tržnom centru, sutra u mrtvačnici
U svakoj državi ima mnogo onih koji poriču to da postoji virus korona. Možete da ih vidite dok demonstriraju protiv zatvaranja koja je pokrenula vlada, idu bez maski, hvale se time što su nepažljivi i ravnodušni prema šteti koju mogu da nanesu drugima tako što će ih zaraziti, i okupljaju se na javnim mestima kao tokom 2019. godine. Pa šta ako je više od četvrtine miliona Amerikanaca umrlo, a bezbroj drugih pati od daljih komplikacija koje nastaju usled virusa korona, koje niko ne može da objasni, izleči niti da kaže koliko će trajati? Pa šta ako moja „sloboda izražavanja“ ugrozi tuđi život? U slobodnoj zemlji mogu da radim šta hoću, zar ne?
Pogrešno. Slobodni smo da radimo šta hoćemo sve dok to drugima ne nanosi štetu. Kada je reč o kovid-u 19, neodgovorno ponašanje u javnosti ne samo da spada u prethodno pomenutu kategoriju štete, već ono reskira zdravlje drugih ljudi, a možda i njihov život.
Želeo bih da onim vlastima koje hoće da obuzdaju kugu predložim jednu ideju: započnite kampanju i naslovite je „Danas u tržnom centru, sutra u mrtvačnici“. Uzmite snimke snimljene kamerama za bezbednost na kojima se vide ljudi na javnim mestima koji se zabavljaju i bezbrižno druže jedni s drugima, koji zanemaruju sigurnosne mere, ne nose maske, ne drže potrebnu distancu i ne izbegavaju kontakt. Nakon dve sedmice, pregledajte te snimke i uporedite ih sa najnovijim registrovanim potvrđenim kovid slučajevima. Siguran sam da će rezultati, i pored svih zakona o privatnosti koji štite lične podatke, dati dovoljno dokaza za to da je kovid sasvim stvaran i da neki ljudi trpe posledice dela ljudi koji se vide na tim snimcima.
Ovde ne postoji težnja za odmazdom zbog nepromišljenog ponašanja, već jednostavno težnja da se dokaže da je opasnost stvarna. Ovaj čin, koliko god izgledalo da je hladan, može da spasi brojne živote tako što će razotkriti istinu koju toliko ljudi pokušava da porekne: kovid je stvaran i ovde je!
Onda kada ljudi budu razumeli to da zaista postoji problem, da je 270 000 čudnih kovid smrtnih slučajeva bilo zapravo isto toliko hiljada stvarnih ljudi, koji više nisu sa nama, biće otvoreniji za razmišljanje o tome kako da se ova situacija reši. Tada moramo da počnemo da razgovaramo o uzajamnoj odgovornosti, solidarnosti, međusobnoj zavisnosti i svim onim lepim i istinitim idejama koje ljudima izgledaju tako nebitno, sve dok ih ta međusobna zavisnost ne ošamari time što je njih ili nekoga koga vole zarazila neoprezna osoba.
Moramo da razumemo, i moramo da počnemo da se ponašamo u skladu s tim razumevanjem, da u čitavoj prirodi postoji jedno osnovno pravilo: sva bića su jedan sistem, jedan entitet. Kao što nije moguće da u telu jedan organ bude bolestan, a svi ostali zdravi, tako nije moguće ni to da jedna osoba bude bolesna, a ostatak čovečanstva zdrav. Bolest, na bilo kom mjestu, istovremeno je i bolest na svakom mjestu. To što mi tako ne osećamo ne znači da to nije istina, već znači da su naši oseti manjkavi, da smo bolesni zbog otuđenja i da, ukoliko bismo hteli da izlečimo ostale svoje bolesti, moramo prvo da izlečimo stanje otuđenosti.
Ukoliko budemo zajedno radili na tome, možemo da promenimo stvarnost. Možemo da naučimo to kako da osetimo jedni druge, da osetimo našu povezanost i uzajamnu zavisnost. Možemo da otkrijemo blagodeti uzajamne odgovornosti i solidarnosti, ali moramo prvo zajednički da se obavežemo na to da ćemo tako i raditi. Kada smo bolesni zbog izolacije i usamljenosti, moći ćemo da se izlečimo od svog besmislenog ponosa i da počnemo da se povezujemo. Kada nam bude bilo muka od otuđenja, bićemo u stanju da vidimo da je otuđenje naša prava bolest.
Нема коментара:
Постави коментар
Напомена: Само члан овог блога може да постави коментар.