LEGALNE DROGE - POGODAN NAČIN ZA UKLANJANJE LJUDI

Link - Legal Drugs — The Convenient Way to Cull People

Legalne droge – pogodan način za uklanjanje ljudi 

Stanovnici države Oregon odlučili 3. novembra o nečem višem od onoga što je izbor za predsednika Sjedinjenih Država; odlučili su da legalizuju ličnu upotrebu heroina, metamfetamina, LSD-a, oksikodona i drugih teških droga. „Današnja pobeda je prekretnica, došlo je vreme da prestanemo da ljude proglašavamo za kriminalce zbog upotrebe droga”, rekla je Kasandra Frederik, izvršna direktorka Saveza za politiku droga, koja je i vodila inicijativu. Prema Asošiejted Pres Njuz-u, „Oregonska akademija porodičnih lekara”, koja podržava ovu meru, rekla je da je „Jedan od 11 stanovnika Oregona zavisan od droge”. Ne govorimo o povremenoj upotrebi marihuane iz zabave; govorimo o zavisnosti od teških droga, i to onih vrsta koje uzrokuju to da se krivična dela počine samo da bi se uzela još jedna doza, i to svakodnevno. Jedna od 11 osoba u Oregonu je u tom stanju.

Koliko vidim, vlasti ne žele da se ti ljudi očiste od droge; vlasti hoće da oni umru. A, dok ne umru, vlasti hoće da ih spreče u tome da oni naštete drugim ljudima, te bi im zato omogućili da uzimaju dnevnu dozu sve dok se ne otruju. Uskoro će se država dosetiti toga da je najbolje da se otvore distributivni centri, koji su baš poput današnjih narodnih kuhinja, da se svakom izdaje dnevna doza, i da se oni tako usreće i sklone sa ulica, dalje od (sve malobrojnijeg) ostalog stanovništva.

Odluka koja je doneta u Oregonu takođe navodi: „Umesto da ide na suđenje i suoči se sa mogućim zatvorskom kaznom, osoba bi imala mogućnost da plati novčanu kaznu od 100 dolara ili da pohađa neki od novih ‘centara za oporavak od zavisnosti’ koji se finansiraju milionima dolara poreskog prihoda od oregonske legalizovane i zakonski regulisane industrije koja se bavi proizvodnjom marihuane”. Međutim, mislim da ovaj deo odluke niko ne uzima za ozbiljno, iz dva razloga: 1. Da zavisnici od droge imaju 100 dolara, kupovali bi drogu kod njih, ne bi plaćali kazne. 2.  Niko se zaista ne oporavlja od zavisnosti od droge. I, zbog toga, vlasti pokušavaju da ih ućutkaju dok ne uvenu.

Mogu da razumem to zbog čega bi država htela da eliminiše zavisnike od droge. Iz perspektive vlasti, svet je već uveliko prenaseljen, tako da prećutno uklanjanje jeste rešenje koje je najopravdanije. Ukoliko ne vidimo razlog iz kojeg na svetu postoji toliki broj ljudi, onda bi trebalo da pronađemo (po mogućnosti) human način da se stanovništvo smanji.

Ali, postoji razlog zašto smo ovde. Čovečanstvo se sve više gomila upravo zato što nam je suđeno da se povežemo, a ne da ostanemo odvojeni dok smo u svojim uskim pukotinama. To što nemamo želju da se povežemo je razlog zašto patimo, jer nas stvarnost primorava na to da budemo u stalnom kontaktu sa ljudima, dok naš antagonizam prema ljudima neumoljivo raste. Kada jaz između našeg rastućeg narcizma i obaveze da se povezujemo s ljudima postane nepodnošljiv, tada tražimo utočište. Neki ga pronalaze u nasilju, drugi u raznim oblicima bežanja, uključujući zloupotrebu supstanci, a većina ga nalazi u depresiji.

Za ovu zbrku postoji samo jedno rešenje: obrazovanje ka povezanosti. Postoji razlog zašto toliko ljudi, sa tako različitim pogledima i stavovima prema životu, postoji u svetu. Ukoliko svet posmatramo iz ptičje perspektive, otkrićemo da ono što doživljavamo kao nesklad jeste zapravo raznovrsnost. Gledano iz više perspektive, protivrečnosti na terenu stvaraju lep, bogat vez od boja i tokova koji se prepliću da bi postali materijal od kojeg je satkan život. Zamislite okeane bez kopna, planine bez dolina, šume bez pustinja, muškarce bez žena, život bez smrti, leto bez zime ili jesen bez proleća. Sve što znamo o životu dolazi iz toga što možemo nešto da razlikujemo od njegove suprotnosti. Život nije jedno stanje; to je protok između stanja, iz jedne krajnosti u drugu.

Kada bismo bili toga svesni i kada bismo znali da ta raznovrsnost ovde postoji da bismo u njoj mogli da uživamo, bili bismo zahvalni na onome što nas nervira jer je različito od nas. U stvari, ne bismo to osećali kao iritaciju već kao životni puls koji nam govori o tome kada je vreme za protok ka sledećoj fazi. Naša borba sa životom bi se završila i ne bi bilo potrebe da bežimo iz nje. Razumeli bismo šta je svrha toga zbog čega smo ovde – razumeti život u svoj njegovoj dubini i bogatstvu – i ne bismo nikada hteli da pobegnemo.

Za zloupotrebu supstanci nema rešenja, osim da nam se pokaže to da ovde postojimo da bismo se povezali u zahvalnosti, i to posebno u zahvalnosti prema onima koji se razlikuju od nas, budući da mi i oni zajedno stvaramo tok života. Svako od nas sam ne predstavlja ništa. Zajedno, mi smo život.

Autor:

  Dr Mihael Lajtman