KORONAVIRUS I HITNA EKONOMIJA

Link - Coronavirus and Emergency Economy

Koronavirus i hitna ekonomija 

U ovom trenutku, vlade pokušavaju da ubrizgaju u preduzeća i privrednike finansijski kiseonik dok ne prođe pandemija. Ali, pandemija neće proći tako brzo. Po mojoj proceni, gledaćemo u ovo 12-18 meseci pre nego što izbledi. Ali, što je još važnije, ljudi će se drastično promeniti; neće želeti da se vrate starom načinu života. 

Grafiti u Hong Kongu glase: "Ne možemo se vratiti u normalu, jer ono što je naša normala bio je problem na prvom mestu". Kako je to samo tačno. Neki će se poslovi vratiti, ali veliki broj neće, jer je bilo nepotrebno i započinjati ih, tako da njihova reanimacija nije ništa drugo nego traćenje novca poreskih obveznika. Umesto da troše, vlade bi trebalo da proglase „ekonomiju vanredne situacije“ i zamrznu sve dok se prašina ne slegne. Nakon nekoliko meseci biće lakše videti šta treba čuvati i od čega bismo se oprostili.

Dakle, prva stvar koju vlade moraju da urade je da osiguraju da svi imaju hranu i sklonište. Svaka porodica treba da dobije isto po svakom članu, i to će ublažiti potrebu za novcem. Obezbeđivanje hrane i skloništa za svaku osobu mnogo je jeftinije od prebacivanja novca na račune ljudi uz garancije da ga neće trošiti na nebitne potrebe. 

U međuvremenu, poslovne i finansijske sektore treba staviti na čekanje: Sve transakcije, kreditiranje i plaćanje kredita, sve i svako bi jednostavno trebalo da napravi pauzu. 

Što tvrdoglavije prepoznajemo početak nove faze u čovečanstvu, to će se ta faza nama bolnije nametnuti. Ako društvene promene vidite kao vožnju vozom, onda, voz je napustio peron na putu ka novoj stanici i neće se zaustaviti dok ne stignemo tamo. 

Ublažavanje tranzicije 

Moja namera dok pišem ovaj članak nije da ikoga zastrašim. Naprotiv, želim da neophodna tranzicija koju prolazimo bude što bolja, brza i ugodna, koliko god je to moguće. Čovečanstvo je dovoljno pretrpelo; nema potrebe da dodajemo nepotrebnu agoniju. 

Kako bismo pomogli sebi da ublažimo taj pomak, trebalo bi da dopunimo pružanje hrane i skloništa uz informacije o procesu koji se odvija širom sveta. Mnogi ljudi već osećaju da se priroda brzo podmlađuje otkad su nam rekli da ostanemo kod kuće. Shvataju da smo napravili previše štete i da ne možemo ići istim putem. 

Sada bi to shvatanje trebalo proširiti i na odnose među nama. Naše loše raspoloženje jednih prema drugima koštalo nas je mnogo više bola i lošeg zdravlja nego koronavirus. Što je još gore, učinilo nas je neogovornim jednih za druge, ništa manje nego što smo neodgovorni prema prirodi. Kada ljude odgajamo u mentalitetu "pas-jede-psa", nije li čudo da  oni tako postupaju i sa prirodom?

Prema tome, isceljenje mora započeti od nas samih. Jednom, kada naučimo koliko smo zavisni jedni o drugih, prestaćemo da se odnosimo prema drugima kao prema neprijateljima. Shvatićemo da ćemo, gledajući međusobnu dobrobit, videti i našu dobrobit, a ništa nas ne poučava bolje od COVID-19. 

Naše obavezno usporavanje nije bez cilja; na nama je da razmišljamo o svojim životima i njihovom značenju. Sada kada je viša sila zaustavila konzumerizam, imamo vremena da se zapitamo zašto nam je to uopšte potrebno, šta smo time dobili i ko je od toga dobio. Svakako ne mi. 

Živimo u sumrak jedne ere i pred zoru druge ere. Ona se još nije uzdgla, ali ako podučimo sebe kako da radimo rame uz rame da bismo je prihvatili, uzdićiće se i sijaće nad novim čovečanstvom: spremnim da dočeka novu epohu raširenih ruku spojenih zajedno.

Autor:

   Dr Mihael Lajtman