KOVID - 19 SAHRANIO KAPITALIZAM

Izvor - COVID-19 Buried Capitalism

Kovid-19 sahranio kapitalizam

Istoričar Juval Noa Harari napisao je 20. marta u Financial Times-u da je priroda hitnih slučajeva da se ubrzaju istorijski procesi. Istina, sve što mi znamo je da se naša cela civilizacija brzo raspada. Većina se ljudi i dalje nada da će virus jednom nestati i da će život nastaviti tamo gde su stali. Ne, neće biti tako.  Koronavirus će promeniti sve.

To nije samo transformacija stava, već promena naše čitave paradigme života. Bivši britanski premijer Gordon Brovn dotaknuo se toga kada je napisao da borba protiv koronavirusa treba da bude "umesto da ratovi „čovek je čoveku vuk“ podstiču ratovanja, G20 treba da podrži napore Svetske zdravstvene organizacije i Globalnog fonda da koordiniraju i povećaju proizvodnju i nabavku sanitetskog materijala".

Propadanje paradigme „čovek je čoveku vuk“ je imperativ, ali virus verovatno neće nestati u bliskoj budućnosti. Već postoji ne manje od 40 poznatih sojeva virusa. Drugo, čak i ako uspemo da čudesno uklonimo sve agresivne varijante, do trenutka kada ćemo moći da nastavimo  kao i uobičajeno, otkrićemo da smo se i sami dramatično promenili, a istrošeni konzumerizam više neće izgledati privlačno.

Zaustavio je turizam, prevoz, sport, zabavu, KOVID-19 ne menja samo našu ekonomiju, pa čak ni naš način života; to menja naše razmišljanje o životnoj kulturi, industriji, obrazovanju, druženju, pa čak i našoj sposobnosti da se okupljamo za molitvu. Kada ponovo pokrenemo civilizaciju, bićemo drugačiji. Ili, bolje rečeno, bolje bi nam bilo da ne tražimo nastavak nove epizode o koronavirusu.

Nova ekonomija

Kada superbug postavi karantin celom svetu, njegove posledice su nesagledive. Pre ili kasnije, države će morati da sagledaju najosnovnije potrebe svojih građana. Hranom, stanovanjem, zdravstvom i obrazovanjem svime će morati da upravljaju vlade, jer većina ljudi jednostavno neće imati prihode za kupovinu bilo čega od gore navedenog, a da ne spominjemo luksuz i uređaje.

Karantin ili politika „ostanite kod kuće“ nije samo hitna mera; to je kraj kapitalizma. Možda to ne shvatamo, ali zajedno s posmrtnim ostacima naših najmilijih zakopali smo životni put i način razmišljanja o životu na kojem smo svi odrasli.

Kapitalizam je mrtav.Nova ekonomija koja će izaći iz pepela moraće se temeljiti na drugačijim vrednostima. Budući da će poslovi biti praktično zastareli, bogatstvo i moć postaće nebitni pokazatelji uspeha. Ali pošto ljudska priroda uvek teži ka važnosti, novi standardi će preuzeti mesto gde su stari ostavili prazninu.

Umesto moći kroz kontrolu, vođstvo primerom će preuzeti vodeću poziciju. Oni koji najviše doprinesu podizanju duha društva, garantujući dobrobit ljudi i povećavajući društvenu solidarnost postaće istaknuti ljudi u društvu.

Do sada smo se takmičili kao deca koja se igraju King of the Hill. Postepeno, virus će nas naučiti da cenimo i odajemo počast onima koji se trude da sve guraju uzbrdo, da podignu društvo a ne sebe.

Nova ekonomija koja će izaći iz ruševina stare neće biti novi oblik socijalizma. To će biti ekonomija obostrane odgovornosti. Međusobna odgovornost nije ekonomska paradigma, već socijalna, koja uključuje i ekonomske i obrazovne aspekte. To ne zahteva materijalnu jednakost, već obostranu zabrinutost koja garantuje da ljudi a) imaju ono što im je potrebno i b) žele da svi ostali imaju ono što im je potrebno.

U ekonomiji zasnovanoj na uzajamnoj odgovornosti, neguju se i vrednuju lične osobine sve dok čovek koristi svoje veštine da bi poboljšao život svih ostalih. Ovaj pristup omogućava beskrajne načine na koji se ljudi mogu izraziti, a društvo će ih za to nagraditi. Poštovanje, divljenje i ljubav prema ljudima koji doprinose, više će nego nadoknaditi potragu za bogatstvom i imanjem.

Iz tog razloga, uvođenje uzajamne odgovornosti trebalo bi se dogoditi na fizičkom i na intelektualnom nivou. Na prvom, kao što je rečeno gore, vlade će se morati prilagoditi osnovnim potrebama ljudi. Na ovom drugom nivou, moramo uspostaviti mrežni obrazovni sistem gde naučnici i drugi stručnjaci uvode pojam obostrane odgovornosti i objašnjavaju zašto to današnja stvarnost zahteva.

Ideja ovih obrazovnih programa nije samo da pomognu čovečanstvu da prebrodi virus. Cilj je promeniti paradigmu koja upravlja našim životima iz fokusiranja na „ja“ do fokusiranja na „mi“, stvarajući tako cvetajuće i održivo društvo. Paradigma „čovek je čoveku vuk" o kojoj je Braun govorio je razlog zašto je koronavirus zarobio/uhapsio našu civilizaciju. Ako želimo da pobedimo, sada bi trebalo da izgradimo civilizaciju koja se oslanja na obostranu odgovornost, a svako odgađanje je jedan trenutak bliže da bude prekasno.

Autor
  Michael Laitman